Home » Istorija » Koljač iz Glinske crkve

Koljač iz Glinske crkve

Na 3 avgusta 1941 godine, oko 1500 Srba iz opštine Cemernice, otišlo je u Vrgin Most. Isti dan došlo je u Vrgin Most i iz drugih opština oko 700 Srba tako, da ih je svih skupa došlo tada u Vrgin Most oko 2.200. Kada su se Srbi tako sakupili i čekali na pokrštavanje, najednom su ih opkolili naoružani ustaše. Ustaše su bili u velikom broju i naoružani vojničkim puškama i mitraljezima terali Srbe u sokolanu. Srbi su tada slutili da im se sprema pokolj, pa ih je oko 400 uspelo pobeći, a oko 1.800 je saterano u sokolanu. Tu su ih držali pod stražom celu noć, a sutradan došlo je u Vrgin Most 25 teretnih kamiona, u koje su strpali ove Srbe, odvezli ih u Glinu i odveli u pravoslavnu crkvu. Bila je puna, moglo je biti oko 1.000 ljudi.

 

Pokolj Srba u glinskoj crkvi desio se u noći između 29. i 30. jula 1941. godine. O pokolju u glinskoj crkvi, na saslušanju koljač Himlija Berberović, između ostalog, kaže:

 

„.. . U crkvu je moglo stati oko 1 000 ljudi. Tad je komandir satnije određivao 15 ljudi koji imaju da izvrše klanja. Pre nego što pođu na ovaj posao, njima je davano žestoko piće i to: nekome rum, nekome ljuta rakija, pa kada se napiju, onda su sa noževima slali unutra. Za vreme klanja pred crkvom je bila postavljena straža. Ovo je bilo potrebno stoga, što su se neki pravoslavci penjali na zvonik, pa su zatim skakali sa zvonare u portu. Sve ove ubijali su stražari. Ja sam bio određen u tri navrata da vršim klanje u crkvi. Svakom prilikom sa nama su išli i neki oficiri Dobrić Josip i Cvijetković Mihajlo, a pored njih bilo je i ustaških oficira.

 

Po ulasku u crkvu oficiri su ostajali kod vrata i posmatrali naš rad, a mi smo vršili klanje. Ubijanje je vršeno na taj način, što smo nekoje udarali nožem u srce, nekoje klali preko vrata, a nekoje udarali nožem gde stignemo. Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udara smrtno pogođen, toga su ustaše priklali nožem. Za vreme ovoga klanja nije gorela svetlost u crkvi, već su bili određeni specijalni vojnici

koji su rukama držali baterijske električne lampe i time nam osvetljavah prostor. U više mahova desilo se da je neki Srbin naleteo pesnicama na nas ili pak udario u stomak nogom, ali je taj odmah bio iskasapljen.

 

Za vreme ovoga klanja bila je velika galama u crkvi. Prisutni Srbi su vikali: Živeo Kralj Petar, živela Jugoslavija, živela Kraljica Marija, živela Srbija, živeli Srbi, dole Pavelić, dole ustaše, dole hrvatska država. Ovo klanje počinjalo je uveče od 22 časa, pa je trajalo ujutro do 2 časa. Za vreme dok je poslednji bio živ, ove su manifestacije trajale.

 

Ovakvo klanje u crkvi desilo se 7—8 puta, a ja sam učestvovao tri puta. Za vreme ovog klanja uvek smo bili svi umrljani krvlju toliko da se uniforma nije mogla očistiti, već smo je zamenjivali u magacinu, a đocnije prali. Posle svakog klanja crkva je prana …

 

AM, tom 3, str. 184

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>