Home » Robna razmena, Trgovina Kine, SAD, Nemačke i Japana » Udeo Kine u svetskom robnom izvozu 2001-2018

Udeo Kine u svetskom robnom izvozu 2001-2018

Кина је водећи светски извозник робе, и тако је 10 година уназад. Постала је највећи извозник 2009. услед мањег пада вредности робног извоза од Немачке и САД, и од тада бржим растом вредности повећава разлику у односу на ове две земље.

Ипак, неке границе раста постоје и овде се бавимо границом повећања удела у светском извозу на нивоу двоцифрене царинске класификације. На пример, када у неком сегменту достигне 90% светског извоза, мања је вероватноћа да ће повећати удео на 95%, а много је већа вероватноћа да ће се појавити нови произвођачи и извозници. Транспортни трошкови су главни ограничавајући фактор потпуној доминацији Кине, а ту су и раст зарада у Кини, као и мере које против ње предузимају САД и ЕУ.

Кина је повећала удео у светском робном извозу са 4,3% у 2001. на 9% у 2008. и 13% у 2018. Ови подаци указују на успоравање раста њеног удела у светском робном извозу након 2008. Својим растом извоза Кина истовремено изазива раст увоза, што је опет извоз за друге земље, па и на тај начин осим што подстиче економски раст других земаља, делује ограничавајуће на даљи раст свог удела.

Илуструјмо последњу реченицу примером. Када поделимо светски извоз на групе производа где је удео Кине већи или мањи од 10% добијамо 56,6% извоза са кинеским уделом већим од 10% и 43,4% са мањим. У првој групи се налази 90,1% кинеског извоза и њен удео је 20,6%, док се у другој групи налази само 9,9% извоза Кине, а њен удео је само 3%. Значи, то је готово половина светског извоза где Кина није доминантна и где она креира раст својом увозном тражњом.

У овој другој групи производа налазе се ваздухоплови, где је удео Кине само 1,4%, али је повећан са 445 милиона евра у 2001. на 3.906 милиона евра у 2018.

У извозу фармацеутских производа удео Кине је 1,5%, а извоз је повећан са 822 на 7.507 милиона евра.

У извозу друмских возила Кина је достигла удео од 4,9%, а извоз је повећан са 5,3 на 63,6 милијарди евра.

Динамика извоза гвожђа и челика је пример негативног деловања транспортних трошкова и трговинских баријера: Кина је повећала удео са 2% у 2001. на 10,3% у 2008, да би он у 2018 био незнатно повећан на 11,2%. Вредност извоза повећана је са 2,5 на 36,3 милијарди евра у 2008, да би у 2018 она износила 39,7 милијарди евра.

Машинска и електронска индустрија су показатељи кинеске доминације у светској трговини.

Кина је повећала извоз електричних машина и опреме са 57,2 милијарде евра у 2001 на 562,6 милијарди у 2018, а удео је повећала са 5,9% на 23,9%.

Извоз машинске индустрије Кина је повећала са 37,5 на 364,1 милијарди евра, а њен удео у укупном светском извозу ових производа повећан је са 3,8% на 18,8%.

Пошто двоцифрена царинска класификација има 97 група производа овде смо издвојили првих 20 према вредности светског извоза, а које учествују са 78% у укупном светском извозу.

Међу овим групама производа Кина је смањила удео у светском извозу одеће (ХС 61) и руда, шљаке и пепела.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>