Home » Budžet » Budžet Republike Srbije u 2014 godini

Budžet Republike Srbije u 2014 godini

Према подацима министарства финансија у децембру су приливи у буџет износили 92,5 милијарди динара, издаци су били 119,5 милијарди динара, а дефицит буџета износио је 26,9 милијарди динара.

У односу на исти месец 2013 године приливи су повећани номанално за 10,3% (реално за 8,4%), издаци су повећани за 28,1% (реално за 26%), те се дефицит буџета повећан скоро три пута (2,88 пута). У односу на децембар, примања буџета била су већа само у октобру 2012 године (93,3 милијарде динара), јер су предузећа пожурила са увозом и евиденцијом промета из септембра, како би уштедели на плаћању повећаних стопа пореза. Издаци до сада нису премашивали 100 милијарди динара, па је ових 119,5 милијарди велики скок, тј. напредак.

Укупна примања у 2014 години била су 881,1 милијарди динара, издаци 1.057,4 милијарди, уз дефицит од 176,4 милијарди динара. Номинално су примања повећана за 8,5%, издаци за 7,3% и дефицит за 1,5%. Уколико узмемо у обзир ниско повећање просечних цена по годинама (2,9%), као и пад БДП-а, долазимо до закључка да су и јавни приходи и јавни расходи повећали удео у БДП-у. То даље значи да су остали сектори смањили и удео и реалну потрошњу.

Примања буџета у 2014 години повећана су за 69 милијарди динара, издаци за 71,7 милијарди, те је дефицит повећан за 2,7 милијарди динара. Пошто су расходи за плаћање камата повећани за 21,1 милијарди динара, по њиховом одбитку то значи да је дефицит смањен за 18,4 милијарди динара, са 84,4 на 66 милијарди динара. Било би лепо да се овај дефицит без камата у 2015 години додатно смањи на мање од 30 милијарди динара. Толико политичари дугују пензионерима и запосленима у јавном сектору: уколико су им примања смањена да би се избегао банкрот, онда би то требало да значи да је дефицит буџета бар за толико смањен колико су и примања најстаријих грађана и оних у које Србија има у изобиљу: чиновника, војника, полицајаца, просветара и здравствених радника. Па ил` ће да пада тај дефицит ил` ће мотати да се смањује ово релативно богатство, тј вишкови.

До повећања укупних примања највише је дошло због раста наплате ПДВ-а (за 28,9 милијарди динара), непореских прихода (16,3), пореза на добит предузећа (10,6 милијарди) и акциза (7,7 милијарди). Лепо је поменути да се више потрошило и 5,1 милијарди динара донација које су регистроване као прилив на буџет, пошто оне највећим делом одлазе невладиним организацијама, за финансирање разних других делатности за које велике силе оцене да су у њиховом интересу, и за промоцију западних вредности…

У фото-финишу календарске 2014 године субвенције су претекле издатке за камату и избиле су на прво место према повећању издатака у односу на 2013 годину. Укупни издаци буџета повећани су за 71,7 милијарди динара, а при томе је највећи пораст издатака за субвенције (21.251 милиона динара), па за отплату камата (21.120 милиона динара). Ово је било могуће зато што су субвенције износиле 19,7 милијарди динара у децембру и биле су веће за 8,9 милијарди динара него у децембру 2013 године. Биле су веће од издатака за зараде (19,3 милијарде динара), а иза издатака за трансфере ООСО (22). Кад смо год зарада, након просечних издатака за ову намену од тачно 21 милијарди динара (и око 300 хиљада) у периоду јануар-новембар, они су смањени за 1,7 милијарди динара, и када би се задржали на овом нивоу током целе 2015 године износили би 231,5 милијарди динара, и били би за непуних 19 милијарди динара мањи него у 2014 години.

Расходи за камате били су 110,4 милијарди динара, након 89,3 милијарди у 2013 години, па њихов даљи раст у 2015 години је известан. Колико ће износити зависиће од више фактора: раста спољног дуга, промена вредности валута у којима је дуг, промена каматних стопа, и других фактора.

Када се сагледају сви ови подаци, у целини целости, остаје нам да се надамо добрим вестима на почетку 2015 године: мањем дефициту буџета у јануару, у односу на 10,4 милијарди динара из 2014, и битно мањем него у фебруару (31,2), а посебно мање него у поплавном априлу (30,2), па да можемо да константујемо да је Србија кренула са ивице провалије ка зеленој грани, или макар под граном ка плодној хладовини.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>