Home » 0 Dragovan Milićević » ZARADE I POTROŠNJA U SRBIJI U 2017, 1990 I 1994 GODINI

ZARADE I POTROŠNJA U SRBIJI U 2017, 1990 I 1994 GODINI

Da li se zaista dobro živelo u prvoj značajnoj reformskoj godini u zajedničkoj državi na osnovu programa Ante Markovića kao predsednika tadašnje savezne vlade? Još uvek se mogu čuti priče o prosečnoj plati od hiljadu maraka, o standardu, putovanjima, kupovini bele tehnike na tone i sl. Vredi podsetiti mlađe čitaoce da je program u osnovi bio ortdoksnog karaktera u cilju smanjenja inflacije i dovodjenja na prihvatliv nivo nakon hiperinflacije u 1989 goidni od čak 2500%. Nažalost program je imao samo godinu dana života obzirom na snažne dezintegracione tendencije napuštanja republika iz zajedničke države i nagoveštaja  budućeg rata u Hrvatskoj 1991 a kasnije i u Bosni i Hercegovni (1992).

Naredna analizirana godina je 1994 kada je usvojen novi program Monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka zemlje Srbije i Crne Gore pod vođstvom Dragoslava Avramovića, a nakon jedne od najvećih i najdužih hiperinflacija u istoriji i potpunog obezvređenja svih ekonomskih parametara i praktično uništeno novčanog  sistema zemlje.

Uporedjivanje ovih godina je sa 2017 kao godinom za koju postoje zvanični podaci o kretanju potrošnje stanovništva na bazi Ankete o potrošnji. Za prethodne godine su korišćeni službeni podaci Statističkog godišnjaka Republike Srbije za 1991 i 1995 godinu.

Krenimo redom:

Prva napomena je da su neki podaci nedostupni jer se u 1990 i 1994 godini nisu detaljno vodili kao u 2017 godini. Za neke proizvode su uzeti podaci o prometu u trgovini na malo po količini. U 2017 se može videti da su mnogi proizvodi imali značajno veću potrošnju nego 1994, iako je 2017 potrošnja zbog fiskalne konsolidacije i smanjenja plata i penzija značajno manja nego 2011 ili 2012 godine.

Trošimo manje mesa (svinjskog i govođeg) dok više piletine što ukazuje na promene sklonosti potrošnji sa jedne strane ali i većeg udela u potrošnji hrane u primanjima u tim godinama. Za utehu je da manje pijemo alkoholnih pića (uključujući i pivo) i pored veoma ofanzivne kampanje velikih pivarskih konglomerata koji su u privatizaciji kupili domaće pivare. Manje jedemo hleba ali zato se više  koriste mleko i mlečni proizvodi i pored značajnog smanjenja potrošnje sirovog mleka do 2015-2017 godine. Značаjno je i smanjenje upotrebe svinjske masti dok je potrošnja ulja relativno stabilna u predhodnih 27 godina.

Sledeći podatak se tiče raspoloživih sredstava za potrošnju u posmatranim godina:

Izvor:statisički godišnjak RS za 1990 i 1994 i Anketa o potrošnji domaćinstava u 2017 godini, www.stat.gov.rs

Kada se pogleda struktra potrošnje po domaćinstvu, uočljivo je sledeće:

Najveća raspoloživa sredstva za potrošnju domaćinstava su bila u 1990 godini u proslku od 573 eura ili nešto preko hiljadu maraka. Po članu domaćinsta je oko 150 eura ili 300 maraka ali uz jednu važnu napomenu a to je precenje devizni kurs je kretanje cena na malo u 1990 godini kod ove grupe dopbara bio preko 60% u proseku dok je kurs bio ’’zakovan’’ na 7 dinara za marku. Plivanju kursa u skladu sa kretanjem pariteta kupovne moći bi sigurno realnu vrednost ovih primanja značajno oborio na dole. U 2017 tih problema nema jer je inflacija bila oko 2,5% a kurs oscilirao oko ravnotežnog nivoa kupvone moći sa precenjenosti od oko 7-8% što se smatra veoma prihvatiljivim za analizu i donošenje zaključaka.  Neke stavke su zbog različitog metoda iskazivanja objedinjene u 2017 u odnosu na prethodne godine kako bi bile uporedive. Bitna stavka potrošnje u 2017 su i potrošački krediti kao finansiranje nedostajućih sredstava za potrošnju. Mesečni proske po domaćinstvu je 63 eura ili oko 7 hiljada dinara u proseku.

Sledeći veoma važan segment analize je kretanje zarada po grupama delatnosti za tri posmatrene godine odnosno perioda. U eurima

Izvor:RZS, statistički godišnjak 1990,1994 i prosečne zarade za 2017. prevođenje na uporedive cifre je proračun autora.

Tabela nam daje veoma značajne pokazatelje o visini zarada preračunate na čvrstu valutu po tekučim kursevima u analiziranim godinama jer je to jedini ispravni metod, bez obzira što smo u svim analiziranim godinama definitivno imali precenje kurs i zarade su bile realno više nego da je kod obračuna kursa primenjena tzv. ’’čista teorija pariteta kupovne moći’’ uskladjena sa kretanjem inflacije. Medjutim, apsolutna verzija ove teorije ne daje prave pokazatelje obzirom da grupe artikala koje se uključuju u korpu obračuna nemaju indetičan rast cena tako da ova teorija se može primeniti uz izvesne modifikacije i prevođenje na model realtivne teorije kupovne moći. Na prvi pogled, prethodne tabele o potrošnji po domaćinstvu osnovnih namirnica i kretanje zarada su divergento povezane varijable i navodene na zaključak definisan terminom ’’contradictio in adjecto’’.

Da bi se izveo valjan zaključak mora se uzeti joj jedna bitna varijabla, a to su prosečne cene dobara i usluga iskazanih u eurima i dinarima u posmatranim godinama. Obračun cena je sveden na kraj 2017 radi upoređivanja podataka i to prerečunom prema tekućem kursu te godine preko DEM i Eur i pomnožen sa zvaničnim kursem u 2017 od 123 dinara.

Šta nam govore podaci:

Veliki broj proizvoda je u 2017 godini ima značajno manju cenu nego u 1990 i 1994 godini.

Interesantno je pogledati i prosečne cene nekih indstrijskih proizvoa i usluga prevedene na cene 2017  preko deviznog kursa DEM odnosno Eur i aktuelnog kursa dinar/eur 2017 godine.

Izvor:Statistički godišnjak 1990 i preračun autora

Osim bele tehnike koja je imala neuporedivo veće cene u 1990 (a upoređivanje kvaliteta tadašnjih proizvoda i današnjih je neumesno jer su onda pravljeni da traju), i stanarine, dizel goriva i benzina svi ostali artikli da imaju gotovo indetične cene iz 2017 godine.

Uvozni akrtikli su zbog poznate situacije u 1994 i sanckija UN prema Srbiji imali značajno više cene nego 2017 godine (agrumi i banane), domaća ponuda je zbog njenje ograničenosti diktirala i više cene jer je odstustvo uvozne konkurencije bilo izrazito.

Realna vrednos zarada u tim godinama je bila značajno manja nego u 2017 godini imajući u vidu prosek zarada po delatnostima i aktuelne cene tih godina.

Sada se dolazi do ključnog zaključka i odgovora na navedene konstatacije je da zlatna godina bila reformska vlade Ante Markovića. Očigledno da ovi pokazatleji kretanja cena osnovnih egzistencijalnih dobara opovrgavaju tezu.

Gde je odgovor na konstatacije iz 1990 godine. Pre svega u činjenici da je monetarna i ukupna novčana politika bila značajno labavija nego sada, kao rezultata su potrošački krediti preko adiminstrativnih zabrana na plate, čekovi sa odloženim rokovima plaćanja i sl. Drugi odgovor je inflacija, odnosno prosečni rast cena ovih akrtikala prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije od 40-75% u 1990 godini što je u slučajevima kada je kamata na potrošačke kredite bila značajno manja od inflacije i kada se na čekove nije obračunavala kamata ili se obračunavala u minimalnom iznosu podiglo kupovnu moć zarada. Ove konstatacije se mogu doneti samo na bazi iskustva  u tom periodu i podsećanja na te godine.

Sledeći veoma važan odgovor leži u tzv ’’neevidentiranoj ekonomiji’’, odnosno naturalnoj potrošnji, značajnog učešća  ’’sive’’ ekonomije u BDP i dr. Kada se pogleda struktura porošnje vidi se značajno učešće ’’gepa potrošnje’’ odnosno razlike između ukupnih prihoda i rashoda potrošnje koji se finansirano potrošačkim kreditima.

Na žalost ova ’’idila’’je trajala samo godinu dana jer su svi poverioci u lancu gubili zbog inflacije kao prvo i drugo u 1991 godini su krenuli dezintegracioni procesi razgradnje bivše države i izdajanja četiri republike iz iste i formiranja posebnih država. Upadi u monetarni sistem (koji je i ovako bio poptuno dezintegrisan) i rešavanje tekučih problema emisijom novca bez pokrića je otvorilo potpuni inflacioni stampedo već od 1992 da bi kulminirao januara 1994 sa inflacijom od 2% na sat, ili 313 miliona posto u januaru.

Definitivno su pojedine socijalne grupe značajno bolje živele jer su rasponi u raspodeli dohotka bili mnogo ujednačeniji nego danas.

Takođe se mora dati dodatno pojašnjenje u vezi kretanja cena artikala u 1990 godini jer se nameće pitanja o nerelanosti iskazivanja poređenja cena u toj godini i 2017 jer je kurs bio stabilan a cene rasle što nameće pitanje deflacioniranja cena u markama odnosno eurima zbog inflacije. Međutim mišljenje autora je da to nije potrebno jer je RZS koristio metod prosečnih cena u toj godini kao i porsečnih cena u 1994 i 2017 godini. Smatramo da indeksacija ne značajno pomermetila pomenute pokazatelje pogotovo što ne postoje svi relevatni podaci neophodni za deflacioniranje.

U prilog tezi o boljem životu u 1990 mora se uraditi dodatna analiza da bi se teza opovrgla ili potrvrdila. To je raspored zarada prema platnim grupama, obzirom da ne postoje podaci o raspodeli dohotka po socijalnim grupama odnosno decilima i kvintilima kao što je to slučaj sa 2017 godinom.

Tabela nam kazuju da je u 1990 godini bila visoka egalitarnost u rapsonu zarada odnosno preko 3/4 zaposlenih  je imalo zarade u rasponu od 184-430 eura. Ekstremno visokih zarada preko 1400 eura nije bilo. Takodje je izrazito malo bilo i ekstremno niskih zarada oko100 eura u proseku odnosno te zarade je u Srbiji primalo samo 21688 radnika.

Kakva je situacija u 2017. godini prema rasponu zarada pokazuje sledeća tabela na bazi orijentacionih podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Izvor:stat.gov.rs/zarade

U 2017 oko 12% zaposlenih je imalo zarade od preko hiljadu eura što je u 1990 bilo nezamislivo. Ovi podaci ukazuju na značajno povećanje nejednakosti odnosno socijalnom raslojavanju što pokazuju i zvanični podaci eurostata o raspodeli dohotka prema decilima i kvintilima.

Takodje prema istim pokazateljima prosečnu zaradu u Srbiji ne prima oko 2/3 ukupno zaposlenih. Medjutim ipak se mora naglasiti sledeće: u 1990 se bolje živelo ali pod sledećim uslovima:

ü  Manje se trošilo vode, električne energije, goriva i sl.

ü  Manji su bili ukupni troškovi komunikacija

ü  Cene goriva su bile preko 2 puta niže nego 2017 godine, a broj automobila nekoliko puta manji;

ü  Zdravstvo je bilo besplatno a sada se za troškove lečenja i lekova izdvaja oko 40% ukupnih zdravstvenih troškova u Srbiji ili preko 80 milijardi dinara ili 650 miliona eura.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>