Home » Dijaspora, Robna razmena » Srbija u svetskoj trgovini uslugama, 2004-2011

Srbija u svetskoj trgovini uslugama, 2004-2011

Srbija je 2011 godinu završila sa prihodom od usluga u iznosu od 3 milijade evra. U odnosu na 2004. godinu prihodi od izvoza usluga povećani su 7 puta. U istom periodu uvoz usluga povećan je 3,6 puta, sa 0,8 na 2,9 milijardi evra, te je suficit u razmeni uslugama smanjen sa 204 miliona evra u 2004, na 158 miliona u 2011.

U istom periodu svetski izvoz usluga povećan je za 66%, sa 1.843 na 3.058 milijardi evra, pa je Srbija povećala udeo u svetskom izvozu usluga sa 0,055% na 0,099%.

Podaci koje prate STO i UNCTAD, a objavljuju se na internet portal trademap.org, mogu da se razlikuju od naših usled različitih izvora. U konkretnom slučaju, kod usluga se ne koriste podaci NBS (koja ih prikuplja i objavljuje) već MMF-a, UN-a i proračuni Međunarodnog trgovinskog centra (International trade center). Ovo naglašavamo zbog statističkih podataka o doznakama, po
kojima je došlo do njihovog rasta sa 614 miliona evra u 2006 godini na 2.904. miliona u 2007. godini. Recimo da su podaci od te godine tačni i uporedivi sa svetskim radi obračuna udela Srbije u svetskom prilivu doznaka.

Svetska vrednost poslatih doznaka iznosila je 304,4 milijarde evra u 2010 godini i Srbija je sa 3,2 milijarde primljenih (poslato
je i 148 miliona evra iz Srbije u druge zemlje) učestvovala sa 1,05% u ukupnim svetskim. S obzirom na to da Srbija učestvuje sa 0,1% u ukupnom svetskom stanovništvu, ovo je jedan od retkih pokazatelja gde premašuje jedan procentni poen. U 2010 godini Srbija je bila rangirana kao 22. zemlja prema prilivu doznaka, tik ispod Ruske Federacije.

Od usluga najveća vrednost prihoda ostvarena je od Ostalih poslovnih usluga, u iznosu od 855 miliona evra, zatim od turizma (711 miliona), i od saobraćaja (675 miliona evra). Manje, i relativno ujednačene, vrednosti priliva ostvarene su od
građevinskih radova (207 miliona evra), komunikacionih usluga (171), kompjuterskih i informacionih usluga (145), i ličnih, kulturnih i rekreativnih usluga (141). Najmanji prihodi od usluga ostvareni su kod naplata autorskih prava i licenci (41 milion evra), finansijskih usluga (39), Vladinih usluga (24 miliona evra), i usluga osiguranja (19 miliona evra). Najveći relativan porast
primanja ostvaren je kod usluga koje imaju manji značaj za ukupne prihode: finansijske usluge su od 2004 godine imale rast prihoda 11,7 puta, a autorska prava i licence 10 puta, dok su prihodi od kompjuterskih i informacionih usluga povećani 9,8 puta.

Kod uvoza usluga najviše se novca u 2011 godini potrošilo na turizam (794 miliona evra), saobraćaj (778) i na ostale poslovne usluge (622 miliona evra). Najveći relativan porast izdataka imale su finansijske usluge (4,8 puta), autorska prava i licence (4,6 puta) i turizam (4,4 puta).

U svetu su najveći prihodi od trgovine uslugama ostvareni kod Ostalih poslovnih usluga (768 milijardi evra), turizma (766) i saobraćaja (618 milijardi evra.). Iznad 100 milijardi evra vredele su još finansijske usluge (223), autorska prava i licence (192) i kompjuterske i informacione usluge (179 milijardi). Komunikacione usluge vredele su 73 milijarde evra, isto toliko i građevinski
radovi, usluge osiguranja vredele su 62 milijarde evra, Vladine usluge 53 milijarde, a lične, kulturne i rekreativne 37 milijardi evra. U 2011. godini prihodi od usluga povećani su za 66% u odnosu na 2004. godinu, u čemu je rast kompjuterskih i informacionih usluga bio najbrži (131%), a Vladinih usluga nasporiji (29%).

Srbija ima najveći udeo u svetskoj trgovini uslugama kod ličnih, kulturnih i rekreacionih usluga (0,377%), a najmanji kod finansijskih usluga (0,017%). U odnosu na 2004. godinu udeo u svetskoj trgovini uslugama povećan je za 0,044%. Pri tome je kod većine usluga došlo do povećanja udela. On je smanjen kod komunikacionih usluga i građevinskih usluga.

Pošto ima relativno izjednačene prihode i rashode u trgovini uslugama Srbija ostvaruje suficit kod pet, a deficit kod 6 grupa usluga. Najveći deficit ostvaruje kod saobraćaja (103 miliona evra), autorskih prava i licenci (91), i turizma (82 miliona), dok najveći suficit ostvaruje kod ostalih poslovnih usluga (233), građevinskih (107) i ličnih, kulturnih i rekreativnih usluga (77 miliona evra).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>