Home » 0 Saša Milojević, 2 BiH » Argentina vs Bosna – Prethodnica Svetskog Prvenstva

Argentina vs Bosna – Prethodnica Svetskog Prvenstva

Primetivši danas (25 Februara) da se spominju Argentina i BiH u istom kontekstu u prvih mah pomislih da je reč o predstojećem svetskom prvenstvu u fudbalu u Brazilu. No nakon što po neki put primetih Argentinu i BiH u istom članku, po valjda treći ili četvrti put, na nekoliko različitih medija, odlučih da ipak bacim oko da proverim o čemu se radi. Tek tada, napokon, primetih da uopšte nije reč o fudbalu već da nekoliko medija prenose zaključke mog prezimenjaka, skoro pa i imenjaka, direktora bijeljinskog ekonomskog Instituta, Alekse Milojevića, kao i banjalučkog ekonomskog analitičara Zorana Pavlovića. Obojica verovatno “inspirisani” protestima u FBiH a i zbog same očigledne vizualne  sličnosti nedavnih nereda u FBiH sa neredima u Argentini u 2001 i 2002 su indicirali da možda postoji  jedan širi kontekst  sličnosti društveno-ekonomske situacije u kojoj  je  Argentina bila 2002 i BiH u 2013.

Moram priznati da me ova analogija zaintrigrirala samim tim što mi kao mogućnost uopšte nije ni pala na pamet. Ovo mi jednostavno danas nije dalo mira tako da uz sve važne tekuće poslove, tema me nagnala ka analitici i traganju za relevantnim podacima koje bi stanja u Argentini u 2002 i BiH u 2013 adekvatno poredila.

Prisećajući se argentinskih događaja, zateče me činjenica da je od njih već preko deset godina prošlo a imam osećaj da se radi o tek 2, odnosno 3-4 godine maksimalno unazad. Bez problema sam se prisetio da je argentinska valuta, slično kao što je bosanska danas za deutschemark, bila “pegovana” za dolar, kao i toga da je Argentini tih godina, barem je izgledalo tako, trebao permanentan aranžman sa MMF. Nekih drugih očitih  sličnosti između stanja u Argentini nekad i BiH danas se nisam mogao setiti, što znači da sam se morao baciti u iščitavanje literature. U ovom iščitavanju, sasvim neočekivano neočekivano nabasah na jednu drugu regionalnu analogiju i sličnost, kojeg naprosto nisam mogao a da ne primetim. Naime leta 2001 Argentinska Vlada je odlučila da kao jednu od “austerity mera”  smanji plate zaposlenima u javnom sektoru u iznosu od 13%. Mera je bila izrazitio nepopularna, dovela je do paralizirajućeg štrajka, pada agregatne potražnje i potrošnje, daljnem slabljenju ekonomije što
je konačno rezultiralo u uličnim nemirima… No ovde je reč o mogućoj sličnosti ekonomija BiH i Argentine te da se dakle vratimo ovoj temi.

Nakon ovih inicijalnih ali tek površnih i sporadičnih identifikovanih sličnosti koje je moguće naći za pola globusa bilo mi je dakle  nemoguće govoriti o većim stepenima sličnosti bez ulaska u konkretniju analizu podataka. No kod analize ovog tipa se uvek postavlja pitanje šta je sličnost, kako je definisati i pogotovo kako je izmeriti?

Kako uopšte uspostaviti kriterije koji bi ustanovili da sličnost ili njeno odsustvo postoje?

Druga bitna stvar i znatan problem ovde je dostupnost statističkih podataka. U idealnim uslovima, za ove vrste analiza podaci bi trebali biti visoko frekventni, npr kvartalni ali u slučaju BiH podaci su često nedostupni, sa velikim zakašnjenima publikovani,  dostupni samo kao godišnja frekvencija.  No uprkosovim problemima,  ipak uspeli smo  pr naći skup podataka za obe zemlje za koje mislimo da omogućuju relevantno poređenje socio-ekonomskog ambijenta dveju zemalja.

Teškoće, kako konceptualne tako i praktične, sa definisanjem pojma sličnosti smo rešili indirektnom metodom. Jednostavno umesto da poredimo Argentinu i BiH mi smo odlučili da ovo proširimo te da uz BiH, sa Argentinom usporedimo i Hrvatsku i Srbiju. Na ovaj način umesto da muku mučimo da bi izveli zaključak koliko su ekonomski podaci BiH i Argentine slični, mi sad
sasvim konkretno možemo da uporedimo da li su oni sličniji Argentini od susjednih zemalja iz regiona. Osim toga, uključivanje Srbije i Hrvatske u analizu omogućuje da odredimo da ako sličnost i postoji da li se radi o sličnosti koja je specifična za BiH, ili se radi o regionalnoj tendenciji, da sve zemlje regiona u sebi imaju potencijal dešavanja u Argentini 2002.  Također treba primetiti da vrhuncu krize obično prethodi nekoliko godina progresivnog pogoršanja makroekeonomije u kontinuitetu, što ekonometrijska analiza podataka obično lako pokaže.

Obzirom da Milojević i Pavlović uzimaju 2002 i 2013 kao kulminaciji ekonomskih problema u Argentini i BiH respektivno,  mi smo uzeli period od sedam godina kao relevantnu prethodnicu kulminaciji u slučaju obe zemlje, dakle period u kome su
se problem akumulirali.

Dakle pojednostavljeno poredimo ekonomske podatke u period 1995-2002 sa podacima za BiH u periodu 2006 – 2013. Analizirali smo ne nivoe već godišnje promene ili “rast” makroekonomskih varijabila, odnosno u prvoj instanci korelacije korespondirajućih vremenskih indikatora. Rezultate  istrage prezentiramo  u tabeli dole.

Kad smo počeli sa analizom namera nam je bila da ona bude inicijator nakon čega bi išli u istragu većih kompleksnijih stepeni
zavisnosti ili povezanosti vremenskih serija, makroekonomskih varijabila, obzirom da korelacija je najjednostvniji oblik uzajamne veze kojoj se često daje prevelik značaj. Nameravali smo istragu  proširiti koristeći Grangerovu uzrokovanost,
kao veći stepen istrage uzajamnosti  pod uslovom da smo u inicijalnoj fazi imali razloge za dublji nivo analitičnosti. No
dobijeni rezultati jednostavno nisu bili nisu bili dovoljno ubedljivi da dokažu da postoji bilo kakva specifična sličnost između Argentine i BiH niti da je socio-ekonomska prethodnica kulminaciji događaja u ove dve zemlje bila slična.

Također je očito da ne postoji nikakva veća specifična sličnost BiH sa Argentinom u odnosu na zemlje regiona, Hrvatsku i Srbiju.  Dakle ako je BiH slična Argentini iz 2002 onda su to i Hrvatska i Srbija, obe također.

U sledećoj instance mi je na pamet palo da argument okrenemo “naglavačke” ted a uporedmo sličnost BiH sa Argentinom danas , ali da kao dodatak uporedimo sličnost BiH sa zemljama regiona (Srbija i Hrvatska) a onda smo tu pridodali I Nizozemsku koja je izabrana kao slučajni uzorak zemalja Evro-Zone.

Rezultate ove analize prestavljamo u sledećoj tabeli.

Iz tabele je očito da makroekonomski ambijent u BiH je mogoće više porediti sa Argentinom 2013 nego Argentinom 2002 ali je bez dileme očito da je BiH daleko sličnija zeljama regiona, Srbiji i Hrvatskoj. Također treba primetiti da relativna “sličnost” sa Nizozemskom ukazuje na limitovanost ove analize bez toga a da se direktno uporede makroekonomski podaci, što je učinjeno u sledećoj tabeli:

Iz tabele je očito da postoje velike razlike u makroekonomskim podacima Argentina 2002 vs. BiH 2013.

Realni GDP/Capita u obe zemlje je sličan, BiH ima mnogo veću formalnu nezaposlenost te državnu potrošnju međutim gotovi  svi ostali makroekonomski pokazatelji u BiH su relativno “bolji”.  Dok je Argentina 2002 bila na rubovima hiperinflacije u BiH danas daleko veći rizik predstavlja deflacioni pritisak. Fiskalni status BiH je neuporedivo bolji, državni dug u BiH je po svim merilima podnošljiv (46% gdp-ja naspram argentinskih 150%),  sa većim rezervama strane valute…

Direktni indikatori siromaštva u BiH su neuporedivo bolji u BiH.  Naprimer u Argentini je vise nego 100 puta veći procenat stanovništva koji je u 2002 preživljavao sa $2 dolara dnevno dok u slučaju preživljavnja sa $1.25 dnevno  argentinska statistika je još gora, ide na više od 300 puta veći procenat ovakvih ljudi. U slučaju BiH, uprkos neimaštini i socijalnom stanju velikog dela stanovništva, ovakvi ljudi su ipak statistička trivijalnost.
Kada poredimo didtribucije nacionalnog prihoda u BiH je ona tri puta “pravednija” danas nego što je bila u Argentini  2002.
Dok je u ARgentini u 2002,  30% populacije raspolagalo sa 3.7% prihoda u BiH je ova skoro 3 puta veća, 9.5%. Ova statistike se od 2002 u Argentini  poboljšala ali tek na udio od 6.25 prihoda. Dakle raspodela dohotka je i u 2002 i danas pravednija u Bosni.

Zaključci ovoga istraživanja su dakle različiti od rezultata istrage Milojevića i Pavlovića, međutim treba primetiti da verovatni
razlog za različite zaključke je razlika u pojimljanju koncepta sličnosti. Uopšte ne sumnjam da naša poimanja teškoće situacije u Bosni i regionu je subjekat velikih razlika u percepciji.

Dakle pored očitih vizualnih sličnosti nemira i činjenice da u oba slučaja nemiri su inicirani socijalnim momentima, geneza koaj je dovila do nemira u Argentini i BiH je različita.

BiH imа ozbiljan problem sa nezaposlenošću koji je dodatno zakomplikovanom relativno visokom cenom rada i pegom KM za nemačku marku. BiH će morati izvršiti devaliaciju ekonomije ili spuštanjem cene rada ili devalvacijom KM ili će morati primenti
kombinaciju obe ove mere.
Poredeći BiH 2013 i Argentinu 2002, BiH ovde ipak rezultatski vodi, ima relativno bolje statistike te se nadamo da ova rezultatska prednost se materijalizuje  na predstojećem  Svetskom prvenstvu u fudbalu u Brazilu.

Jedan komentar na Argentina vs Bosna – Prethodnica Svetskog Prvenstva

  1. Sve te drzave su alke koje cine lanac.Lanac na jednom kraju drzi SAD a na drugom je Rusija. Ne treba puno maste da se pretpostavi ko trese lanac…
    Poredjenje Ardentine i BiH nije nista manje sporno nego danasnji intervju dr. Klicka koji BiH poredi sa Ukrajinom.

    Dakle ekonomija je legalno oruzje …i sad gledamo kako se “ekonomskom nadom” suzbija interesna zona..

    Na zalost ovaj rat niskog inteziteta ne prolazi bez ljudskih zrtava kao nijedan uostalom. Pitanje je samo gde je kraj…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>