Home » Robna razmena » Prijatelji Srbije 21: Indonezija

Prijatelji Srbije 21: Indonezija

Индонезија је четврта држава на планети по броју становника (256 милиона у јулу 2015), након Кине, Индије и САД. Бразил је на петом месту па можемо казати да је четири петине најмногољуднијих земаља на планети гласало против пријема КиМ у УНЕСКО (већ у следећих пет само је Русија гласала против пријема КиМ, па би исказ постао нетачан).

Индонезија је земља са највећим бројем муслимана на планети Земљи. Да ли због тога што није ратовала са Србијом, или да би доказала да се еманциповала као сила и да поштује принципе међународног суверенитета, не знамо, тек није гласала против српских интереса, што је сврстава у прву групу пријатеља Србије, највећих пријатеља. У том смислу би требало интензивирати пријатељску сарадњу, а у тим сарадњама трговина је прилично занемарена, посебно извоз робе из Србије.

Према нашим подацима, извоз из Србије у Индонезију износио је 3,3 милиона евра у 2014г, док је увоз износио 34,2 милиона, што значи да су фирме из Индонезије извозиле 10,4 пута више од фирми лоцираних у Србији. Индонезија има 36 пута више становника од Србије те и овај 10,4 пута већи увоз и не изгледа тако страшно. Страшна је чињеница да трговци из Србије извозе пшеницу и кукуруз уместо да их домаћа прехрамбена индустрија преради и пласира као готове производе по битно вишој цени и додатој вредности. Индонезија је такав пример неограничених могућности за раст извоза.

Индонезија има тропску климу пошто је лоцирана око екваторијалне линије, па последично нема пољопривредну производњу упоредиву са српском. Пшеницу увози „у целини целости“, рекао би Жика Обретковић, а увози и кукуруз, поврће и воће и њихове прерађевине које не успевају у њеном поднебљу. И овде нећемо ићи у општа места, звана малине, џемови… Зауставићемо се на једном конкретном податку: пшеници. Индонежани у просеку уносе 2.777 калорија дневно (2013г), што је мало више него у Србији (2.724 у 2011г). Овде ваља имати у виду да имају много већи удео деце у укупној популацији, као и тропску климу која озбиљно умањује потребу за храном. У 2777 KCal/Day из житарица, без пива, уносе 1.751. KCal/Day, што је 63% од унете хранљиве вредности. Највећи део се односи на пиринач (1.328), затим на кукуруз (239) па на пшеницу (183). И док кукуруз највећим делом подмирују из домаће производње код пшенице у потпуности зависе од увоза који је у 2013г износио 7,1 милиона метричких тона! И ето нашој житарској индустрији шансе – да крене да пласира пекарске производе у Индонезију.

Но, оставимо се пустих снова и очитајмо податке које нам пружа обједињена база података СТО и УНЦТАД-а.

Индонезија је повећала робни извоз са 93,1 милијарди евра у 2008г на 132.4 милијарди у 2014г. Највише робе је пласирала у: Јапан (17,4 милијарди), Кину (13,2), Сингапур (12,6), САД (12,5) и Индију (9,2 милијарде). Већ ови подаци указују на космичку удаљеност ове џиновске земље од балканског блата по коме се неко буре опасно ваља. Подаци о увозу је још више удаљавају: највише увози из Кине (23 милијарде евра), Сингапура (18,9), Јапана (12,8), Кореје, Републике (8,9) и Малезије (8,2). Укупна вредност увоза повећана је са 87,8 на 134 милијарди евра, од 2008 до 2014г.

Индонезија највише извози: брикете угља (14,1 милијарди евра), палмино уље (13,1), природни гас (12,9), сирову нафту (7) и природни каучук (3,6 милијарди евра).

Највише увози:  деривате нафте (20,1 милијарди евра), сирову нафту (9,8), мобилне телефоне и сличну електронику (3,7), природни гас (2,3) и делове за аутомобиле (2,2), а пшеница и производи су на шестом месту са 1,8 милијарди евра.

Међу десет земаља из којих пшеницу и производе увози у вредности већој од милион евра налазе се и Бугарска, Румунија, Молдавија, Русија и Украјина. Што не би и Србија била у овој групи земаља?

Од 5,6 милиона евра увоза из Србије, према индонежанским подацима, 4,2 милиона евра се односи на бомбе, гранате и муницију, у томе 2,3 милиона на пушке, а 1,9 милиона на муницију.

И код Индонезије се показује да је наш извоз наоружања у блиској вези са пријатељством земаља које осећају према Србији. Док трговци јуре што већи и што бржи профит наша наменска индустрија развија дугорочне пријатељске односе. И то ће наставити да чини, док некоме не падне напамет да је приватизује. Када се то догоди, остаћемо без бројних пријатеља у свету.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>