Home » Robna razmena, z Predrag Neagić » Robna razmena Srbije za zemljama Mercosur-a

Robna razmena Srbije za zemljama Mercosur-a

Mercosur (špa. Mercado Comun del Sur, eng. Southern Common Market) predstavlja zajedničko tržište na prostoru Južne
Amerike između Brazila, Argentine, Urugvaja, Paragvaja i Venecuele. Ekonomska i politička integracija osnovana je 1991. godine Ugovorom iz Asunsiona od strane ovih zemalja, osim Venecuele čiji je sporazum o pristupanju ratifikovan krajem 2010. godine. Zajedničko tržište juga je veoma aktivno i u saradnji sa drugim integracijama u svetu sa kojima ima veliki broj zaključenih sporazuma, ugovora. Sigurno među važnijima je i sporazum o saradnji sa EU, najvećim pojedinačnim entitetom u spoljnoj trgovini, koji podrazumeva međusobnu trgovinsku liberalizaciju.

Prema podacima UN COMTRADE Statistics i četvoro-cifarnoj HS klasifikaciji proizvoda, Srbija je svoj deficit u robnoj razmeni za ovim zemljama smanjila sa 126 miliona evra u 2008., na 78 miliona koliko je iznosio u 2012. godini. Izuzetno mala ukupna vrednost izvoza (300 hiljada) u 2008. uvećana je na 10 miliona evra u 2012. godini, dok je u istom periodu vrednost uvoza smanjena za 42% na 88 miliona.

Brazil i Argentina su vodeći partneri u trgovini, pa tako izvoz u Brazil čini 87% ukupne vrednosti u 2012. godini. S druge strane je Argentina, uz opet visoko učešće Brazila u uvozu Srbije od 65 miliona u istoj godini, plasirala u našu zemlju proizvoda u
vrednosti od oko 18 miliona evra. Kako je to približno 95% ukupnog uvoza Srbije iz zemalja članica Mercosur-a, robna razmena sa pojedinim državama je na izuzetno niskom nivou. Dobar primer za to je Paragvaj.

U 2012. godini najviše smo uvozili brazilsku kafu (46 miliona evra) i voćne sokove (3,5 miliona), odnosno kikiriki (6 miliona), ribu (5,8 miliona), agrume (2,5 miliona) iz Argentine, Urugvaja ribu i filete (oko 2 miliona), naftne derivate (1,7 miliona) iz Venecuele.

Kod izvoza, naše proizvode najviše kupuje Brazil u kategorijama proizvoda cevi od plastičnih masa (2,4 miliona), zatim lokomotive na električni pogon (1,7 miliona) i železnički teretni vagoni (1,3 miliona), hartija i proizvodi od celuloze (1,1 milion). Urugvaj i Argentina znatno manje, uglavnom u kategoriji proizvodi od gume (oko 400 hiljada), zbirno.

Prema podacima u tabeli, prilično se jasno ističe dominantnost Brazila u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa pomenutim zemljama Latinske Amerike.

Dobra organizacija i konekcija i pored velike teritorijalne udaljenosti znatno može uticati na poboljšanje trgovinskih, kulturnih, društvenih i svih drugih odnosa. Obnavljanje, učvršćivanje veza dijaspore i njihovih udruženja sa resornim ministarstvima je
takođe od velike važnosti.

 

16 Komentara na Robna razmena Srbije za zemljama Mercosur-a

  1. Predrag opet ponavljam isto. A volumeni? Imas li ove podatke?

    • Da, imam. Tabelarno i tekstualno nisu prikazani iz razloga obimnosti analize, ali to ne opravdava primedbe koje su na mestu i čijom bi se primenom stekao uvid u detaljnije informacije.
      Da ne bih sada taksativno za svaki proizvod navodio kvantitativne promene, za primer ću uzeti kafu koja procentualno najviše učestvuje u ukupnom uvozu.
      Hronološki, po godinama(2008-2012), količina uvoza kafe iz Brazila ima sledeća kretanja (u tonama): 25.886, 21.543, 19.629, 17.946, 17.232. Stavljanjem u odnos sa ukupnim vrednostima dolazimo do cena po toni (u evrima): 1765.87, 1605.65, 1980, 2608.35, 2686.73.

  2. pa po meni nista manje vazni podaci. Kao formulu, smanjiti obim na npr desetak “prvih” prozvoda ali ukljuciti i volumene.

    Od prosjecne cijene po toni kafe jos je interesantnije primjetiti trend pada koristenja kafe. Eto konkretnog primjera impakta recesije na domacinstva. Uprkos raznoraznim costa coffe itd pije se manje kafe.

  3. Da, prosto je zapanjujuci toliki pad uvoza kafe…
    Sa druge strane, nimalo manje iznenadjenje je ovoliki skok cena kafe. Izgleda da su svi u svetu poceli da otimaju sto mogu vise na sirovinama…

  4. Naravno ,kada se piju istant kafe koje su EU porekla. Cim su se Nestle razigrale na trzistu doslo je do pada potrosnje sirove kafe.

  5. neskafa je sigurno djelimicno doprinjela ali tesko da je razlog za jednotrecinski pad uvoza kafeu roku od pet godina.

  6. Iskljucivo. Piju se instant kafe i caj.

  7. Naravno ovde govorimo o direktnom uvozu u SR a ne i o trgovinama kojima roba ulazi iz Hr. Tako da je recimo Grand kafa iskljucena itd..

  8. pa nema mi logike Darko da u jeku recesije, sa kod nas dodatno opterecenom socijalnom situacijom ljudi prelaze sa tradicionalnog proizvoda, ka m,nogo skupljij verziji istog.

    No sta znam. Ja ne pijem neskafu uopste pa i ne primjecujem

    • Samo je ruralna Srbija ostala tradicionalna.Beograd,Nis i Novi SAD su tecina nacije a tu su trzni centri dominantni.Instant kafa pobedjuje ne zbog ukusa vec ,kako joj ime i kaze, brzine spremanja i mogucnsti konzumacije na raznim mestima. Najznacajnije je pri tom radno mesto..Ima negde podatak share Nestli za instant kafu.
      Iz istog razloga ,vremena i dostupnosti, domacice vise ne razvijaju kore ( jupke) vec kupuju vec spremljene…

      Kako ono kaze onaj MZ-ov pjevac “Cini mi se rodjace da je standard pokvario ljude….

  9. Треба мало размислити и о шверцу, и колика је акциза у окружењу, Црна Гора и КиМ. Проверити да ли је тамо оволики пад увоза или обрнуто.

  10. Pad uvoza kafe delimično je pokriven uvozom iz Indije jer je cena po toni u ’11 i ’12 bila daleko povoljnija od cene iz Brazila. Ali to je ipak bilo nedovoljno da se dostigne nivo iz ’08 pa ukupno smanjenje uvoza kafe za ovaj period je oko 5 hiljada tona što potvrđuje mišljenja o besparici domaćinstava, instant kafi..

    Crna Gora je u ’09 uvezla oko 12, a prošle godine nešto više od 4 hiljade tona. Takođe drastičan pad.

    • Да ли је могуће да су 2009 у ЦГ пили преко 15 кг годишње по становнику, а 2012 за 2/3 мање. Или им је скочио “притисак”, или нешто друго. Ако би имали податке за КиМ, да видимо шта је са њиховим “притиском”. Да ли смо и даље “браћа” за све паре, посебно кад Србија плаћа. Тако је било и код увоза половних аутомобила преко ЦГ, док смо били једна држава…

  11. Da l i postoje statitike o uvozu iz EU. Bas mE zanima ovo Darkova opaska o uvozu instant kafe, odnosno preciznije zanima me struktura uvoza kafe sirove i preradjene u zadnjih desetak godina. Razlog: pa bas ovaj impakt krize na domacinstva. Ne treba ici daljne analize nego ustanoviti potrosnju kafe.
    Preddrag je su ovi podaci dostupni?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>