Prijatelji Srbije 38: Ruska Federacija

Посматрано из економског угла, Русија заслужује много више простора од једне странице, али пошто се пријатељство не мери обимом робне размене, већ принципијелним, конструктивним и корисним ставом и понашањем, трудићемо се да не одступимо од уобичајеног обима текста.

Од 2008 до 2014 године фирме лоциране у Србији су удвостручиле извоз робе у Русију (+107%), док је увоз из ове земље смањен четвртину (-25,8%). Степен покривености увоза извозом повећан је са 15,8% у 2008 години на 44% у 2014 години. Надајмо се да ће овај индикатор наставити да се побољшава, али при расту увоза из Русије, услед много бржег раста извоза у ову земљу, а не услед пада увоза.

Према нашим подацима извоз робе у Русију вредео је 774,2 милиона евра у 2014 години, а увоз је износио 1760,7 милиона евра. Према руским подацима, извоз фирми из Русије износио је 797 милиона евра, а увоз из Србије био је 811,4 милиона евра, у 2014 години, што значи да је Србија регистровала суфицит (што је био случај у другој половини 20. века).

Проблем код руских података о извозу представља чињеница да је 119,2 милијарди евра извоза у 2014 години евидентирано као извоз у Швајцарску (након само 6,5 милијарди у 2013 години), и да је 43,4 милијарди евра неразврстано по земљама. Уколико овим подацима додамо још извоз на Британска Девичанска Острва (БДО: 11,6 милијарди евра, након 0,1 милијарди у 2013), на Кипар (6,5 милијарди, након 1,4), и на Бермуда (4,4 милијарди, а у 2013 години само 22 хиљаде евра) долазимо до 49.4% од укупне вредности робног извоза Русије. Али, оставимо ове књиговодствене проблеме руским властима.

Вредност извоза Русије повећана је са 318 милијарди евра у 2008. години на 374,5 милијарди у 2014. години, али је од 2012 године, када је достигнута вредност од 408 милијарди евра, у паду.

Након Швајцарске и не идентификованих подручја, Русија највише извози робе у УК (28,5 милијарди евра у 2014, након само 9,3 милијарди у 2013), Кину (16,3 након 26,8), Аустрију (13,4 након 0,2), Белорусију (12,4), БДО (11,6) и Казакстан (10,5 милијарди евра).

Проблем руског извоза представља претерана ослоњеност на природне ресурсе који формирају јако дугу листу пре него што се појави неки индустријски производ. Набројаћемо неколико сировина: Сирова нафта – 115,8 милијарди евра; Деривати нафте – 87,1 милијарди евра; Природан гас – 47,1; Производи, некласификовани – 8,8; Брикети угља и слично – 8,8; Полупроизводи од гвожђа и челика – 5; Пшеница – 4,1; Дијаманти – 4; Сирови алуминијум – 4; Сирови никл – 2,9;  дрво обрађено по дужини резањем 2,8; Минерална или хемијска ђубрива, нитрогени 2,4; Злато сирово или делимично обрађено 2,3 милијарди евра. Ови производи у збиру објашњавају четири петине од укупног извоза Русије.

Србија се налази на 39. месту према значају за руски извоз, окружена Венецуелом испред и Норвешком иза ње, према вредности извоза.

Русија је повећала увоз са 181,5 милијарди евра у 2008, на 215,6 милијарди у 2014. години, али је и он, као и извоз, у паду након 2012. године. Русија највише робе увози из: Немачке (27,3 милијарде евра), Швајцарске (16,8, након 2,3 у 2013), Кине (14,6, након 40 милијарди у 2013), УК (11,4 након 6,1), и Белорусије (9,2 милијарде евра).

Србија се налази на идентичном 39 месту, са 811 милиона евра, окружена са УАЕ испред и Словенијом иза на овој ранг листи. Србија је први пут у 2014 години имала већу вредност извоза у Русију од Словеније, док је до 2009 године извоз Словеније био већи два и више пута.

Земље са којима се Србија граничи у 2014. години имале су следеће вредности извоза у Русију: Мађарска 1.578 милиона евра, Бугарска 604, Румунија 362, Хрватска 235, БЈР Македонија 37, Босна и Херцеговина 37, и Албанија 0,8 милиона евра.

Србија има преференцијалан приступ руском тржишту, има све повољности да неограничено повећа укупну вредност робног извоза, али се тиме нећемо бавити на овом месту.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *