Робна размена Кине у мају 2025.

Робни извоз Кине у мају 2025. године износио је 312,3 милијарде долара и повећан је за 3,4% у односу на мај 2024. године. По одбитку САД-а, извоз Кине у остале земље повећан је за 9,9%.

Извоз у САД смањен је у мају за 15,2 милијарде долара, док је укупан извоз повећан за 10,3 милијарде, што значи да је у остале земље, без САД-а, повећан за 25,5 милијарди долара.

Осим у САД, извоз Кине је смањен и у Русију за једну милијарду долара, као и у Бразил (-0,6) и у Јужну Кореју (-0,4 милијарди долара).

Највећи раст извоза био је у Вијетнам (+3,1) и у Хонг Конг Кину (2,4 милијарди долара).

У збиру, без САД-а, извоз из 30 земаља са највећом вредношту повећан је за 17,4 милијарди долара, што значи да је у остале земље у збиру повећан за 8,1 милијарди долара.

У случају светске економске кризе Кина не би била у оволико великој могућности да компензира пад вредности извоза у САД.

Извоз у периоду јануар мај повећан је за 5,0% или за 70 милијарди евра. Највећи раст имао је у Вијетнам (+12,4), Хонг Конг, Кина (+9,2), Индију (+7,0) и Тајланд (+6,5 милијарди).

У мају 2025. Кина је смањила вредност увоза за 8,1 милијарди долара или за 3,7%. Највише је смањен увоз из САД (-2,6), Малезије (-2,4), Саудијске Арабије (-2,0), Русије (-1,4), Швајцарске (-1,1), УАЕ (-1,1) и Аустралије (-1,1 милијарди долара).

Интересантно је да је увоз из Израела у мају повећан за 1,1 милијарди долара.

У периоду јануар-мај 2025. увоз је смањен за 58,2 милијарди долара и највише је смањен из Швајцарске (злато), Аустралије (гвожђе, злато, угаљ и нафта), Бразила (соја, гвожђе и нафта), Русије и САД-а. У збиру је из ових пет земаља смањен за 55,2 милијарде долара.

На пад вредности увоза Кине очигледно много већи утицај има пад цена примарних производа од трговинског рата са САД-ом.