PLATNOBILANSNA POZICIJA SRBIJE U 2025 GODINI

Podaci o kretanjima u platnom bilansu za prva četiri meseca u odnosu na isti periou lani govore o pogoršanju planto bilanse pozcije Srbije. Naime, u cilju pojašnjenja konstatacija prezentirana je tabela koja je zbog ograničenog prosora data u tzv. užoj verziji BMPI6 prikaza. Za detaljna objašnjenja korišćeni su podaci ’’šire verzije’’

U 2025. godini deficit tekućeg računa platnog bilansa (roba, usluge, dohotci) porastao je sa 411 miliona na 1,34 milijarde evra.
Uvoz robe povećan je za oko 1,8 milijardi evra, dok je izvoz porastao za 900 miliona, čime se deficit robne razmene značajno produbio. Bilans usluga, kao tradicionalno delimično uravnotežujuća stavka, nije uspeo da značajnije ublaži rast robnog deficita.

Najveći deficit u okviru usluga ostvaren je u turizmu. Uvoz turističkih usluga (odliv sredstava po tom osnovu) bio je oko 250 miliona evra veći nego u istom periodu 2024. godine. Izvesno je da će Srbija imati sve izraženiji deficit u sektoru turističkih usluga — samo u prva četiri meseca on iznosi preko 400 miliona evra.

Sledeća negativna stavka je pad priliva po osnovu doznaka za oko 280 miliona evra. Ipak, to ne mora nužno predstavljati negativan trend, jer se najveći deo doznaka tradicionalno realizuje u sredini i drugom delu godine. U svakom slučaju, izražena ekonomska kriza u zemljama u kojima rade naši iseljenici verovatno će uticati na ovu stavku, koja je do sada imala stabilizujući efekat na tekući bilans. Ono što je očekivano u ovakvim fazama jeste pojava negativnih tokova u primarnom bilansu kada je reč o stranim direktnim investicijama. Naime, odliv dohotka (repatrijacija profita u matične zemlje investitora) po pravilu nadmašuje prilive u finansijski račun platnog bilansa. Kriza u automobilskoj industriji i srodnim granama uslovila je pad investicija, pa je čak došlo do zatvaranja pojedinih pogona ili, u najboljem slučaju, smanjenja obima poslovanja. Strategija privlačenja stranih investicija u radno intenzivne delatnosti očigledno je iscrpljena, a repatrijacija kapitala sve je izraženija.

Rashodi od investicija već premašuju 1,5 milijardi evra za prva četiri meseca, dok su prihodi manji za oko 900 miliona evra. Finansiranje tekućeg deficita suficitima iz sektora investicija i sekundarnog dohotka polako slabi. Ilustrativno rečeno: „tuđa ruka svrab ne češe”.

Paralelno s ovim kretanjima pogoršava se i međunarodna investiciona pozicija zemlje. Pozitivni efekti direktnih investicija smanjeni su za oko 1,3 milijarde evra, dok dug raste. Kreditna zaduženost povećana je za više od 700 miliona evra, ali je pozitivno što je to povećanje zabeleženo u ostalim sektorima (van javnog duga). Uočljiv je i značajan pad ostalih investicija za više od 1 milijarde evra u 2025. godini. Ostale investicije obuhvataju, u okviru aktive (zajmovi inostranstvu od strane rezidenata) i pasive (zajmovi u zemlji od strane nerezidenata), sledeće stavke: kratkoročne trgovinske kredite, dugoročne i kratkoročne zajmove, valute i depozite (uključujući promene deviznih rezervi banaka), kao i ostalu aktivu i pasivu u neto iznosu po transakcijama.

Povećanje deviznih rezervi iznosi oko 1,5 milijardi evra i odnosi se pretežno na hartije od vrednosti koje se nalaze kod Narodne banke Srbije, u poređenju sa istim periodom 2024. godine.