Home » 0 Branislav Gulan » Biće dovoljno pšenice

Biće dovoljno pšenice

Rod pšenice na 570.000 hektara biće, na nivou petogodišneg proseka i veći od 2,5 miliona tona

Branislav Gulan

Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, kaže direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković. To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Ujedinjene nacije, odnosno organizacija FAO i Evrospska banka za obnovu i razvoj. “Cilj tog programa je da obavljamo propagandu pšenice i pronalazimo neka nova tržišta, ali i da svim zainteresovanima u zemlji kažemo šta mogu očekivati od ovogodišnje žetve”, kaže Saković.

 

Na 570.000 hektara žitnih polja očekuje se rod na na nivou petogodišnjeg proseka. To je oko 4,5 tona po prosečno po hektaru ili ukupan rod od oko 2.565.000 tona zrna. Pored toga trenutno na zalihama u Srbiji imamo oko 500.00 tona pšenice. Kaže Saković. Dakle, Srbija će imati posle žetve u narednih godinu dovoljno pšenice za ishranu stanovništva. Jer, za ishranu potrebno nam je oko 120.000 tona mesečno, zatim za setvu oko 150.000 tona, robne rezerve oko 200.000 tona isto toliko za stočnu hranu, a biće i oko milion tona za izvoz.

 

Izvoz

Procene stručnjaka su da je od žetve u 2018. godini do počеtka maja 2018. godine iz Srbije u svet je izvezeno 878.308 tona pšenice i 132.037 tona brašna. Prema podacima novosadske ,,Žitounije’’ ovogodišnja žetva biće obavljena na 566.149 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 81.934 hektara ili 12,6 odsto.

 

Saković navodi da je u vreme setve 2018. godine bila suša, pa je pšenica kasnila oko dva meseca, potom je zima bila uobičajena, a zatim je usledila izrazita suša u martu i prvoj polovini aprila ove godine.  “Tada smo se uplašili da nećemo imati pšenice ni za domaće potrebe, ali kako su došle kiše, pšenica je pokazala koliko je otporna. Sigurno je da smo iznad petogodišnjeg proseka. Da nije bilo kiše u maju, govorili bismo o rekordnom prinosu, ali je kiša za oko sedam odsto umanjila očekivani rod. Ipak, Srbija će imati dovoljno pšenice za sebe, ali moći ćemo nešto više od miliona tona da izvezemo”, rekao je Saković. On kaže da poljoprirvednici nisu nezadovoljni rodom, ali da im “teško pada što su na kraju izgubili sedam do deset odsto roda’’. Povodom cena on kaže da se kod berzanskih roba cene formiraju na svetskom tržištu i da ih mi ovde samo primenjujemo u zavisnosti od naših troškova. “Prerano je govoriti o cenama, ali ćemo imati maksimalno moguće cene, a ovde postoji i velika konkurencija u izvozu, što pozitivno utiče na plasiranje na tržištu”, kaže Saković. Rezultata izvoza u aprilu I maju još nemamo. Znamosmao da je to bilo veoma malo umaju 2019. godine.

 

Kompanija Delta Agrar organizovala je Dan polja ozimih strnina na imanju „Napredak“ u Staroj Pazovi. Brojnim domaćim partnerima predstavila je novitete, a i već poznate sorte pšenice i ječma za koje je Delta Agrar ekskluzivni zastupnik, rekla je Bosiljka Mihailović, saradnik u marketingu ove kompanije.

Delta Agrar je proizvođač, dorađivač i prodavac pšenice i ječma oplemenjivačke kuće KWS za sorte pšenice Solehio i Modern, a od ove godine i nove sorte pšenice KWS Lazzuli, kao i oplemenjivačke kuće Saatzuht Donau za sorte pšenice Balaton, Amicus, Gaudio i ozimog ječma Carmina.

Najzastupljenije sorte KWS pšenice su Solehio i Modern.

  • Solehio je izuzetno adaptilna sorta savremene genetike, visoko prinosna od 8-10 t/ha, tolerantna na bolesti, posebno na žutu rđu;
  • Modern je sorta dobrog kvaliteta brašna sa prinosima od 8-10 t/ha, izuzetno tolerantna na fusarium i virus mozaika pšenice;

 

Najzastupljenije sorte pšenice Saatzuht Donau su Balaton i Amicus i sorta ječma Carmina.

  • Balaton je srednje rana ozima pšenica bez osja. U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2007. godine. Spada među tri najprinosnije sorte pšenice registrovane u Republici Srbiji sa visokim i stabilnim prinosima. Odličan za mlinsku i pekarsku industriju;

  • Amicus je srednje rana ozima pšenica (poboljšivač). U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2014. godine. Visok hektolitar i izrazita staklavost zrna kao i visoko učešće proteina odličnog kvaliteta;

  • Carmina je šestoredi ozimi stočni ječam namenjen ishrani životinja. U ishrani životinja zamena za kukuruz, sa odličnim aminokiselinskim sastavom. Dobra tolerancija na niske temperature;

 

Tradicionalno je organizovan Dan polja ozimih kultura okupio je mnogobrojne poslovne partnere, prijatelje i zainteresovane pojedince pruživši im mogućnost da na polju površine 3,3 hektara obiđu oglede sa ukupno šest sorti pšenince  i jednom sortom ječma. U klasu pšenic ena ovim poljiam bilo je oko 50 zrna žita.

KWS i Saatzuht Donau sorte pšenice ječma su  danas izuzetno priznate i prihvaćene na domaćem tržištu tako da će Delta Agrar nastojati da i u narednom periodu intenzivno radi na dopuni postojećeg sortimenta i registraciji novih sorti, rečeno je prilikom obilaska polja.

Stari bilansi pšenice

Bilans pšenice za ekonomsku 2018/19 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2018. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva.

Prema raspoloživim podacima  (izvor podataka ”Žita Srbije” odnosno Uprava carina) pišemo o izvozu  pšenice i brašna u periodu JUL 2018.-APRIL 2019. godine:

 

IZVOZ PŠENICE roda 2018.godine

 

l  PŠENICA - izvoz roda 2018. godine (jul-april 2019) ……………………….878.308 tona

 

■      JUL ………………………………………………………………… 197.812 tone

■      AVGUST……………………………………………………………  208.854 tona

■      SEPTEMBAR………………………………………………………  139.982 tona

■      OKTOBAR………………………………………………………….   90.886 tona

■      NOVEMBAR………………………………………………………..   50.741 tona

■      DECEMBAR………………………………………………………..   46.347 tona

■      JANUAR…………………………………………………………….  30.414 tona

■      FEBRUAR…………………………………………………………..  30.801 tona

■      MART………………………………………………………………    47.706 tona

■      APRIL………………………………………………………………   34.765 tona

 

IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2018.godine:

 

l  BRAŠNO od pšen.roda 2018. godine – izvoz (jul-april 2019)…………………..132.037 tona

 

■      JUL …………………………………………………………………….. 16.616 tone

■      AVGUST…………………………………………………………………. 16.613 tona

■      SEPTEMBAR……………………………………………………………. 13.103 tona

■      OKTOBAR………………………………………………………………. 14.544 tona

■      NOVEMBAR…………………………………………………………….. 13.907 tona

■      DECEMBAR…………………………………………………………….. 13.621 tona

■      JANUAR…………………………………………………………………  10.680 tona

■      FEBRUAR……………………………………………………………….  11.670 tona

■      MART ……………………………………………………………………   9.972 tona

■      APRIL …………………………………………………………………..  11.311 tona

 

BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2018/19 GODINI U SRBIJI

l  Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. cca 291.000 tona

Proizvodnja pšenice roda 2018.g……………………………cca 2.942.000 tona

———————————————————————————-

UKUPNO (1+2) raspoloživo…………………………………..cca 3.233.000 tona

======================================================

PROCENA POTROŠNJE  PŠENICE U EK. 2018/19 GODINI

l  Seme………………………………………………………………….cca 150.000 tona

l  Potrošnja mlinova …………………………………………………..1.200.000 tona

l  Stočna hrana.……………………………………………………….cca 200.000 tona

 

l  Ukupno ostaje za  prelazne zalihe (uključujući i RR)

i izvoz pšenice ………………………………………………….  cca 1.683.000 tona,

od navedene količine:

■      Robne rezerve Srbije……………………………….   cca  200.000  tona

■      izvoz jul 2018-april  2019…………………………….      878.000 tona

■      raspoloživo za izvoz do kraja tek. ek.

2018/19 godine i prelazne zalihe

30. juna 2019.godine …………………….   cca 605.000 tona.

============

PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2018. GODINE

 

l  Izvezeno brašno u periodu jul 2018-april 2019 godine………..  132.037 tona=====================================================

 

Republički zavod za statistiku je 1. februara 2019.godine objavio procenu zasejanih površina pod pšenicom roda 2019.godine. Zasejano je ukupno 566.149 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 81.934 ha ili 12,6 odsto, kaže Zdravko Šajatović, direktor novosadske ,,Žitounije’’. Izvoz pšenice je u aprilu iznosio 34.765 tona, što je manje nego u prethodnom mesecu (47.706 tona), pre svega radi manjeg izvoza pšenice u Konstancu. Pšenica izvežena u Konstancu (13.766 tona) kupljena u prethodnim mesecima.

Izvoz brašna u aprilu je nešto veći nego u martu, . Nastavlja se trend osetnog pada prosečnog mesečnog izvoza brašna, koji je za deset meseci iznosio 13.203 tone. Prosečan mesečni izvoz brašna u ek. 2015/16 iznosio je 18.864 tona, u ek.2016/17 iznosio je 21.039 tona a u ek. 2017/18 iznosio je 17.205 tona.

Stanje zasejane pšenice – Prema podacima dobijenim iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, kiša je dobro došla za pšenicu koja je sada u fazi klasanja i cvetanja. Ukoliko ovo kišovito vreme potraje, možda će bito malo problema sa zaštitom, ali ne mora da bude izraženo. Ono što će sigurno uticati na prinos pšenice je nedovoljan broj biljaka, a koliko će to biti kompenzovano hektolitarskom težinom zrna pšenice, tek će se videti.

 

(Autor je član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista)

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>