Home » 3 Industrija » Uništena privreda Srbije

Uništena privreda Srbije

U Srbiji se u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi do kraja juna 2014. godine godine

U Srbiji se  u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi do kraja juna 2014. godine godine. Za to postoje tri rešenja, a to je njihova prodaja, stečaj ili podržavljenje. Ovo je za okruglim stolom, čija tema je bila ,,Obnova bazne privrede Srbije sa posebnim osvrtom na industriju” istakao sekretar Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije Privredne komore Srbije Nikola Majinski.  Učestvujući u raspravi Slavko Vukajlov, iz Čikaga, govoreći u ime srpske dijaspore, je ukazao na dobru saradnju sa Privrednom komorom Srbije i Srpskom akademijom nauka, uz naglasak da se očekuje da će ta saradnja, doneti valjane projekte, u koje će dijaspora uložiti kapital.

Za okruglim stolom je ocenjeno da je za poslednje dve decenije došlo do opadanja domaće industrijske proizvodnje i ukupne bazne privrede, a samim tim i do slabljenja ukupne privredno finansijske moći Srbije. Period tranzicije i privatizacije negativno se odrazio u mnogim preduzećima, a mnogo je manji broj uspeešnih firmi koje su preživele ovu transformaciju. Ove konstatacije bledo zvuče, prema konkrentim cifarskim primerima, rekao je uvodničar na sednici Branislav Nikolić, iz Inženjerske akademije Srbije.

,,Oko 1990. godine industrija Beograda imala je oko 450.000 zaposlenih (160.373 u 1989. i 69.688 u 2012, SZS i RZS), a sad ih ima samo 25.000! IMT i rakovički basen imali  su 26.000 zaposlenih, a sad tek oko 800. EI Niš je imao oko 27.000 zaposlenih, a sad oko 200. IMR je 1988. godine proizveo 56.000 motora i 7.000 traktora, a 2012. godine 5.500 motora i 1.200 traktora. U Boru je 1990. godine proizvedeno 151.000 tona bakra, a sadašnja proizvodnja se kreće oko 40.000 tona godišnje. U Kosovskoj Mitrovici i Šapcu 1990. godine bilo je proizvedeno 76.000 tona cinka, 1995. godine tek 6.000 tona, dok posle bombardovanja više nije ni bilo te proizvodnje. Sa smederevskom železerom dešavaju se neobične transformacije, a ,,Godomin” više i ne postoji.
U Srbiji su propale i robne kuće ,,Beograd,” koje su bile četvrti trgovinski lanac u Evropi. Dakle, sve ovo govori da se nije vodilo dovoljno računa o interesu države Srbije, već smo se zanosili sa idejama internacionalizma i globalizma”, rekao je
Branislav Nikolić.

Po rečima dr Mirka Bućana iz ,,Lola instituta”, razbijanjem Jugoslavije, srednje razvijene industrijske zemlje, decenijskim sankcijama pre toga, tromesečnim teškim razaranjem infrastrukture i velikih fabrika od strane NATO-a i konačno promenom režima 2000. godine organizovano, je ostvaren jedan od ciljeva agresora, a to je bilo trajno uništenje privrede Srbije.

Po rečima Mladena Stjepanovića i Duška  Đukanovića, došao je period i vreme za obnovu i razvoj rudarstva Srbije. Pre toga, po njihovim rečima, potrebno je  preispitati i inovirati strateške programe u ovim oblastima na svima nivoima. Perspektiva razvoja rudnika je u velikoj potrebi izgradnje termoenergetskih kapaciteta što zahteva potrebu osavremenjavanja i povećanja proizvodnje. Profesor subotičkog Ekonomskog fakulteta dr Olga Adžić je naglasila da je nužno revitalizovati industriju Srbije. Da bi to uradili, potreban nam je zaokret ka realnosti. Po rečima Srećka Nijemčevića iz beogradske firme ,,Vlatacom”, već 12 godina traje restrukturiranje firmi, one nerade, radnici se otpuštaju. On je istakao da je prosečna starost 10.000 autobusa koji trče našim puitevima 12,7 godina, a dok je to u Evropi 4 –  6 godina. Umesto da smo proizvodili naše autobuse, mi smo kupovali stare iz Evrope. Po rečima profesora Ljubomira Lukića, privreda Srbije je planski uništavana, a rezultat toga je 500.000 manje zaposlenih od 2000. godine (manje za 371.736 od oktobra 2000 do aprila 2013).

 

4 Komentara na Uništena privreda Srbije

  1. kako ono rece nas pokojni premijer,i veliki vizionar-sta vredi to cemo prodati,a sta niko nece to cemo zatvoriti,zasto da proizvodimo kad mozemo da kupimo jeftinije…

  2. Jes bio matrapaz…

  3. Milojevicu, na jedan nacin razmislja covek koji se bavi nekakvim biznisom, a na drugi ljudi koji su u drzavnoj sluzbi, pa onda povazdan, o poreskom lebu, promisljaju o svemiru i buducnosti covecanstva… Naravno da ne treba proizvoditi ono sto neko proizvodi jeftinije. Voleo bih da vidim sve srpske mudre glave, da uzmitu kredit, otisnu se u biznis i onda proizvode skuplje od konkurencije. Da vide mudre glave kako ce proci. Kad za promasaje mudrih glava placaju oni sami i njihova porodica, soptvenom imovinom, stanovima i kucama, pocne potpuno drugacije da se razmislja. Lako je pametovati kada poreski obveznici placaju tvoje promasaje. Ovih dana su neki moji prijatelji ostali bez lokala, biznisa, kuca, automobila, jer su postali nelikvidni, pa su banke dosle po svoje. LJudi su posao pravili tri decenije i po matore dane ostali bez svega. Srpski politicari su Srbiju napravili nelikvidnom i da li im je falila dlaka sa glave ili se desilo obrnuto, sto je Srbija nelikvidnija oni su sve bogatiji i osioniji?

    • g.Mile,ne postoji zemlja u svetu(osim možda ovih banana država u tranziciji) koje ne štite svoju privredu.Naravno da ne treba podržavati nelikvidna preduzeća, ali ni prihvatati dampirane cene zarad lake i brze zarade,jer pre ili kasnije se sve to naplati i to sa kamatom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>