Home » 0 Branislav Gulan, 2 Slovenija » PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE I SLOVENIJE

PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE I SLOVENIJE

Mladost, investicije i razvoj

Na poljoprivrednom Sajmu u Gornjoj Radgoni na 70.000 kvadratnih metara sajamskog prostora predstavilo se 1.785 izlagača iz 30 zemalja. Slovenci inostrano hvale, ali uglavnom kupuju domaću robu. Vojvodina se predstavila kroz bogatstvo različitosti

 

 

Privrednu saradnju Srbije i Slovenije karakteriše stalno unapredjenje medjusobnih odnosa. Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije u 2014. godini iznosila je 1032,7 miliona dolara. Od toga izvoz Srbije u Sloveniju bio je 471,1 miliona dolara, a uvoz iz Slovenije je 561,6 miliona dolara. Slična kretanja beleže se i u ovoj godini. Cilj Srbije je da nivo ekonomskih odnosa stigne političke koji su na višem nivou, ali i da se poveća izvoz! To će se postići kada se narednih godina otvori srpski hiper market u ovoj državi. Uzimajću u obzir položaj privreda Srbije i Slovenije, realno je u narednom periodu očekivati povećanje i unapredjenje medjusobne privredne saradnje i realizacije zajedničkih projekata i proizvodnje namenjene tržištima Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, gde Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Dosta se očekuje i od Srpsko – slovenačkog poslovnog kluba sa sedištem u Ljubljani, koji treba da pruži dodatne informacije o slovenačkom tržištu i da bude u funkciji promocije srpske privrede i jačanja ukupne ekonomske saradnje izmedju dve zemlje. Karakteristika Sajma ,,Agra’’ u Gornjoj Radgoni je da Slovenci inostrane proizvode hvale, ali da ponajviše kupuju domaće proizvode. Dve zemlje, Slovenija i Srbija, danas ponajviše saradjuju u proizvodnji hrane i prehrambenoj industriji. Slovenački investitori u Srbiju su investirali milion evra, pa su po tom ulaganju osma zemlja. Značajan doprinos tome daju medjunarodni poljoprivredni sajmovi u Novom Sadu i Gornjoj Radgoni.

To se videlo i na nedavno održanom 53. Medjunarodnom poljoprivrednom sajmu ,,Agra’’ u Gornjoj Radgoni Ovaj nekada mali regionalni agrarni sajam danas je prerastao u najznačajniju agrarnu manifestaciju u ovom delu Evrope. On je za deceniju i po od malog lokalnog sajma prerastao u giganta u ovom delu Evrope, a po broju učesnika gotovo da se izjednačio sa novosadskom sajamskom agrarnom priredbom. Potvrda toga je da se na 70.000 kvadratnih metara sajamskog prostora predstavilo rekordnih 1.785 izlagača iz 30 zemalja! Po prvi put svoj izložbeni prostor imala je i Republika Srbija, a Vlada Vojvodine već tradicionalno na ovom sajmu ima svoj štand na kome promoviše privredu I kulturu Pokrajine kroz projekat ,,Bogatstvo različitosti’’. Posetioci sajma, njih više od 131.000, imali su priliku da vide novitete iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, a najveći izložbeni prostor tradicionalno je pripao savremenoj poljoprivrednoj mehanizaciji. Po rečima prof dr Jana Turana, sa novosadskog Pooljoprivrednog fakulteta, bila je ovo prilika da se vidi šta sve proizvodjači mehanizacije iz celog sveta nude poljoprivrednicima, posebno malom privatnom sektoru. To je privuklo pažnju više hiljada posetilaca, posebno seljaka iz svih delova Srbije. Jer, po njihovim rečima mehanizacija u Srbiji je punoletna, potrebna je obnova, pa se ovde videlo – šta se može kupiti za agrarno područje Srbije. Pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin ističe da u Vojvodini u ovom momentu rade 34 slovenačke kompanije koje zapošljavaju više od 7.000 radnika. Da su privrednici iz Vojvodine zainteresovani za tržište Slovenije ukazuje i činjenica da je i na sajmu u Celju učestvovalo 28 njenih firmi! Po rečima Miroslava Nikića, iz sekretarijata za privredu Vlade Vojvodine, privrednici iz ove pokrajine, tradicionalno učestvuju na sajmu u Gornjoj Radgoni, a posetiocima se nudilo najbolje iz Vojvodine. Na zajedničkom štandu, koji su podržali Vlada Vojvodine i Privredna komora Vojvodine, nastupilo je 26 kompanija iz Pokrajine. Posebnu pažnju privukao je ,,Futoški kupus’’ i Klasteri panonskih pčela i mnoge druge firme. O privrednoj saradnji dve države govori i činjenica da je ,,Perutnina’’ iz Ptuja u gradnju farme živine u Vajskoj investirala 1,3 miliona evra. Ova investicija je značajna što upošljava više desetina radnika sa ovog područja, zatim troši sirovine iz regiona, a kasnije te proizvode i izvozi. Primer dobre saradnje sa privredom Srbije ima i Mlekara ,,Celela’’u Celju koja saradjuje sa Mlekarom u Nišu. Celjska mlekara ima i tradiciju dugu sedam decenija, a do 1995. godine je bila u društvenom vlasništvu. Tada su dobro organizovani farmeri od države u Sloveniji dobili besplatno 45 odsto akcija i tako stekli pravo da učestvuju u upravljanju tog mlečnog giganta. Posle toga sami farmeri su odlučili da po jedan tadašnji slovenački tolar od dobijene cene za prodatu litru mleka ulože u dalju kupovinu mlekare. Za tri godine su uspeli da otkupe još  29 odsto akcija pa su stekli ukupno 74 odsto vrednosnih papira mlekare. Medju novim vlasnicima su članovi 17 zemljoradničkih zadruga. Tako je mlekara postala i  najveći slovenački kapacitet u vlasništvu primarnih proizvodjača. Vlasnici su tad na prvo mesto stavili otkup svih ponudjenih količina mleka, pa redovnu isplatu, ulaganje u razvoj, a tek potom – profit. Da smo uspeli u tome najbolje govori činjenica da su udvostručili otkup, a to znači da sada od stočara otkupljujemo 90 miliona litara mleka godišnje. Po rečima Darje Teržan, direktorice marketinga u mlekari,  sada 1.200 stočara, sa prosekom od oko 60 krava po farmi, svakog drugog dana mlekari isporučuje sa farme po 265 do 285 litara mleka po cenama koje su tokom poslednje četiri godine najveće u Sloveniji. U stajama stočara većinom se nalaze krave rase simentalac i holštajn.

Pre sedam godina smo bilo zapali u krizu, pa smo utvrdili zadatke sve do 2023. godine, priča Darja Teržan. Rezultati se vide i danas jer je prodaja povećana za 15 odsto. Naša oznaka je ,,Zelene doline’’ i to je danas nacionalni brend Slovenije. U mlekari je danas zaposleno oko 200 radnika, vraćamo se tradicionalnoj proizvodnji i širimo tržište. Oko 70 odsto proizvodnje namenjeno je domaćem tržištu, a ostalo se izvozi u devet država. Takva proizvodnja i prodaja u 2014. godini donela je prihod od 61 miliona evra, pa je deo novca utrošen za modernizaciju proizvodnje.

Generalni direktor Sajma u Gornjoj Radgoni Janez Erjavec, ističe da ovaj sajam sad stalno raste, da je u najboljim godinama, što potvrduje i broj posetilaca koji je 2015. godine bio veći od 131.000. On je posebno ukazao i na bio-baštu na sajmu koju svake godine podižu i uredjuju profesori i učenici biotehničke škole ,,Rakučan’’. Ovogodišnji sajam ,,Agra 2015’’ bio je posvećen zemljištu i programima razvoja čime je dat doprinos obeležavanju Medjunarodne godine zemljišta i Evropske godine razvoja. On je posebno ukazao na bio baštu gde je bilo više od 300 vrsta biljaka od kojih su neke već zaboravljene. Promovisan je i uzgoj konoplje, koju Slovenci zovu biljkom hiljadu mogućnosti, jer svaki njen deo može da se preradi i upotrebi.

Ove godine Sajam je posetio i predsednik Slovenije Borut Pahor, ali i ministri poljoprivrede iz Evrope, a medju njima je bila i ministarka poljoprivrede u Vladi Srbije dr Snežana BogosavljevićBošković, a poseć, a psebna tema razgovora bila je kako sačuvati poljoprivredu Evrope GMO.

Agrarna politika Evropske unije bila je u centru pažnje veoma zapažene tribine na štandu slovenačkog resornog ministarstva na kojoj je sa novinarima razgovarao potpredsednik Vlade Slovenije i ministiar poljoprivrede Dejan Židan. On je prisutne novinare upoznao sa mlečnim govedarstvom u Sloveniji, ukazao je i na metode sa kojima se rešavaju prisutni problemi, a bilo je reči i o prevazilaženju poteškoća uslovljenih ukidanjem proizvodnih kvota mleka i ruskim embargom na uvoz mleka iz zemalja Evropske unije. Ono što je sada aktuelno je i nova poljoprivredna politika Evropske unije, pa je ukazano da na ovom polju do 2020. godine suštinskih promena neće biti. Tako se moglo čuti da je nova tendencija slovenačke agrarne politike usmerena na podmladjivanje poljoprivrednih gazdinstava i u tom cilju obezbedjene su i povoljnosti za poljoprivrednike do 40 godina starosti. Jedna od njih odnosi se na uvećanje subvencija toj kategoriji za 25 odsto. Inače, po rezultatima, ovo će biti jedna od boljih agrarnih godina u Sloveniji. Suša, na slovenačkim poljima nije uzela danak, tako da su prinosi pšenice i kukuruza, malte ne rekordni. Po rečima Židana, mnogo se očekuje od sektora vinogradarstva i vinarstva. Jer, u Sloveniji se vinogradi nalaze na oko 20.000 hektara. Kada je reč o razvoju, prednost dajemo mladima, a starce šaljemo u penziju. Inače, Slovenija od 1. januara 2015. godine ima novu poljoprivrednu politiku i imamo novi program ruralnog razvoja. Za vreme od sedam godina utrošićemo 950 miliona evra za neposredna plaćanja i osnovne subvencije. To je negde oko 138 miliona evra godišnje. To je i značajan novac jer dolazi iz  evropske kase, naveo je Židan.

Miran Mate, zadužen za odnose  s javnošu Sajma u Gornjoj Radgoni ističe da je trend slovenačke poljoprivrede i održive privrede usmeren na dalju integraciju na medjunarodnom poslovnom prostoru, a što su pokazale i izložbe na ovogodišnjoj sajamskoj priredbi.

B. Gulan

 

 

 

 

 

Okvir

 

Svetski dan pčela

 

Medju brojnim inicijativama slovenačkog ministarstva poljoprivrede, ističemo jednu koja treba da se upiše u kalendar globalnih agrarnih dešavanja u svetu, ističe ministar Dejan Židan. Naime, Slovenija se zdušno zalaže da Ujedinjene nacije 20. maj proglase Svetskim danom pčela.

,,Bez pčela nema života. Kako bismo zaštitili pčele važno je da svi znaju koliko su one važne za život i opstanak čoveka. Zato predlažemo da 20 maj bude Svetski dan pčela’’, rekao je Židan.

Ovaj datum predložen je jer je u maju na severnoj polulopti najbujniji razvoj pčela. Osim toga, kako je pojasnio Židan, 20. maja se rodio Anton Janša ( 1734-1773), začetnik i učitelj modernog pčelarstva na ovim prostorima. Radio je kao dvorski pčelar, a carica Marija Terezija ga je imenovala za prvog carskog instruktora u monarhiji. U okviru napora da zaštitimo pčele i pčelarstvo vrlo je važno da javnost bude svesna koliko su pčele značajne. Židan je dodao da od ovih vrednih oprašivača zavisi čak 85 odsto biljaka koje koristimo za ishranu.

 

Nekoliko podataka o medonosnoj pčeli

Treba reći i to da već 150 miliona godina pčele proizvode med i one su jedini insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi! Pčela zamahne krilima oko 11.400 puta u minuti, zbog čega i čujemo zvuk ,,zujanja’’. Njuh pčele je toliko precizan da ona može razlikovati stotine različitih biljnih sorti.

 

 

Slovenija u brojkama

Slovenija zauzima 20.273 kvadratna kilometra površine, ima i 46,6 kilometara morske obale, i ima blizu 2,1 miliona stanovnika. Za prvih devet meseci  2014. godine Slovenija je ostvarila bruto domaći proizvod u vrednosti od 27,7 milijardi evra, dok je bruto domaći proizvod po stanovniku veći od 20.000 evra. Za 11 meseci 2014. godine izvoz iz Slovenije bio je vredan blizu 22 milijarde, a uvoz 20 milijardi eva, pa je ostvaren i suficit od 1,2 milijarde evra. Prosečna plata je veća od 1.000 evra mesečno za 913.400 zaposlenih. Nezaposlenih je 9,3 odsto.

Za devet meseci prošle godine strane investicije u Sloveniji iznosile su  7,93 milijarde evra, a investicije Slovenije u svetu 3,58 milijardi evra, od čega je jedna milijarda inevestirana u Srbiju.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>