Робна размена Бразила, мај 2025.

У периоду јануар-мај 2025. године, Бразил је смањио извоз са 138,2 на 136,9 милијарди долара, увоз је повећао са 103,0 на 112,5 милијарди, те је смањио суфицит у робној размени са 35,2 на 24,4 милијарди долара.

Највећи део смањења суфицита последица је смањења суфицита у размени са Кином, са 18,6 на 8,3 милијарди долара.

Извоз Бразила смањен је за 1,3 милијарди долара, у пет месеци 2025, у томе у Кину за 4,1 милијарди долара. Раст извоза у Аргентину за 2,6 милијарди, и у САД за 0,8 милијарди, није био довољан да неутралише пад вредности извоза у Кину. Ове три земље у збиру су учествовале са једном половином (49,4%) у укупном извозу Бразила.

Соја и деривати нафте учествују са две трећине у укупном извозу Бразила у Кину и пад њихових цена на светском тржишту утицао је на смањену вредност укупног извоза.

Апресијација аргентинске валуте утицала је повољно на бразилски извоз аутомобила који је повећан са 125,7 милиона долара у мају 2024. на 384,1 милиона долара у мају 2025. Раст извоза догодио се код мноштва производа за широку потрошњу из истог разлога као и код путничких аутомобила.

Према значају за бразилски извоз Србија је била тек на 117. месту, иза Црне Горе на 116. Разлог зашто је Србија имала исту вредност као и Црна Гора је чињеница да се извоз кафе у Србију књижи преко Хрватске, Словеније, Италије и других дистрибутера, а не као увоз Србије из Бразила, који по нашим подацима износи скоро четири пута више.

trademap.org

Кина, САД, Немачка и Аргентина учествују са једном половином (50,8%) у укупном увозу Бразила. Он је повећан за 9,5 милијарди, у томе највише из Кине за 6,2 милијарде, па из САД-а за 1,6 милијарди долара. Србија је на 86. месту по вредности увоза и Бразил је већу вредност имао из Мађарске, Румуније и Бугарске, од суседних земаља.

Исто

Мотив за прикупљање података било је пооштравање трговинских односа САД са Бразилом, као и са другим земљама. Увидом у податке сазнали смо да је Бразил много више осетљив од кретања цена примарних производа које извози у Кину, у односу на потенцијалне царинске стопе САД-а.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *