Home » 3 Industrija, Evropska unija » Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja

Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja

Sa Eurostat-a se mogu preuzeti podaci o industrijskoj proizvodnji po zemljama koji su, na žalost, ažurniji tek od 2000. godine, te ne možemo uporediti indekse svih zemalja sa Srbijom od prve godine u naslovu. Srbija sada ima dve petine obima proizvodnje iz 1990. godine, i po ovom pokazatelju uporediva je samo sa Bosnom i Hercegovinom. Manje je poznata činjenica da
većina zemalja u Evropi ima danas manji obim proizvodnje nego pre 23 godine. Od sedam zemalja Zapadne Evrope za koje su prikazani podaci tri su imale veći obim, a četiri manji nego u 1990. godini. Veći obim proizvodnje imali su Švedska (+51,3%), Nemačka (+26,9%) i Danska (+21,7%), a manji Italija (-7,2%), Francuska (-4,3%), Ujedinjeno Kraljvstvo (-4,2%), i Španija (-2,9%). Sve četiri zemlje sa manjim obimom su pred krizu, 2007-2008 godine, imale veći obim proizvodnje nego 1990. godine, ali je pad u 2009 godini bio dovoljan da poništi ostvaren skroman  rast do te godine. Nižu vrednost imaju i Grčka, Portugalija, Španija… ali ovi podaci to ne sadrže.

U odnosu na 2000. godinu 18 zemalja je u 2012. godini imalo veći, a 9 zemalja manji obim proizvodnje. Među zemljama sa padom proizvodnje najveći pad su imali Grčka (-28,4%), Španija (-21,1%), Portugalija (-19,9%), Italija (-19,5%), i Ujedinjeno Kraljevstvo (-15,6%). Najveći rast imali su: Slovačka (+111.8%), Estonija (+100,2%), Poljska (+89%), Litvanija (+84,7%) i Latvija (+65,9%).

U odnosu na 2008. godinu samo 7 zemalja je prevazišlo u 2012. godini tadašnji nivo proizvodnje i to su: Poljska, Turska, Estonija, Rumunija, Latvija, Slovačka i Litvanija. Najveći pad u odnosu na tu godinu imale su Kipar (-26,4%), Grčka (-24,8%) i Španija (-21,1%).

Vađenje ruda i kamena je stagnantna industrijska delatnost usled ograničenosti prirodnih resursa. Hladni rat i trka u rastu
proizvodnje iz tog perioda su davno završeni, te se prirodni resursi koriste efikasnije, a rude eksploatišu uz svest o njihovoj ograničenoj količini. Od devet zemalja sa podacima iz 1990 godine samo su Finska i Švedska povećale obim vađenja ruda i kamena dok je sedam zemalja smanjilo, najviše među njima Nemačka, Španija, UK i Francuska.

U odnosu na 2000 godinu 7 zemalja je povećalo rudarske aktivnosti a 20 je smanjilo. Najveći rast vađenja ruda i kamena imali su Latvija (+88,1%), Estonija (+50,6%), Švedska (+40,7%), Mađarska (+15,4%), Austrija (+14,2%) i Srbiji (+12,2%). U odnosu na 2008 godinu vađenje ruda i kamena povećalo je šest zemalja, a najviše među njima Srbija za 9,8%! To je posledica povećavanja eksploatacija ruda nafte i gasa jer je Gasprom preuzeo NIS početkom 2009. godine.

U prerađivačkoj industriji od 9 zemalja 6 je ostvarilo rast a tri smanjenje proizvodnje u odnosu na 1990. godinu. Najveći rast su
imale Finska (+85,8%), Švedska (+56,2%) i Holandija (+47,8%), a proizvodnja je smanjena u Italiji (-10,9%), Francuskoj (-9,2%), i u Španiji (-6,6%). U odnosu na 2000. godinu 18 zemalja je imalo rast proizvodnje a 9 smanjenje. Srbija je bila na pozitivnoj nuli, sa povećanjem za 0,1%. Najveći rast imale su Slovačka (+157,4%), Poljska (+109,7%) i Estonija (+109,1%), a pad Grčka (-31,8%), Španija (-23,7%), i Italija (-21,6%). Osam zemalja je prevazišlo nivo proizvodnje iz 2008 godine, najviše Poljska (+18,8%), Turska (+14,8%) i Estonija (+13,2%). Kipar (-29,7%), Grčka (-25,9%) i Španija (-22,8%) imale su najdublji pad.

Proizvodnju i distribuciju električne energije, gasa i tople vode povećale je svih sedam zemalja sa podacima iz 1990. godine (Nemački su iz 1991 godine). U odnosu na 2000. godinu samo su četiri zemlje smanjile proizvodnju i distribuciju električne energije i sličnih proizvoda, i to Danska, Nemačka, Grčka i Portugalija. Srbija je povećala proizvodnju za 16%, a uprkos stagnaciji proizvodnje prerađivačke industrije. U odnosu na 2008. godinu sedam zemalja je povećalo, a 23 su smanjile proizvodnju i distribuciju. Najviše su povećali Rumunija (+23%) i Turska (+20,4%), a najviše su smanjili Grčka (-23,1%), Litvanija (-21,9%).

19 Komentara na Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja

  1. Znam da nije u skladu sa tematikom priloženog teksta ali…
    Deficit u avgustu iznosi 30 mlrd. dok je zaključno sa ovim mesecom ukupan iznos 130. Opravdanja su u subvencijama, kamatama i pozajmicama, ali kao uzrok rekordnog deficita Ministarstvo finansija navodi pozajmicu Simpu u iznosu od 1,5 mlrd.(!?). U proseku, za prvih sedam meseci, mesečni iznos deficita je nesto više od 14 mlrd., pa se postavlja pitanje da li u mesecu avgustu preostali iznos zaista cine pomenute kategorije? To je više od 130 miliona evra. Prosto neverovatno, s obzirom da su, po njihovim rečima, prihodi na očekivanom nivou. I kao najava za dalje dejstvovanje je nulta tolerancija u naplati poreskih prihoda i suzbijanje sive ekonomije. Redukovanje rashoda izgleda nikome nije ni na kraj pameti.

  2. Predraze, upravo to sto si napisao govori da mi zivimo u zemlji u kojoj vlast toliko laze i manipulise, da covek mora ozbiljno da sumnja u sve sto kazu. To ozbiljno otezava posao svim analiticarima koji zele posteno i objektivno da analiziraju situaciju.

  3. Poljska je primer od koga svi treba da uce. Nazalost, nasim usijanim glavama ne vredi pricati. Pre dvadesetak godina isao sam na neki turisticki docek Nove godine u Poljsku. Bio sa zaprepascen bedom koja je bila vidljiva na svakom koraku, ali i primitivizmom nasih turista koji su se ponasali kao milijarderi. Iz takvog sunovrata do tako velikih privrednih rezultata koji traju duze od decenije jasno govore da na njihovom iskustvu treba uciti, ali nasi “politicki eksperti” to sa gnusanjem odbijaju svih ovih godina. Zasto? Jeste prednost Poljske veliko trziste, ali bez obzira na to, zar ne treba uciti od skoro jedine zemlje koja u jeku krize belezi znacajne pozitivne stope rasta?
    Evo, trazeci da saznam vise o Leseku Balcerovicu, ministru finansija u Poljskoj, naleteh sad na blog, sta li je, Dane Popovic o Leseku Balcerovicu.
    http://danica.popovic.ekof.bg.ac.rs/My%20Staff/lesek_balcerovic.htm

  4. Mile, tipično izlaganje neoliberalnih stavova i mera upotpunjenih kapitalizmom od strane Lešeka. I u velikoj meri se slažem, međutim i dalje sam pri stavu da nije problem u vlasništvu nad preduzećima, već u organizaciji i menadžmentu, kao i zloupotrebama od strane političkih struktura jer je opšte poznato da su svi zaposleni verno glasačko telo. Veliki je broj takvih preduzeća u Srbiji koja konstantno beleže negativan rezultat poslovanja, dok sa druge strane, imamo razvijene ali i zemlje u razvoju u kojima okosnicu privrednog razvoja čine profitabilna državna preduzeća. Dakle neadekvatno upravljanje usled političkih pritisaka je najveći problem.
    Interesantan je primer sa brodogradilištem u Gdanjsku gde je broj zaposlenih smanjen za čak 250 hiljada. Kod nas bi izbila opšta pobuna kada bi i 10% od ovog broja proglašeno kao tehnološki višak u celokupnom javnom sektoru.

    • Švedske socijaldemokrate su realizovale niz politika usmerenih ka poboljšanju životnih uslova njihovih građana, uključujući obezbeđenje javnog stambenog smeštaja, olakšica za nezaposlene, minimalnih plata, prihoda i poreza na nasleđe, kao i starosnih penzija. Sprovodeći ove ali i niz drugih reformi, a koje počivaju na socijalnoj pravdi, u okviru samog kapitalističkog sistema došlo se do jedne od najboljih formi održivog demokratskog društva. Preraspodela bogatstva kroz državu blagostanja i sistem progresivnog oporezivanja predstavljaju jedan od osnovnih načela socijalne pravde, što u velikoj meri odlikuje skandinavske zemlje. Zato su tako i superiorne u odnosu na ostale zemlje, jer za njih je država narod.

    • Mnogo toga bi mogli da naučimo od ovih zemalja i njihovih uređenja a ne da jurimo savetnike po belom svetu i izmišljamo toplu vodu.

  5. Jednom kada neka vlada Srbije “ubode” pozeljan i vremenski prilagodjen drustveno-ekonomsko-politicki pravac, susresce se sa problem lenjosti i drustvene neodgovornosti radnika Srbije.
    Nasa nevolja, kao i sve uostalom, nikada ne putuje sama ?!!
    Kao sto su nekada majke savetovale sinove da uce da ne bi radili tako danas ti sinovi govore svojim sinovima da niko ne moze da ih plati toliko malo koliko oni mogu malo da rade ??
    A to sa ocom i sinom ,iverom i kladom, nikada nije bilo bezazleno…

    • Da odgovorim na oba komentara, i Darkov i Predragov, da delimicno potvrdim ovo sto je Darko napisao. Predraze, kao mlad, na pocetku karijere, imao sam iskustvo zajednickog rada i upravljanja jednimi manjim kolektivom. Tada je sve bilo drustveno. Ja sam, zadojen ideologijom, verovatno i zeljom za dokazivanjem, zapinjao kao konj i stvarno cesto radio i po tri dana bez prekida i dan i noc. Nikako mi nije bilo jasno zasto je ostali deo kolektiva bio potpuno nezainteresovan i ono sto je radio zlovoljno je otaljavao. Tada sam bio mlad, pa sam se cudio, vremenom sam shvatio – to je, jednostavno, tako. Gde se prepusti na savesti pojedincu, od toga nema nista. Zato i tvrdim da su u zabludi svi koji tvrde ovo sto si napisao da je sve u organizaciji i menadzmentu. Da je to zaista moguce, nikada socijalizam ne bi propao. Vi koji niste radili u samoupravljanju to jednostavno ne razumete. Svest ljudi je, nazalost, sumnjiva rabota i bez kazne nema ni discipline. To je surova istina.
      Otud je Darko prilicno u pravu.

      • Taj kolektiv je radio, baš kao i većina danas zaposlenih u javnim preduzećima, pod parolom -radio ne radio svira radio. Samim tim i ne čudi nedostatak motivisanosti i zainteresovanosti. Da su te sankcije blagovremeno primenjivane i da se danas primenjuju imali bi sasvim drugačiju situaciju. A pošto nisu, imamo samo gubitaše i propale firme koje služe za isisavanje novca i obezbeđenje glasačke podrške. Par puta sam ostao zgranut kada sam čuo za šta sve zaposleni u takvim preduzećima primaju prosečnu platu u Srbiji. Krajnje neodgovorno, bahato i smejanje u lice svima onima koji žele da svojom mukom i radom zarade neki dinar.

  6. Ovo je sustina:
    “U zemljama gde se populizmu ne odupire dovoljan broju ljudi plaća se visoka cena. One ne napreduju. Tako da sa intelektualnog stanovišta, dobro postaviti mere ekonomske politike ne predstavlja veliki problem. Stvar je, naime, u stavu političke i društvene elite.”

  7. Ako neko nije citao tekst, evo da izdvojim dve recenice pa zakljucujte sami:
    “Najveći rast vađenja ruda i kamena imali su Latvija (+88,1%), Estonija (+50,6%), Švedska (+40,7%), Mađarska (+15,4%), Austrija (+14,2%) i Srbiji (+12,2%).”

    “Među zemljama sa padom proizvodnje najveći pad su imali Grčka (-28,4%), Španija (-21,1%), Portugalija (-19,9%), Italija (-19,5%), i Ujedinjeno Kraljevstvo (-15,6%). Najveći rast imali su: Slovačka (+111.8%), Estonija (+100,2%), Poljska (+89%), Litvanija (+84,7%) i Latvija (+65,9%).”

  8. Ovde pocela cenzura, a samo sam pitao zasto Svedska i zemlje sa pretezno drzavnim vlasnistvom nad privredom imaju mnogo bolje rezultate, nego zemlje gde je privreda privatizovana.

    Da nije zbog toga sto drzava nece otpustiti narod i prebaciti proizvodnju u Kinu, sto je san svakog kapitaliste.

    • Mišo, ne uzrujavaj se. Mada moram priznati da sam i ja malo neprijatno iznenađen.

    • Otvoriću vam post Mile i Miša o liberalizmu i komunizmu pa pišite do mile volje. Ali nemojte da mi stavljate po 1.000 put iste ideološke komentare kriva je država ili kapitalisti. Imate i komunističkih sajtova a i ovih drugih koliko hoćete, ne zagađujte sajt ideologijama.

      • Zdravkovicu, svakako da si u pravu, ali ako nije drzava kriva, a ni kapitalisti, pa ko je onda kriv za ovakvu tugu od zemlje u kojoj zivimo? Neko mora biti kriv. Ili, moda sam ja neobavesten, niko nije kriv, nego eto, tako se desilo…
        Cemu analiza radi analize, ako nema zakljucaka i preporuka za dalji rad?

        • Dok ne otkrijemo uzroke krize, necemo otkriti ni izlaz iz krize. Ta tema se danas siroko zaobilazi kod modernih ekonomista, a oni koji je pokrecu odmah se optuzuju za sirenje ideologije.

          • Dobili ste vašu stranicu, dragi Mišo I Mile. Polemišite, ostavljajte linkove…Možda će biti posećenija od svih autorskih tekstova. Navršava se 5 godina aktivnosti ekonomija, makroekonomija, I prilično mučan osećaj je čemu sve ovo? Setite se da sam I Vaše postove o Marksovom Kapitalu stavljao. I sada bi ih stavio kad bih ih našao gde su mi. Toliko radim da mi je lakše da nešto uradim ponovo nego da pretražim gde sam arhivirao…

        • Ne znam g. Mile. Nekakvo “teranje”, šta li je?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>