Home » Robna razmena, z Predrag Neagić » Srbija u izvozu gvožđa i čelika

Srbija u izvozu gvožđa i čelika

Izvoz gvožđa i čelika u svetu bio bi za četvrtinu manji ako bi se zanemario udeo Japana, Kine i Nemačke, vodećih zemalja izvoznica. To ne znači da su one ujedno i najveći proizvođači, mada među njima Kina svakako jeste. Nakon višegodišnjih stabilnih stopa rasta izvoza, u 2009. godini vrednost izvoza čelika, ali i drugih proizvoda u svetu, gotovo da je prepolovljena. Kod nekih i više, pa je tako Kina ostvarila godišnji pad vrednosti od 73% u odnosu na iznos iz 2008., da bi u 2010. godini ona bila prvo udvostručena a zatim nastavila da raste. Trend naglog pada i progresivnog oporavka izvoza simptomatično je prisutan u najvećem broju zemalja, pa je i Srbija zahvaćena ovakvim uticajima imala sličan, do pogoršan pravac.

Srbija je u 2008. godini zabeležila izvoz gvožđa i čelika u vrednosti od 1033 miliona evra. U poređenju sa nekim od republika u okruženju, ova vrednost je ekvivalentna četvorostrukoj vrednosti izvoza BiH (230 miliona), odnosno oko sedam puta veća od vrednosti izvoza Hrvatske (156 miliona). Vrednost izvoza u 2010. godini bila je dovoljna da pokrije oko tri četvrtine vrednosti iz 2008. godine, iznosila je 793,7 miliona evra i u narednoj godini se nije bitnije menjala.

Tokom 2012. godine, izvoz gvožđa i čelika iz Srbije je u poređenju sa 2008. godinom smanjen za 65%, na oko 362 miliona evra. To je bilo za 225 miliona manje od izvoza Makedonije (586), BiH se približila na iznos od 314, dok je Hrvatska ostvarila neznatan rast na 173 miliona evra u istoj godini. U tekućoj godini, tačnije prvoj polovini, prosečne cene izvoza bile su na nivou od oko 380 evra po toni i snižene su za 60% u odnosu na cene iz druge polovine 2008. godine (630 evra/toni).

Negativne godišnje promene vrednosti kao i kvantitativna kretanja izvoza merena polugodišnjim vremenskim intervalima daju reprezentativnu sliku sadašnjeg stanja u ovom segmentu privrede. Cene na svetskim tržištima dodatno otežavaju postizanje boljih rezultata čak i ako proizvodnja ostaje na približno istom nivou. Zaista je potrebno biti optimista, odnosno posedovati značajna kapitalna sredstva namenjena razvoju pripadajućeg dela privrede ne bi li se krenulo uzlaznom putanjom i samim tim uticalo na poboljšanje salda platnog bilansa.

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>