AGRARNA I SOCIJALNA REFORMA SRBIJE: Nada u oporavak

Republici Srbiji i za njenih 570.000 polјoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno je kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Dakle, potreban je nova agrarna i socijalna reforma. Politika mora biti realna i ostvariva. Kada se donese, pored Vlade, očekuje se da će je usvojiti i Skupština Srbije. Tako će ona biti dugotrajna, i obavezivati sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. Nјih je od demokratskih promena 2000. do kraja 2020. godine, bilo čak 13! Jedino ceo mandat je izdržao sadašnji ministar. Ni da su imali najbolјe programe i uslove i da su bili najgenijalniji, za godinu i koji mesec ne bi mogli ništa konkretno da urade, niti više od postignutog! To je da svi nismo bili gladni! Odnosno, agrar Srbije za tri i po decenije ima prosečan rast od samo 0,45 odsto! Strategija predvidela godišnji rast od preko šesto, odnosno više od devet odsto u bolјoj varijanti! To je bilo nerealno, a to je praksa pokazala! Zračak nade se pojavio pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela“. Do sada je za tri godine osnovano oko 750 novih zadruga. Akciju vodi Milan Krkobabića, ministar u Vladi Srbije za Brigu o selu, pa su 152 zadruge bespovratno dobile 1,7 milijardi dinara. Bolјitak života osetilo je 6.120 porodica. To je dokaz da se vratio duh zadrugarstva. Put je trasirao i ,,Vodič kroz zadrugarstvo Srbije“. Ta akcija treba da traje decenijama i to je posao za mnogo budućih vlada i ministara, da bi se bolјitak osetio u svakom od 4.700 sela u Srbiji. Odnosno u onima koja opstanu i ostanu.

Republika Srbija je zemlјa sa 5,1 miliona hektara polјoprivrednih površina (koristi se 3,47 miliona hektara), počiva na agraru i potrebna joj je nova reindustrijalizacija i u ovoj oblasti. Dakle, Strategija razvoja polјoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine,  koju je donela Vlada Srbije, 21. jula 2014. godine nije dala očekivane rezultate! Jer, u prvoj, 2015. godini sprovođenja te Strategije razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine umesto planiranog rasta  od 6,1, odnosno 9,19 odsto, već  2015, u prvoj godini njene primene u praksi imali smo fizički pad proizvodnje od osam odsto, a finansijski pad od 7,34 odsto (podaci RZS)! Godinu dana kasnije 2016. godine rast je bio osam odsto, pa 2017. godine potom pad od blizu 11 odsto. Tada je suša odnela u agraru 1,5 milijardi dolara, ali država nije imala novca da bi proglasila elementarnu nepogodu. U 2018. godini rast je uodnosu na taj pad bio 15,7 odsto. U 2019. godini jedino je polјoprivreda imala pad od 0,1 odsto. U 2020. godini, kada je korona vladala ovim prostorima i kada je bio pad u svim granama privrede, jedino agrar ima rast. U BDP zemlјe do sada je učestvovao sa 9,5 odsto, ove godine će to biti znatno više. Kada raste učešće agrara to je karakteristika pada razvijenosti zemlјe.  Ipak, dobro je što će taj rast Srbiji doneti i samodovolјnost u proizvodnji i potrošnji hrane, a to je dobro u kriznim vremenima. Primera radi agrar u BDP Slovenije učestvuje samo sa dva odsto! Pored svega, u Srbiji postoji i zakon po kome bi Agrarni budžet trebao da iznosi pet odsto. Agrarni budžet je proteklih godina jedva prelazio dva odsto, samo ponekad stigao četiri odsto. U zakonu piše da mora biti pet odsto! Samo prve godine kada je donet 1996. godine bio je najveći do sada – šest odsto.

Ostvareni rezultati u sprovođenju postojeće Strategije od 2014. do 2024. godine, pokazali su da je to bio plan nerealnih želјa (200 eksperata-kreatora koji su napisali 145 strana)! Pokazala se tačnom recenzija Strategije autora dr Kovilјka Lovre, bivšeg saveznog ministra polјoprivrede u čijem zaklјučku piše:,,Autori Strategije koristili su netačne podatke, pa je otuda i projekcija i vizija razvoja polјoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije u strategiji pokazale su da će se polјoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da smo je i mi ostvarili“! Dakle, kreatori su po želјi političara, stvarali nerealan rast, koji je ostao samo neostvarena, promašena želјa!

Porazni su bili rezultati u srpskom selu, odnosno naselјima. Kažem naselјima jer u Ustavu Srbije ne postoje sela! Jer, u fazi nesajanja je svako četvrto selo!O polјoprivredi i ruralnom razvoju poslednjih decenija brigu o selima vodi više od 35 različitih institucija. Međutim, i pored te ,,brige“ nestaju nam sela i – Srbija! Jer, od 4.709 sela u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, 50.000 kuća je prazno, u 150.000 trenutno niko ne živi! U analizi autora ovog teksta, upoređujući 2441 naselјe od 1834 godinne, do danas, više od jedne trećine, ili njih 345 ima manje stanovnika nego te daleke 1834. godine. Tada je Srbija naselјavana, stanovništvo u njoj bilo je izuzetno mlado, prosečne starosti 20 i manje godina. Sada je u većini sela – naselјa ono izrazito staro. U većini ima u proseku više od 60 godina. Danas u Srbiji godišnje umre 102.000 stanvonika, a rodi se manje od 65.000! Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata.

Stočni fond se smanjuje već nekoliko decenija za dva do tri odsto godišnje. U BDP polјoprivrede učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalјa nasetu. Dok se u svetu navodnjava prosečno 17 odsto površina, u Srbiji je blizu 1,5 odsto. Prema podacima RZS od 9. januara 2019. godine u Srbiji se navodnjava samo 46.823 hektara.  Srbiji je potrebna nova agrarna i socijalna reforma, odnosno akcija, koja  će doneti i – rezultate. Dosadašnje to nisu dale!

 (Autor je analitičar,  član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Naučnog društva ekonomista Srbije)