Home » 0 Branislav Gulan » Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije

Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije

Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!

 

 

Srpska polјoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo sprovesti zemlјišnu reformu, kojom bi bile ispravlјene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale zemlјište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i najprirodniji oblik polјoprivredne proizvodnje.

 

Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju agrarnih resursa, nije izmišlјotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo svih velikih i suštinskih društveno-ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvlјavanju već o jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. A, geneza nastanka društvene odnosno državne zemlјe u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze.

 

1. Državna odnosno društvena svojina nastala je 1945. godine sprovođenjem Zakona o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelјa i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Po ovom osnovu u zemlјišni fond sa područja Vojvodine uneto je 668.000 hektara.

 

2. Polјoprivredno zemlјište preneto je 1947. godine u društvenu svojinu konfiskacijom po propisima o obavezama otkupa polјoprivrednih proizvoda. Po tom osnovu u društvenu svojinu preneto je oko 21.500 hektara. Ova zemlјa je vraćena bivšim vlasnicima 1991. godine.

 

3. Po Zakonu o polјoprivrednom zemlјišnom fondu iz 1953. otkuplјeno je i dodelјeno polјoprivrednim organizacijama 101.700 hektara obradivog polјoprivrednog zemlјišta. Zemlјa je vraćena 1991. godine.

 

4. Od 1954. godine obradivo polјoprivredno zemlјište je uvećavano uglavnom kupovinom od privatnog sektora. Na taj način je zemlјište u društvenoj svojini povećano za oko 300.000 hektara. Ova kategorija zemlјišta je posle 1992. godine mogla biti predmet dokapitalizacije ili prodaje.

 

Početkom devedesetih godina prošlog veka po vojvođanskim selima i salašima počeli su da duvaju novi vetrovi. Skupština Srbije je 1991. usvojila Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemlјišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu polјoprivrednog zemlјišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa polјoprivrednih proizvoda. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!

 

Nije vraćeno zemlјište nacionalizovano u Prvoj agrarnoj reformi – oduzeto selјacima, veleposednicima, pripadnicima nemačke narodnosti, verskim zajednicama. Da bi se odbranilo od nelegalnog i sumnjivog kapitala i nelojalne trgovine, ovo zemlјište je 1992. stavlјeno pod zaštitu države. (Zakon o pretvaranju društvene svojine na polјoprivrednom zemlјištu u druge oblike svojine Tako je stvorena kategorija – državna zemlјa. Ova zemlјa se do sada nije mogla prodavati.

 

Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo?

 

Novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o polјoprivrednom zemlјištu jasno daje na znanje da se zemlјište koje podleže restituciji ne može prodavati. Međutim, prethodni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju takvo zemlјište ne prepoznaje. Vlasnici oduzete imovine, ili njihovi naslednici, posle raznih komasacija, arondacija, integracija i dezintegracija više ne znaju gde je njihovo zemlјište. Ako u zakonu o restituciji ne bude klauzula o supstituciji kod vraćanja oduzetog zemlјišta – on se neće primenjivati. Ta dva zakona nisu uzajamno konzistentna. Državno zemlјište ne treba prodavati pre sprovedene restitucije u kojoj se potražuje manje od 100.000 hektara. Da postoji politička volјa, taj posao bi se mogao završiti za godinu dana. Ali, oko toga za sada nema rešenja…

 

Ozbilјan problem postoji kod popisa državnog zemlјišta. Nisu usklađeni čak ni zvanični podaci koje objavlјuju državne ustanove. One navode da se u zakup može izdavati čak 450.000 hektara. Posle zvaničnog, sveobuhvatnog popisa polјoprivrede 2012. godine statistika beleži da u Vojvodini ima više od 600.000 hektara zemlјe u državnoj svojini. Koloiko stvarno iam državngo zemljitša – nema validnih podaaka. Jedno vreme se govorilo da je to 450.000 hektara, zatim 630.000 hektara pa oko 830.000 hektara. Koliko ga starno ima ni danas se nezna! Ako bismo se ravnali prema naučnim podacima do kojih je došao profesor Nikola Gaćeša sa Novosadskog univerziteta u drugoj polovini prošlog veka, klasične državne svojine tada je moglo biti svega 250.000 hektara. To znači da je zvanična statistika, samim tim i politika, u kategoriju državne zemlјe svrstala i zadružnu zemlјu, seoske pašnjake i svaku drugu svojinu koja nije privatna. Zbog toga je neophodno novo svojinsko razgraničenje zemlјišta da bi se mogli ispoštovati svi zakoni iz ove oblasti.

B. Gulan

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>