Tag Archives: Demografija

Vojska Srbije u službi narodnog opstanka

Бела куга је невидљиви убица народа. У претходних 15 година број становника Србије је смањен, мањим бројем рођених од умрлих, колико је Срба погинуло у Другом светском рату. Овај невидљиви убица је саможив и еманципован: достојни представник материјалних вредности које формирају опште стање духа. Војска Србије би могла да одигра значајну улогу у борби са белом кугом кроз добровољно служење …

Pročitajte Još »

1690 i 1740: Seobe ili genocid?

Радмила Тричковић „Београдски пашалук 1683-1739“ Службени Гласник Кара Мустафа-пашин поход на Беч изазвао је такво одметање хришћанског становништва на Балкану, да је још пре покрета ордије у пореским списковима отписивана читава трећина ове врсте поданика. Немоћан да одговори на преголемим ратним обавезама, народ је, по већ устаљеном обичају, одлазио у збег. Известан број се затим смиривао на читлуку новог господара, …

Pročitajte Još »

DRŽAVA I SELO2015.

Spašavanje sela i države Od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela Srbije danas ima manje od po 100 žitelja, dok više od 500 stanovnika ima u 2.832 sela… Potrebna nam je nova socijalna i agrarna reforma Piše: Branislav GULAN U Srbiji ima 4.709 sela, svako četvrto je na putu nestajanja. U 1.034 sela Srbije danas ima …

Pročitajte Još »

Ruralne sredine u Srbiji 3

Okviri Više sela nego đaka U Zucu, kuršumlijskom selu uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom u XX veku bilo je 800 učenika, a na kraju 2014. – samo dva đaka! Dijana i Petar jedina su deca u četiri sela. „Ja sam odličan đak i mnogo volim učiteljicu“, kaže Dijana, „ali mi fale drugari da se igram s njima.“ Kad je 2012. godine počela da radi u …

Pročitajte Još »

Ruralne sredine u Srbiji 2

  Škole i djaci U 173 osnovne škole u Srbiji danas ide samo po jedan učenik! U selu Vlasina Stojkovićeva na Vlasinskom jezeru u školi izgrađenoj 1928. godine bilo je tada 100 đaka. Pre 45 godina izgrađena je i nova škola za još 200 đaka, a u njoj je tada bilo 160 učenika. Na početku XXI veka ta škola imala …

Pročitajte Još »

RURALNE SREDINE U SRBIJI 1

Sažetak Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo predstavljaju novu razvojnu filozofiju agrobiznisa u Evropskoj uniji. Reč je o novom konceptu društveno – ekonomskog razvoja u teoriji i praksi razvijenih zemalja. U Srbiji na žalost do sada nije postojala konzistentna i dugoročna politika ruralnog, kao ni razvoja preduzetništva, a tek se sad stvara dugoročna strategija ruralnog razvoja. Sastavni deo će biti i …

Pročitajte Još »

Goraždevac (Peć)

Гораждевац се налази око 7км ЈИ од Пећи, недалеко од Пећке Бистрице, са чије десне стране су и насеље и његов атар. То је старо село, које се помиње већ у повељи Стефана Првовенчаног манастиру Жичи 1220г, а помињаће се и касније, вековима, увек као српско село, и у средњем веку и у турско доба 1455-1912— У списак који следи …

Pročitajte Još »

Srbi na Kosovu i Metohiji po naseljima 1961-1981

Након што су Срби на територији Косова и Метохије етнички очишћени током и после агресије НАТО пакта под еуфемистичким називом „Племенити анђео“, из више стотина насеља у којима су живели, пријемом „Косова“ у УНЕСКО потребно је завршити операцију потпуног чишћења ове српске покрајине од било каквих трагова да су ту Срби икада живели. Док се овај процес у потпуности не …

Pročitajte Još »

Ljubomir (Trebinje)

Ljubomir, Neđeljko Paovica   Имајући у види да се од 1950г љубомирско становништво нагло исељава, овим радом су обухваћене само оне фамилије чије је живљење најмање стотину година везано за Љубомир. Таквих фамилија је укупно 48. Преглед фамилија у Љубомиру, одакле су се доселиле и коју славу славе: Андрићи, мисле да су се доселили из околине Никшића у Црној Гори, …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Nesagledive posledice produženja životnog veka (objavljeno u Novom Magazinu)

Dug život – san ili mora čovečanstva   2050. godine u svetu će živeti dve milijarde ljudi starijih od 60 godina, od kojih 400 miliona u tzv. četvrtom životnom dobu preko 80 godina. Među njima od Alchajmerove bolesti, najgoreg oblika demencije, bolovaće 100 miliona ljudi za čije će zbrinjavanje godišnje biti potrebno najmanje 50 bruto društvenih proizvoda Srbije ili čitav …

Pročitajte Još »

Zavođe (Trebinje i Bileća)

Zavođe, Neđeljko-Neđo Paovica, Naselja i poreklo stanovništva, kniga 47, Beograd 2005   У Завођу кад се каже фамилија, мисли се на презиме. Презиме је други део личног имена. Као ономастички облик оно је млађе од личног имена. Због несталности насеља, неписмености становништва и слабе традиције одржавања веза међу нараштајима, људи су живели доста изоловано у племенима и међусобно се звали …

Pročitajte Još »

Gnjilane

Gnjilane dr Atanasije Urošević За средњевековне српске владавине Гњилане се као село и то под именом Гнивлане и Гњилане помиње у једној повељи кнегиње Милице и синова јој Стевана и Вука. Народ по предању зна да је Гњилане пре 150г било за 300 метара западно од садашње вароши на месту Петиговцу. Ту је „побијен камен“ од 1,5м висине, у облику …

Pročitajte Još »

Orahovac (Metohija)

Orahovac, antropogeografska monografija varošice, Krasnići Mark, Glasnik muzeja Kosova i Metohije II У даљем излагању изнећемо порекло за сваку породицу, онако како су ми сами Ораховчани казивали на терену, полазећи од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања, полазећи прво од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања становништва, да би се добила јаснија слика о томе који су све …

Pročitajte Još »

Bujanovac

1878 године, докле је Бујановац сматран као сеоско насеље, био је насељен само Србима, који су тада укупно бројали 90 до 100 домова. Поменуте године на један мах су се у Бујановац населили муслимански мухаџири из Србије. Њихов број је најпре износио око 150 кућа, па је после нових придолажењем нарастао на око 200 домова. Са претварањем насеља у ворошицу, …

Pročitajte Još »

Nekolike etničke osobine Tamnavaca

Lj. Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, str. 624-634, Naselja srpskih zemalja, knjiga 8, 1912. Reprint Službeni Glasnik i SANU. Тамнава има врло мало старих породица, за које би се могло рећи да су прави старинци, више је досељеника, а и данас се насељава. Старинци се међу многим досељеницима губе, али се ипак истичу извесним особинама. Старинац воле задружан живот, разговоран је, …

Pročitajte Još »

Svrljig gori…

Приликом последњег пописа становништва у 2011 години, од 39 насеља у општини Сврљиг у само једном насељу (Сврљиг) просечна старост је била мања од 50 година. У 10 насеља била је већа од 70 година, у 15 је била између 60 и 70 година, а у 13 између 50 и 60 година. У 13 насеља није било рођене деце у …

Pročitajte Još »

Neke crtice iz „vaspitanja“ dece

Са модерним правима деце упознао сам се, делимично, када сам био у САД-у 1997 и 1998 године. Посматрао сам уплашене родитеље који су све допуштали деци, а да она не би искористила неки од механизама правне заштите које им је држава/друштво омогућило. Нису се дала деца умолити да дођу за сто у време оброка, нити удаљити од ТВ-а или компјутерских …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Crnogoraca u Toplicu

После ослобођења Топлице и других јужних и југоисточних делова Србије од Турака 1878. године, неки крајеви, због исељавања албанског и турског становништва, остали су пусти, а међу њима и Топлица. Ради насељавања ових крајева, Срибја је 1880. године донела закон о насељавању ових крајева, у коме је централно место заузело насељавање Топлице. Законом су били регулисани услови насељавања. У члану …

Pročitajte Još »

Guča (Lučani)

Г. Милорад Вујовић, учитељ у Гучи, дао ми је неколике податке за ово место. Положај. – У Гучи се издваја двоје: варошица и село. – Варошица Гућа је с леве стране реке Бјелице у равном пољу одмах више ушћа потока Дупљаја у Бјелицу; само неколико кућерака има и преко Дупљаја. Село Гуча је с обе стране реке Бјелице и с …

Pročitajte Još »

Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u naselju Blace

Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951 … До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници …

Pročitajte Još »

Popis stanovništva Sjeničke kaze 1912 godine

Вукоман Шалипуровић, 1971 Стање у коме је извршен попис 1912 године У лето 1910 године у Отоманској царевини, превратом, је на власт дошао младотурски покрет. Проглашена је уставност, прокламована једнакост грађана пред законом, слобода и једнакост свих народа у царевини, уведен је парламентарни живот и расписани избори, дате грађанске слободе и слобода штампе. По прокламацијама изгледало је да је младотурским …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini

Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …

Pročitajte Još »

Zaovine (Bajina Bašta)

Заовине су право планинско село, село планине Таре. На истоку је највиши врх Милошевац. Брда око Коњске Ријеке, Вежање, Коњевића Ријеке, Рујевца и других рзавских притока сва су у горњокредном за културу села богатом кречњаку. Брда изван села су под четињарском шумом, ненасељена, ретко, као Чемеришта и Збориште, под суватима и закосима. Око села су узвишења: на северу Батура, Црвена …

Pročitajte Još »

100 godina uspenja i 100 godina sunovrata Centralne Srbije

Пре тачно 200 година Србију је погодила куга 1814. године, након „бежаније“ у 1813. години, а пред Други српски устанак који је уследио у наредној години. Србија је била исцрпљена од ратовања које је трајало 9 година, опустошена у новој бежанији у Срем и Банат, али и одлучна да се ослободи вишевековне турске владавине, а који је процес започет десет …

Pročitajte Još »

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA REPUBLIKE HRVATSKE U 2013.

У саопштењу Државног завода за статистику Републике Хрватске пише: U 2013. zabilježen je pad broja živorođene djece u odnosu na prethodnu godinu za 4,4%, tj. rođeno je 1 832 djece manje nego u 2012. Ukupan broj rođenih u 2013. bio je 40 083 djece, od toga 39 939 živorođene djece i 144 mrtvorođene djece. Od 39 939 živorođene djece, 20 …

Pročitajte Još »

Opelo za Srbiju: vitalne statistike u 2013 godini

Према подацима РЗС-а (Саопштење број 163 од 30.06.214.), у Србији је средином 2013 године живело 7.164.132 становника, а у тој години је живорођено 65.554 детета, умрло је 100.300 становника, те је укупан број становника, не рачунајући прекограничне миграције, смањен за 34.746 лица. Број рођених је најмањи од Другог светског рата, док број умрлих је стабилан, у распону од 100 до …

Pročitajte Još »

Naselja u Republici Srpskoj i poređenje većih naselja u Srbiji i u Republici Srpskoj

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у време пописа 2013. године регистровано је 1.326.991 становника у 414.847 домаћинстава, а евидентирано је и 588.241 станова (173.394 објеката за становање више од броја домаћинстава). Распоред становништва по величини насеља веома је сличан распореду у Црној Гори, јер је просечан број становника по насељу 482, што је блиско броју у Црној …

Pročitajte Još »

Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу. У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 …

Pročitajte Još »

Poređenje starosne strukture stanovništva u Bugarskoj i u Srbiji

Пошто се на западној страни од Србије, у Хрватској и у Словенији, очекују лошији економски резултати од наших у годинама пред нама, а на основу пројекција ММФ-а, вреди се фокусирати на кретања у Бугарској (и у Румунији када би подаци били употребљивији за анализе), у економији и у свему осталом. Бугарска и Србија (без КиМ) су се готово изједначиле у …

Pročitajte Još »

Bugarska: Promena broja stanovnika 2000-2013

Бугарска сада има готово исти број становника (7.246 хиљада у 2013. години) као и Србија без КиМ, док је раније имала по пола милиона до милион више. Разлог је знатно брже исељавање становништва из ње, а у односу на Србију (која је још имала и прилив избеглица), а уз готово идентичне виталне податке. Број становника Бугарске смањен је за 924 …

Pročitajte Još »

Opština Krupanj, demografija i ekonomija

Општина Крупањ ми дуго не би привукла пажњу у погледу демографског пада, а да није сада једна од општина које су најгоре страдале у поплавама. У односу на први послератни попис из 1948 године (24.123 становника), Крупањ је смањио број становника за „само“ 29,3%, па је чак 51 општина у приоритету, у погледу оствареног већег пада. У Крупњу уз Србе …

Pročitajte Još »

Lapovo – varoš(ica)

У претходних 200 година судбина насеља често је бивала одлучена административним мерама. Државне власти одлуче да једно од села постане административни центар, међу десетак или више сличног броја становника, и оно крене да се развија и напредује увећавајући број становника приливом из околних села. Имамо и другачијих примера. На пример, пописом из 1900 године несеоска насеља била су подељена на …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika Zlot-a i Bor-a

Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Vitalni događaji u 2013

Према подацима из Мјесечног статистичког билтена Републичког завода за статистику Републике Српске у 2013 години је рођено 9.648 беба, умрло је 14.403 становника те је негативни прираштај био 4.755 лица. У односу на 2012 годину број рођених смањен је за 3,3%, број умрлих је повећан за 4,4%, а негативан салдо повећан је за 24,5%. Број рођених био је мањи само …

Pročitajte Još »

Opština Knić i Tomina Bajčetina

Општина Кнић је у процесу демографске катастрофе још од завршетка Другог светског рата, јер је већ на попису становништва из 1953. године имала мање становника него на попису из 1948. године.  Без обзира на процес стварања „полутана“, радника који истовремено обрађују своју земљу, ипак је зачуђујуће да ова општина, између Крагујевца и Краљева преполови број становника. Да се ради о …

Pročitajte Još »

Vitalni događaji u 2013 godini, preliminarno

Према подацима из Месечног статистичког билтена 12/2013 РЗС-а, у 2013 години је рођено 65.962 лица, а умрло је 100.257 те је број становника Републике Србије, не рачунајући миграције, смањен за 34.295 лица. У односу на 2012 годину број рођених је смањен за 1.622, број умрлих за 2.283 те је и негативни прираштај смањен за 661 лице. У 2013 години је …

Pročitajte Još »

Blažen među starima

U Srbiji u 575 naselja nije bilo deteta uzrasta do pet godina u vreme popisa stanovništva 2011. godine. To znači da u njima nije rođeno ni jedno dete od septembra 2006. godine, ili je, ako je rođeno, odseljeno је u neko drugo naselje. U ovih 575 naselja je u vreme popisa živelo 26.191 lice. Možda interesantniji podatak, iz ugla psihologije …

Pročitajte Još »

Novo Selo za novo vreme

У Србији, без светог дела њене територије, има 19 насеља која у свом имену имају „ново село“, а само три која се зову Старо Село. Са овим односом 19 према 3, као млад и перспективан народ можемо брзо и храбро да корачамо у светлу будућност јер су нам Ново и новотарије у природи, духу и рекао бих гену, кад бих …

Pročitajte Još »

Apsurdistan

Годинама ме ни један филм није одушевио (Патике, марокански пре овог) као француско-немачка копродукција са овим насловом. Молио бих филмофиле да ме упуте на могућност куповине овог филма и то легално. Прва сцена је размишљање младе абсурдистанке док са вољеним младићем одлази да оно учини први пут и слуша глас баке, да ако је он прави, и ако је воли, …

Pročitajte Još »

Promene broja stanovnika između popisa po naseljima 1948-2011

Кретање становништва и насеља је динамичан процес свуда у свету. Људи се рађају и умиру, досељавају и одсељавају, множе и деле. Код Срба су ова дељења, одсељавања и умирања најинтензивније карактеристике. После Другог светског рата до првог пописа становништва у 1948. години протерано је преко 300 хиљада Немаца из Војводине, а земљу су напуштали и Мађари, као и четници који …

Pročitajte Još »

Preraspodela stanovništva u Srbiji po naseljima, 1948-2011

Након Другог светског рата цивилизацијски процес урбанизације су комунисти убрзали јер су освојили власт у име радника, а у земљи сељака. Волео бих да у тај комунизам веријем, али када видим да је победио у најурбанизованијим и индустријски најразвијенијим земљама, попут Америке, Енглеске, Белгије, Холандије… Дакле, након рата је наступио убрзан процес селидбе становништва из села у град. Али, овај …

Pročitajte Još »

Strane investitorke

Док сам недељама укуцавао податке о броју становника у око 4,8 хиљада насеља у Србији, како из књиге пописа за 2002 годину по насељима, тако и са википедије, где је стајала и национална припадност, приметио сам правилност у погледу динамике пропадања села и етничког састава: уколико је село етнички у потпуности насељено Србима брже ће нестати у односу на село …

Pročitajte Još »

Provalija u Ponoru

Село Понор се налази на око пет километара југозападно од Књажевца на регионалном путу за Сврљиг. Привукло ми је пажњу због назива а који је баш у складу са демографском провалијом у којој се Србија налази. Србија је препуна цинизама и иронија, попут Радовањског Луга покрај села Радовање где је Карађорђе убијен. Село се зове Радовање, а за плакање је …

Pročitajte Još »

Iza brega Zabrega

У обиласцима манастира и села по Србији доживео сам велико одушевљење селом Забрегом у општини Параћин. У село сам дошао сасвим случајно. Након обиласка манастира Света Петка у Извору, Лешје у Лешју, излетишта и врела Грзе, са кумом сам имао вишак времена да одем и до овог села око кога се налазе 4 средњевековна налазишта: тврђава Петрус и три манастира: …

Pročitajte Još »

Otpusna lista

У Србији је, у време пописа становништва 2011 године, евидентирано 113.956 напуштених станова, док је настањених било 2.423.208 те је на 100 настањена било 4,7 напуштена. Куће и станови нису напуштени на исти начин као што се то догодило у Хрватској, Босни и Херцеговини или у Косову и Метохији. Овде је Свети Петар дошао по своје, а они нису оставили …

Pročitajte Još »

U Igrištu se 40 godina deca ne igraju: DEMOGRAFSKA KATASTROFA SRBIJE

У Србији без КиМ има 4.617 пописаних насеља (можда сам неко грешком прогутао, а насеља у општинама Бујановац и Прешево нису пописана). У том броју је и 11 насеља без и једне пописанe особе. У 8 насеља има по један становник чија се старост у време пописа кретала од 49,5 година у Скраднику код Сјенице до 89,5 година у Јаворју …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Vitalni događaji u 2013

Према подацима из Мјесечног статистичког билтена Републичког завода за статистику Републике Српске у 2013 години је рођено 9.648 беба, умрло је 14.403 становника те је негативни прираштај био 4.755 лица. У односу на 2012 годину број рођених смањен је за 3,3%, број умрлих је повећан за 4,4%, а негативан салдо повећан је за 24,5%. Број рођених био је мањи само …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (14): Žitište

Житиште је општина у Средње-банатској области која је од пописа 1948 године (36.375 становника), смањила број становника за 53,7% (на 16.841 лице). Упркос послератном насељавању, општина је кренула да смањује број становника већ са подацима из пописа из 1953 године, када је број смањен на 35.649 лица. Број рођених и умрлих изједначио се почетком седамдесетих година прошлог века те је …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (13): Nova Crnja

Nova Crnja je imala 10.272 stanovnika, prema popisu iz 2011, i smanjila je broj za 55,7%, ili za 12.897 lica, u odnosu na popis iz 1948. godine (23.169 lica). Deset opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od Nove Crnje. U odnosu na popis iz 2002 godine Nova Crnja je smanjila broj stanovnika za 19,1%, ili za 2.433 lica, …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (12): Dimitrovgrad

Dimitrovgrad je na popisu stanovništva iz 2011. godine imao 10.118 stanovnika.  U odnosu na popis iz 1948. godine (23.063 stanovnika) broj je smanjen za 12.945 lica, što je relativno smanjenje za 56,1%. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je 8 opština u Srbiji. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.630 lica. Relativan pad iznosio …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (11): Svrljig

Svrljig je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala 14.249 stanovnika i smanjila je broj (18.033) za 55,9% u odnosu na popis iz 1948. godine. Veći relativan pad imalo je 9 opština, a veće smanjenje apsolutnog broja šest opština. U odnosu na popis iz 2002. godine (17.284 stanovnika) smanjen je broj za 17,6%, i veći pad broja imalo …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (10): Žabari

Prema popisu stanovništva iz 2012 godine ova opština je imala 11.380 stanovnika, što je za 56,5% manje nego 1948 godine. Sedam opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od ove opštine. Broj je smanjen za 14.798 stanovnika, i veće smanjenje broja imalo je 11 opština. U odnosu na popis iz 2002. godine broj stanovnika smanjen je za 1.654 lica, …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (9): Bosilevgrad

Bosilevgrad je prema popisu stanovnika iz 2011. godine imao 8.129 stanovnika, što je za 56,8% manje nego na popisu iz 1948 godine. Broj je smanjen za 10.687 lica. Samo šest opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.802 lica. Relativno smanjivanje broja iznosilo je 18,2%. Najveći broj …

Pročitajte Još »

Evropske regije: Stopa fertiliteta u 2011 godini

Podaci su iz Regional Statistical Yearbook za 2013. godinu. Mene su iznenadili jer sam očekivao da je Srbija na dnu liste zajedno sa Bugarskom. Međutim, imigracije u bogate evropske zemlje prikrivaju negativne demografske trendove, te je čak 75 regiona imalo manje rođene dece po ženi od Srbije. U Srbiji je u proseku po 1,36 deteta po ženi, a isti pokazatelj …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (8): Bela Palanka

Bela Palanka je prema popisu stanovništva iz 2011 godine imala 12.126 stanovnika, što je za 59,1% manje, ili za 17.515 stanovnika, nego na prvom posleratnom popisu iz 1948 godine. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je pet opština (Rekovac, Trgovište, Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava), a veći gubitak broja stanovnika imalo je 8 opština (Knjaževac, Negotin, Babušnica, Žitište, Petrovac, …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (7): Trgovište

Trgovište je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala samo trećinu broja stanovnika iz posleratne 1948. godine, i veći relativan pad broja stanovnika imale su samo opštine Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava. Apsolutni pad broja stanovnika iznosio je 10.277 lica, i veći pad broja od 10 hiljada imalo je ukupno 33 opština, ne računajući Beogradske (Stari Grad …

Pročitajte Još »

Evropske regije: promena broja stanovnika i prirodni priraštaj u 2011

Priloženi podaci su iz Regional Statistical Yearbook za 2013 godinu Eurostat-a, i odnose se na 2011 godinu, dok su za Srbiju priloženi podaci po oblastima o prirodnom priraštaju u 2012 godini. Prva tabela rangira evropske regione prema trocifrenoj NUTS klasifikaciji, prema ukupnoj promeni relativnog broja stanovnika, dok ih druga rangira prema prirodnom priraštaju. Neto migracije objašnjavaju razliku između ranga regiona …

Pročitajte Još »

Nekada, kada je Srbija imala najbrži rast broja stanovnika u Evropi (nakon Rumunije)

Podaci u tabeli sa puno uporedivih podataka preuzeti su iz Statističkog godišnjaka Kraljevine Srbije za 1907-1908 godinu, a iz njegovog međunarodnog pregleda. Najveći broj stanovnika tada, kao i danas, imala je Kina, 426 miliona, pa je uz Britansku Indiju (294 miliona) imala više od polovine od ukupnog broja stanovnika na planeti. Srbija je imala prosečan godišnji porast broja stanovnika od …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (6): Babušnica

Babušnica je, prema podacima iz popisa stanovništva, u 2011 godini imala 12.307 stanovnika, što je bilo za više od petine (-21,8%) manje nego 2002. godine (15.734 stanovnika). Veći relativan pad imali su samo Meveđa i Crna Trava. Ukoliko u Medveđi dodamo nepopisane Albance, onda je od Babušnice veći pad imala samo Crna Trava. U odnosu na 1948. godinu, kada je …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (5): Medveđa

U Medveđi je popisani broj stanovnika smanjen za 30,9%, između popisa iz 2002 i 2011 godine, sa 10.760 na 7.438 stanovnika. Ovaj pad nije bio posledica umiranja stanovništva i emigriranja, već bojkota Albanaca da se popišu, a kojih je 2002 godine bilo 2.816, a u 2011. godini 527. Ukoliko bi smo dodali još oko 2 hiljade Albanaca došli bi smo …

Pročitajte Još »

Za i protiv Evropske Unije (1): Primer demografije Bugarske

U Srbiji je između dva popisa smanjen broj stanovnika za 311.139 lica, sa 7.498.001 na 7.186.862 lica. U tome je broj Srba smanjen za 224.688 lica, sa 6.212.838 na 5.988.150 lica. Broj bi bio više smanjen da se deo Jugoslovena i Crnogoraca nije na zadnjem popisu izjasnio da su Srbi, a usled promena koje su se dogodile u okruženju. Udeo …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (4): Rekovac

Rekovac je sa 11.055 stanovnika u vreme popisa 2011. godine jedna od najmanjih opština u Srbiji koja je imala i jedan od najvećih padova u broju stanovnika od 2002. godine. Broj stanovnika je smanjen za 18,4%, sa 13.551, i veći relativan pad imale su sledeće opštine: Sečanj, Nova Crnja, Ražanj, Gadžin Han, Trgovište, Majdanpek, Babušnica, i Crna Trava. Prema proceni …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (3): Gadžin Han

Nakon Crne Trave, Gadžin Han je opština sa najvećim relativnim padom broja stanovnika nakon Drugog svetskog rata. U davnoj 1948. godini u ovoj opštini je živelo 26.380 lica, a prema popisu u 2011. godini 8.357 lica te je broj smanjen za 68,9%. Pre 65 godina je u ovoj opštini živelo tri puta više stanovnika nego sada. Opština se smanjuje za …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje 2: Ćićevac i Ražanj

Kao i kod Golupca i ovde ćemo navesti samo par demografskih podataka i konstatacija. Popisani broj stanovnika ove dve male opštine bio je 18.626 u 2011. godini i uporediv je sa brojem stanovnika u ove dve opštine u 1895. godini. Najveći zbirni broj stanovnika ove dve opštine imale su na popisu 1953 godine (31.989 lica) i od tada počinje njegov …

Pročitajte Još »

Ekonomska politika moje prababe, ili Opelo za Srbiju

Proces urbanizacije je savremen trend koji se događa u svim zemljama i na celoj planeti, bez izuzetaka. Njegova direktna posledica je prostorna koncentracija stanovništva u velikim urbanim sredinama uz populaciono pražnjenje velikih površina zemljišta uz starenje poljoprivrednika. Savremene tehnologije će uskoro dodatno smanjiti potrebu za radnom snagom u poljoprivredi, te u visoko razvijenim zemljama neće biti ni potrebno seosko stanovništvo, …

Pročitajte Još »

Koliko bi bilo Srba u Hrvatskoj da nije bilo Jugoslavije?

Obračuni koji su priloženi polaze od pretpostavke da nikada nije formirana Jugoslavija a da su Hrvati i Srbi u Hrvatskoj ostali pod vlašću Austrije ili Mađarske nakon Prvog svetskog rata. Zamislimo, dakle, da je kralj Aleksandar Karađorđević bio manji megaloman i da je pobedu u Prvom svetskom ratu iskoristio za širenje Srbije pripajanjem Vojvodine i Bosne i Hercegovine. Previše su …

Pročitajte Još »

Gde su radna mesta tamo se i deca rađaju: poređenje broja zaposlenih i broja rođene dece 1971-2011/2

Podaci o kretanju ukupnog broja zaposlenih i zaposlenih u prerađivačkoj industriji nisu dovoljni da se objasni kretanje nataliteta, jer ne uključuju i seosko stanovništvo, mlado i radno-aktivno, a gde je došlo do najvećeg pada nataliteta. Tako imamo, na primer, opštine koje nisu imale ni jednog zaposlenog u industriji u 1971. godini, poput Crne Trave i Trgovišta, a u 2012 godini …

Pročitajte Još »

Prirodno kretanje stanovništva u Crnoj Gori, 2012. godina

Saopštenje Zavoda za statistiku Crne Gore: · U Crnoj Gori u 2012.godini rođeno je 7 459 živorođene djece, 3 889 ili 52% su dječaci, a 3 570 ili 48% su djevojčice;  Iste godine umrlo je 5 922 lica. Od tog broja 2 993 su muškarci, a 2 929 žene;  U 2012. godini prirodni priraštaj u Crnoj Gori je …

Pročitajte Još »

Socioekonomske karakteristike populacije, Slovenija 1 januar 2012 – konačni podaci

Saopštenje statističkog zavoda Republike Slovenije. Januara 2012. godine 30% slovenačkog stanovništva starijeg od 15 godine je bilo penzionisano. Fewer persons in employment than a year before According to the Statistical Office of Slovenia, the number of active persons (i.e. employed and unemployed) decreased by about 5,800 in 2011 and reached 938,802. On 1 January 2012 employed persons represented just under …

Pročitajte Još »

Preliminarne vitalne statistike u 2012 godini

Prema podacima iz Mesečnog statističkog biltena broj 12/2012 Republičkog zavoda za statistiku u 2012 godini je rođeno 66.925 beba, što je 1,9% više nego u 2011. godini. U tom broju bilo je 333 mrtvorođena, što je porast za 12% u odnosu na 2011. godinu. Broj umrlih bio je 102.533 i smanjen je za jedan procenat u odnosu na 2011 godinu. …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Unutrašnje migracije u 2012

Saopštenje Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske: “Унутрашња миграција на територији Републике Српске је 19 067, од тога је међуопштинских 6 723, међуентитетских 11 486 и између Републике Српске и Брчко Дистрикта 858. На подручју Републике Српске, број досељених у 2012. години из ФБиХ је 7 332, а из Брчко Дистрикта 291. Са територије Републике Српске одселило се 4 154 …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 12. Goranci

Broj Goranaca je između dva popisa u Srbiji povećan za 3.186, sa 4.581 na 7.767 pripadnika ove etničke skupine. Najveći broj Goranaca živi u Beogradu, gde je i broj izjašnjenih ovoj etničkoj grupi najviše povećan za 1.988 lica, sa 3.340 na 5.328. U Centralnoj Srbiji povećan je broj za 625, sa 635 na 1.260, a u Vojvodini za 573, sa …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 6. Slovaci

Broj Slovaka u Srbiji smanjen je za 10,6% između dva popisa, a njihov udeo u ukupnom broju stanovnika Srbije sa 0,787% na 0,734%. Broj je smanjen za 6.271, sa 59.021 na 52.750 stanovnika. Najveći broj Slovaka (95,4%) živi u Vojvodini, njih 50.321, zatim u Beogradu 2.104 i u Centralnoj Srbiji 325. Između dva popisa njihov broj je smanjen u Vojvodini …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 9. Albanci

Bojkot popisa od strane Albanaca u Bujanovcu, Medveđi i Preševu čini rezultate popisa nepotpunim i iskrivljuje sliku demografskih kretanja. Da je oko 60 hiljada Albanaca popisano imali bi smo manji pad ukubnog broja stanovnika u Srbiji, uz rast udela Albanaca u ukupnom broju stanovnika sa 0,82% u 2002 na oko 1% u 2011 godini. Ovako imamo smanjenje broja izjašnjenih Albanaca …

Pročitajte Još »

Promena broja Srba u Hrvatskoj između dva popisa, 2002-2011

Prema rezultatima popisa iz 2011 godine u Hrvatskoj je živelo 186.633 pripadnika srpske nacionalnosti što je manje za 14.998 lica, a predstavlja relativan pad za 7,4%. Broj Hrvata je smanjen za 102.850 lica, što je smanjivanje za 2,6%. Udeo Hrvata u ukupnom broju stanovnika povećan je sa 89,63% na 90,42%, a Srba je smanjen sa 4,54% na 4,36% (nakon 19,3% …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 8. Crnogorci

Promene u broju Crnogoraca u Srbiji, kao i Srba u Crnoj Gori, posledica su stava svakog pojedinca rođenog ili poreklom iz Crne Gore da li su Crnogorci isti narod, deo Srpskog naroda, ili su zaseban narod sa karakteristikama bitno drugačijim od brojnijeg brata. Pošto je zvanična državna politika u Crno Gori ova diferencijacija i udaljavanje od Srbi imamo Crnogorsku pravoslavnu crkvu, …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 7. Jugosloveni

Jugosloveni su kao “etnička” grupa prošli relativno najgore između dva popisa: njihov broj je smanjen za 71,1% ili za 57.418 lica, sa 80.721 na 23.303. Da li je ovo posledica umiranja partizana, etničke homogenizacije, promene iskaza nacionalnosti u “magarac” ili “marsovac”, na primer, pitanje je za demografe i statističare demografije. Broj Jugoslovena iznosio je 23.303 lica u 2011. godini i najviše …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 5. Hrvati

Hrvati su u Srbiji po brojnosti šesta etnička grupa nakon Srba, Mađara, Roma, Bošnjaka i Albanaca. Broj Hrvata je između dva popisa smanjen za 18%, te je njihov udeo u ukupnom broju stanovnika smanjen sa 0,94% na 0,81%. Od 57.900 Hrvata u Vojvodini je bilo 47.033, u Beogradu 7.752, a u Centralnoj Srbiji 3.115. Udeo Hrvata u ukupnom stanovništvu bio je …

Pročitajte Još »

Broj Bošnjaka i Muslimana u BJR van Bosne i Hercegovine

Priloženi su podaci iz popisa stanovništva u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori iz 2011 i popisa u Makedoniji i Sloveniji 2002. godine. Broj Bošnjaka je veći u odnosu na navedene podatke za povećanja njihovog broja u Sloveniji i Makedoniji usled pozitivnog nataliteta i doseljavanja iz Bosne i Hercegovine (u Sloveniju). Interesantno bi bilo znati za broj svih etničkih grupa sa ovih …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 3. Romi

Za naslov posta želeo sam da stavim „Mi Cigani meraklije, ne možemo bez Srbije“, ali se uplaših od tužbi i kvalifikacija u pogledu rasnih i drugih razlika. A po „babine linije“ sam iz poluciganskog sela Trešnjevica u opštini Paraćin. I mada se nikad nisam zaljubio u „garavu“ (Berluskoni voli izraz „kafeni“), niti dobio batine kao klinac od starijih Roma (što …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 2. Mađari

U Srbiji je broj Mađara između popisa iz 2002. i 2011. godine smanjen za 13,4% ili za 39.400 lica. Ovoliko smanjenje je uporedivo sa brojem Mađara u Senti  (18.441) i Kanjiži (21.576) u 2011. godini. Mađari su smanjili udeo sa 3,91% u 2002 na 3,57% u 2011 godini u ukupnom stanovništvu Srbije. U Vojvodini je broj Mađara smanjen sa 290.207 …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 1. Srbi

U periodu između dva popisa stanovništva broj popisanih stanovnika smanjen je za 311.139 lica. Ostali su najvećim delom nepopisani Albanci u tri opštine, što utiče na ukupne podatke, kao i na podatke u tri opštine gde su bojkotovali popis. Promene koje su se dogodile u 9 godina su relativno velike pa ćemo se pozabaviti većinom etničkih grupa u posebnim postovima, …

Pročitajte Još »

Etničko čišćenje Srba na Kosovu: Konačni rezultati popisa 2011

http://esk.rks-gov.net/eng/latest-news/291-the-final-results-of-population-households-and-housing-census-released- Srbi su bojkotovali popis stanovništva u četiri opštine ne severu KiM te nije poznat ukupan broj stanovnika srpske nacionalnosti. Kod nas se uobičajeno preteruje, pa se navodi cifra o oko 50 hiljada Srba južno od Ibra, što su rezultati popisa prepolovili na 25.532 lica. Ako se barata sa 100 hiljada na severu taj broj možemo prepoloviti i doći do …

Pročitajte Još »

Statistika Rođenja na Kosovu 2011

http://esk.rks-gov.net/SER/dmdocuments/Statistika%20Rodenja%20na%20Kosovu%202011.pdf P r e d g o v o r Agencija za statistiku Kosova (ASK) u ovom Biltenu, publikuje bazične podatke i pojedine indikatore o Rođenjima na Kosovu za 2011 godinu. Podaci u ovom Biltenu su konačni i rezultat su redovnih mesečnih istraživanja, a obrada i publikovanje podataka vrši se godišnje. Izvor za statistiku rođenja je Zakon o matičnim knjigama …

Pročitajte Još »

Vitalne statistike u 2011. godini

U prošloj godini je u Srbiji rođeno 65.598 beba, što je za 4% manje nego u 2010. godini, i najmanje je od II svetskog rata. Broj umrlih iznosio je 102.935 lica i smanjen je za 0,3% u odnosu na 2010. godinu. Broj stanovnika, ne računajući migracije van i u Srbiju, je smanjen za 37.337 lica.   Prilažem dve tabele: prva …

Pročitajte Još »

Makedonija: popisi 1921 i 2002

Kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca radilo se o teritoriji i stanovništvu koje je bilo heterogeno prema mnoštvu parametara: maternjem jeziku, veroispovesti, materijalnom stanju, istoriji države i borbe za slobodu… Prilikom osvajanja Makedonije u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine Srbi nisu priznavali Makedonce kao narod, već su ih smatrali sebi istim. Prilikom popisa stanovništva čak je i …

Pročitajte Još »