Златна милијарда и мултиполарни свет, 1990-2022

У 1990. години садашње чланице НАТО-а и развијене земље имале су једну милијарду и 46 милиона становника и учествовале су са 19,9% у укупном светском становништву. У 2022. имале су 1.240 милиона становника а удео им је смањен на 15,9%. У осталим земљама у свету број становника повећан је са 4.206  на 6.580 милиона.

Удео одабраних 44 земаља, укључујући ту и Албанију, С. Македонију и Црну Гору, у светском БДП-у према куповној снази валута био је 67,3% у 1990. и нагло је смањен на 60,8% у 1993. Разлог је економски слом у источној Европи у земљама које су примљене у ЕУ и у савез НАТО.

Од тада су ове земље смањивале удео у светској економији и пале су на тачно 50% у 2009. услед светске економске кризе која се у тој години испољила у пуном обиму. Према октобарској бази података ММФ-а, из 2021, удео ових земаља пао је на 45,6% у 2022. и смањиће се на 43% у 2026.

IMF, World Economic Outlook database

Табела приказује удео у светском БДП-у и број становника у милионима у 2022. развијених земаља и чланица НАТО и 50 земаља са највећим уделом у светском БДП-у међу 152 чланице ММФ-а које нису у првој групи.

Када се упореде удели у светском БДП-у у игри на 10 шаховских табли развијене земље би победиле са 6:4, а на 20 победиле би са 12:8, док би на 44 табли изгубиле са 13:31 јер је још једино Грчка са већим уделом од Шри Ланке, након 15. места за поређење.

Кина је већа економија од САД, Индија од Јапана, док је Немачка испред Русије по величини.

Када се саберу Кина, Индија, Русија, Индонезија и Бразил долазимо до 33,9% светског БДП-а.

Закључно са Колумбијом на 19. месту долазимо до 45,9% светског БДП-а што је више од збирног удела 44 одабране земље. То значи да ове 63 земље заједно објашњавају 91,5% светског БДП-а а да осталих 133 земаља и територија учествује са 8,5%.

WEO October 2021.

Удео одабраних 44 земаља и територија (Тајван кинески, нпр) у светским војним трошковима је много већи, као што је већи код нових технологија, изума и других напредних ствари. Њихови грађани имају већа права у односу на махом аутократске режиме у остатку света. Ипак, на каква год права да се позовемо, то не може да промени овде изнете чињеница из базе података ММФ-а.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *