Home » 0 David Đumić, 3 Bankarstvo » Merdžovanje Komercijalne banke i Banke poštanske štedionice: Nova Beogradska banka

Merdžovanje Komercijalne banke i Banke poštanske štedionice: Nova Beogradska banka

Са око ЕУР 1,35 милијарди укупне активе на дан 30. јун 2017. године, Банка Поштанска штедионица а.д. Београд (у даљем тексту: БПШ) заузимала је 4,1% укупне активе банкарског сектора у Србији. Са око ЕУР 1 150 милиона депозита на исти дан, БПШ је имала тржишни удео од преко 5% у укупним депозитима.

 

БПШ је у директном власништву Републике Србије, у чијем је власништву 74,56% обичних акција са правом гласа, као и ЈП Поште Србије у чијем је власништву 24,18% обичних акција са правом гласа.

 

Кључне пословне карактеристике БПШ, између осталог, јесу:

 

  • једна од највећих база клијената, са више од  ̴ 2,8 милиона клијената,
  • пословање са становништвом као традиционално најснажнији сегмент пословања,
  • у поређењу са осталим банкама, БПШ одржава високи удео основне депозитне базе по релативно конкурентним условима,
  • учешће у реализацији одређеног броја јавних услуга, нпр. исплата пензија, сличних принадлежности, итд,
  • један од највећих издавалаца дебитних картица у Србији (око 1,74 милиона издатих картица),
  • у поређењу са осталим банкама, значајан удео прихода од накнада и провизија у укупним нето пословним приходима, и
  • јединствени приступ бази клијената лоцираним у унутрашњости земље, појачан додатно мрежом организационих јединица ЈП Поште Србије.

 

БПШ своје услуге пружа преко више од 150 сопствених филијала и експозитура, као и кроз више од 1.900 поштанских шалтера у власништву ЈП Поште Србије.

У актуелној власничкој структури Комерцијалне банке (када је реч о обичним акцијама), највећи појединачни акционар је РС са учешћем од 41,74%, док потом следе (МФИ) ЕБРД са 24,43%, ИФЦ са 10,14% итд.[1]

 

Од свих банака у којима је РС већински или појединачно највећи акционар, непосредно или посредно, Комерцијална банка, друга највећа банка на тржишту РС, има највеће учешће у банкарском сектору, како у погледу билансне суме око (11,61%), тако и у погледу учешћа у капиталу,те укупним депозитима.

 

И поред забележеног губитка условљених повећањем исправке вредности и резервисања, банка и даље имa стaбилнo пoслoвaњe сa знaчajним тржишним учeшћeм од око 11.61% (мерено укупном активом) и стaбилнoм кaпитaлнoм пoзициjoм.

 

Планом је предвиђено да банка иде у приватизацију,међутим услед могућности добијања неадекватне понуде, потребно је размислити и о опцији да се исплате МФИ акционари.

 

Вредност акумулиране добити из ранијег периода као дела капитала би био добар резервоар за повраћај дела уложених средстава у исплату МФИ у будућем периоду.Ако узмемо у обзир очекивану цену коју РС може добити за свој удео акција, при садашњем нивоу профитабилности банке, а под претпоставком да су исправке извршене у складу са струком, поврат добијене вредности од продаје би се могао очекивати у периоду од четири године, док би унапређење пословања додатно скратило тај рок, а потенцијална интеграција са БПШ готово обесмислила опцију продаје, пошто би се поврат уз добру организацију, унапређење пословања и прекомпоновање односа са Поштом могао очекивати безмало у року од две до три године.

Додатни,ништа слабији аргумент против продаје представља и отворено питање  најбољег начина за решавање НПЛ портфолија у процесу приватизације.Пракса је показала да купци немерљиво више зараде на овом портфолију него што определе средстава за његову куповину, а за 100% исправљена потраживања обично и ништа не понуде, иако се њиховим само хипотекарним продајама може извршити значајан поврат средстава.С обзиром на процењени интегрисани ниво НПЛ-а пондерисан са 20%-30% просечне вредности,  његовом наплатом могла би се очекивати приближна вредност очекиваној цени добијеној за продају РС удела у Комерцијалној банци.

Ефекти интеграције на БПШ би се огледали у бројном отклањању постојећих слабости у пословању, чије превазилажење  изискује енормне трошкове,које у случају интеграције РС као највећи акционар не би морала поднети.

Међутим, треба имати у виду да би дошло и до преклапања постојеће мреже експозитура, тако да би се засигурно појавио проблем вишка запослених и затварања одређеног броја експозитура, али и на тај начин би се социјалним програмом могла значајно поправити постојећа неповољна старосна структура запослених.

 

Ако узмемо у обзир свеобухватне интеграционе процесе који се увелико већ одвијају на нашем банкарском тржишту у циљу његовог неминовног укрупљавања с једне стране, те тржишну позицију ОТП банке,која послује са значајним уделом у власништву мађарских државних институција и њену актуелну експанзију у региону источне и средње Европе и видимо њену зарађивачку моћ, а уз најаве из суседне Хрватске о ширењу њихове поштанске банке са већинским државним власништвом с друге стране, сам по себи се намеће закључак да је интеграција Комерцијалне и Банке Поштанске Штедионице идеално решење у тренутним тржишним условима.На овај начин би РС добила моћну финансијску институцију способну за регионалну експанзију, што се тренутно може остварити по веома повољним условима, а у наредном кораку засновану на отпочињању пословања са дијаспором у сарадњи са Телекомом Србије, што би за само неколико година омогућило вишеструко увећање постојећег нивоа профита.Шта би овакав развој догађаја значио за РС не треба трошити речи,наравно искључиво под условом да менаџмент банке за резултате пословања строго одговара Влади на кварталном нивоу.

 

„Нова Београдска банка“ била би  највећа банка на тржишту РС, и имaла највеће учешће у банкарском сектору, поготово  у погледу учешћа у капиталу и укупним депозитима.

 


 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>