Rang zemalja prema ekonomskom rastu od 2012

Приложени су подаци из базе ММФ-а World economic outlook за април 2018. ММФ није могао да предвиди кишно лето у Србији, те и огроман раст пољопривредне производње у овој години, па је стопа раста од 3,5% нижа од стварне коју ћемо имати. И са стопом раста од 5% нећемо имати већи кумулативан раст од Хрватске, јер су и њеној пољопривреди погодовале летње кише.

Са растом од 11% у претходних 6 година налазимо се при дну светске листе, и није за утеху да су мањи пораст остварили Француска, Јапан, Аустрија, Италија или Русија. Све земље са којима смо окружени, и наша јужна покрајина су имале битно већи раст од Србије.

Раст БДП-а од око 10% у претходном периоду не значи и линеарни раст прихода становништва у овом проценту. Напротив, односи у расподели у корист капитала и у корист најбогатијег малобројног становништва утицали су да овај бољитак не осети највећи део становника. Видети: http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/razmere-nejednakosti-u-srbiji/

Случај Аргентине након аранжмана са ММФ-о почетком 2000-тих указује на смањивање разлика у приходима становништва, а што ће нови аранжман опет донети: http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/nejednakost-u-raspodeli-dohotka-slucaj-argentina/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *