BJR: (1) Mesečna vrednost izvoza i fond zarada i (2) prosečna zarada i izvoz po zaposlenom

U tabeli su zvanični podaci o robnom izvozu, broju zaposlenih u pravnim licima, i prosečnim neto zaradama i moji proračuni fonda zarada i izvoza po zaposlenom radniku.

Izuzev Crne Gore, i Hrvatske kod koje su izjednačene vrednosti, većina zemalja ima veću vrednost robnog izvoza od mesečnog fonda zarada. Kod Slovenije je ta razlika veća od dva puta. Crna Gora I Hrvatska imaju ogromne devizne prihode od turizma, pa bi zbirna mesečna vrednost izvoza robe i usluga mnogo bolje poslužila za poređenja.

Uzmimo da je udeo novostvorene vrednosti u izvozu 20%, to znači da se u Sloveniji 40% fonda zarada isplaćuje iz izvoznih prihoda, a 60% iz domaće tražnje. U Srbiji bi uporedivi podatak izneo 21%.

Drugo poređenje je prosečne zarade u evrima i prosečna vrednost izvoza po zaposlenom. Opet se dolazi do iste relacije.

Šta se može zaključiti iz ovih podataka?

1. Rast prosečne zarade u Srbiji moguć je rastom izvoznih prihoda;
2. Moguć je i smanjivanjem broja zaposlenih pri istoj vrednosti izvoza;
3. Oporavak ukupnog broja zaposlenih u Srbiji biće moguć samo pri rastu izvoza;
4. Izvoz Srbije je još uvek relativno mali kako bi mogao da utiče na rast prosečne zarade i na rast broja zaposlenih;