Home » Ekonomske teorije, Javna preduzeća i velike kompanije, z Draženko Lukač » RED FLAGS ANALIZA: TELEKOM SRBIJA, A.D BEOGRAD

RED FLAGS ANALIZA: TELEKOM SRBIJA, A.D BEOGRAD

Prisustvo informacionih rizika i moguće posledice kreativnog finansijskog izveštavanja primoravaju finansijske analitičare da se ozbiljnije bave analizom kvaliteta finansijskih izveštaja. Kreativno finansijsko izveštavanje podrazumeva namerno, unapred smišljeno manipulisanje informacijama u finansijskim izveštajima u cilju stvaranja pogrešne predstave o finansijskom polažaju i uspehu preduzeća, sračunato na obmanjivanje pojedinih interesnih grupa, prvenstveno investitora. Kreativna računovodstvena praksa uvek podrzumeva neprofesionalnu i neetičku, a ne retko i protivzakonitu primenu računovodstvenih pravila koja udaljava prikazane performanse od realnih ostvarenja. Preduzeća koriste različita kreativna rešenja u finansijskim izveštajima da bi stabilizovali dobitke kada oni osciliraju ili da bi prikazali brži rast ostvarenja nego što on realno jeste. Preduzeća izbegavaju da prikažu značajniju volatilnost dobitka kao seriju uspona i padova, budući da ovakva kretanja ostavljaju nepovoljan utisak u investicionoj javnosti o sposobnosti manadžmenta da ostvarenja drži stabilnim.

Jedan integralni pristup analize kvaliteta finansijskih izveštaja nadilazi standardnu analizu informacija koje su iskazane u finansijskim izveštajima. Pri tome polazište u istraživanjima kvaliteta je prepoznavanje poslovnih situacija koje pogoduju manipulacijama, odnosno koje povećavaju rizik od njihovog nastanka. Na ovo se nadovezuje analiza kvaliteta sistema finansijskog izveštavanja koja će između ostalog odrediti obim istraživanja pojedinačnih finansijskih izveštaja. Konačno, analiza kvaliteta pojedinačnih finansijskih izveštaja ide korak dalje u odnosu na neku standardnu finansijsku analizu usmerenu na otkrivanje poslovno-finansijskih rizika i pored nje, ili bolje rečeno pre nje zahteva analizu nekih nestandardnih upozoravajućih signala koji bi bili u funkciji otkrivanja kako mogućeg postojanja kreativnog finansijskog izveštavanja, tako i u funkciji ranih nagoveštaja poslovno-finansijskih rizika.

Kreativno finansijsko izveštavanje ozbiljno derogira upotrebnu vrednost finansijskih izveštaja, bilo u smislu neposrednog korišćenja informacija koje se u njima nalaze (npr. o visini dobitka, vrednosti potraživanja, iznosu obaveza i sl.), bilo kao informacione osnove za jednu ozbiljnu analizu performansi preduzeća. Budući da ni najbolja analiza finansijskih izveštaja neće doneti mnogo koristi ako se zasniva na pogrešnim informacijama logično je prvo preispitati kvalitet izveštavanja. S tim u vezi, dobro je raspolagati sa setom upozoravajućih indikatora čije kretanje može signalizirati prisustvo kreativizma. U tabeli 1 sistematizovani su neki karakteristični upozoravajući događaji koji mogu upućivati na opasnost manipulacija u finansijskim izveštajima, način kvantitativnog izražavanja ovih događaja, kao i moguće implikacije ovih događaja po iskazana ostvarenja preduzeća.

Prepoznavanje prisustva kreativizma u finansijskim izveštajima ima za cilj da zaštiti korisnike informacija od informacionih rizika, odnosno od toga da svoje odluke zasnivaju na pogrešnoj predstavi o dostignutim i perspektivnim performansama preduzeća. Međutim, to nije dovoljno za donošenje kvalitetnih odluka. Pretpostavimo da finansijski izveštaji predstavljaju istinit i fer prikaz finansijskog položaja i uspeha preduzeća ili da su i oni izveštaji opterećeni kreativizmom potpuno očišćeni od kreativnih primesa. Tada, još uvek nedostaju zaključci o kakvom se preduzeću radi, odnosno u kojoj meri je ono opterećeno poslovno-finansijskim rizicima i u kojoj meri je atraktivno za ulaganja. Procena atraktivnosti preduzeća za ostvarenje interesa različitih stejkholdera podrazumeva jednu produbljenu analizu finansijskih izveštaja  od strane finnasijskih analitičara.

U nastojanjima da identifikujemo jedan koristan set indikatora koji bi bio u funkciji upozoravajućih signala od povećanih poslovno – finansijskih rizika (tzv. crveni indikatori), ili obrnuto koji bi ukazivao na poslovno – finansijsku stabilnost i dobre perspektive (tada bismo ih posmatrali kao zelene indikatore), a opet bez namere da tu listu konačno zaključimo, opredelili smo se za pokazatelje koji se uglavnom ne zasnivaju samo na jednom finansijskom izveštaju i koji uglavnom nisu korišćeni, ili ne na taj način, u uobičajenoj standardnoj finansijskoj analizi. Namera je bila da se izaberu pokazatelji koji ozbiljno upozoravaju na poremećaje finansijske strukture, ugrožavanje likvidnosti, povećanje dugoročnih rizika (solventnosti), opadanje zarađivačke sposbnosti, rizik po osnovu postojanja skrivenih gubitaka i latentnih rezervi i sl. Pregled tih pokazatelja za preduzeće predmet naše analize je dat u tabeli 2.

Uvidom u prethodnu tabelu identifikujemo dva upozoravajuća indikatora: kvalitet dobitka i prinosnu sposobnost preduzeća. Dobro polazište u proceni kvaliteta dobitka predstavlja analiza kvaliteta prihoda kao jedne od dve njegove ključne komponente. Racio kvaliteta prihoda se računa stavljanjem u odnos novčanih priliva iz poslovanja i poslovnih prihoda. Kriterijum za izvođenje zaključaka o kvalitetu prihoda, a preko toga i kvalitetu profitabilnosti i sposobnosti servisiranja obaveza, je udaljenost ovog pokazatelja od jedinice. Ako se ovaj pokazatelj udaljava od jedinice (kreće ka nuli) onda to znači da je kvalitet prihoda nizak, rizik po osnovu nelikvidnosti povećan, a profitabilnost pogrešno predstavljena. Približavanje ovog pokazatelja jedinici upućuje na obrnute zaključke. U slučaju preduzeća predmeta naše analize ovaj pokazatelj je više nego zadovoljavajući. Što nas upućuje da na drugom mestu potražimo razloge za odstupanje poslovnog dobitka u odnosu na neto novčane tokove iz poslovnih aktivnosti što predstavlja meru kvaliteta dobitka. Uvidom u finansijske izveštaje preduzeća predmeta naše analize vidimo da je razlog većih neto novčanih tokova iz poslovanja u odnosu na poslovni dobitak usporavanje izmirivanja obaveza iz poslovanja što je našem preduzeću zbog tržišne pozicije svakako trenutno moguće ali ne i preporučljivo. Nakon ove detaljnije analize možemo otkoniti upozoravajući indikator po osnovu kvaliteta dobitka.

Upozoravajući indikator na području prinosne sposobnosti je daleko ozbiljniji. Do veličina od 1.93 i 1.77 smo došli delenjem ROE sa ROA ali taj neznatni pad u 2010 je posledica smanjivanja zaduženosti proistekle finansiranjem preuzimanja Telekoma Republike Srpske. Zabrinjavajuće je to što preduzeće predmet naše analize u posmatranom periodu ima stope prinosa niže od troškova kapitala, doduše u 2010 dolazi do rasta ROE i ROA ali je to još uvek ispod troškova kapitala pa se opravdano pitamo da li se naše preduzeće nalazi u dobrim rukama kako to neki tvrdi. Našu argumentaciju možemo i dodatno potvrditi uvidom u odnose stopa prinosa i troškova kapitala nekih od preduzeća iz telekomunikacijskog sektora, npr. Hrvatskog Telekoma.

Tabela 1: Prepoznavanje indikatora kreativnog finansijskog izveštavanja

Tabela 2: Prepoznavanje indikatora poslovno finansijskih rizika – Telekom Srbija, a.d. Beograd                                                           u 000 RSD, koeficijentima, %

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>