Солжењицин: „Колхозни руксак“

Кад вас у приградском аутобусу болно муну у груди, или у бок, његовим тврдим углом – не вичите, већ га добро осмотрите: то је кош исплетен од лике, на широком рашчупаном ремену од цераде. У њему до града носе млеко, сир, парадајз… своју робу и робу још двеју комшиница, а из града – педесет векни за три породице.

Простран је, чврст и јефтин тај женски руксак, с њиме се не пореде његова разнобојна спортска браћа с толико џепића и сјајних копчи. У тај руксак стане толики терет да чак и кроз јакну његов ремен нажуља и утрљено сељачко раме.

Зато жене и узеше овакву могу: набаце кош тачно насред леђа, а ремен пребаце преко главе и опашу га укосо. Тако се терет равномерно распореди на оба рамена и груди.

Браћо по перу! Не кажем: опробајте и своја леђа о такав кош. Али засмета ли вам кад вас гурну – узмите такси.

Стр. 339. Приче, Академска књига, 2023.