Home » 0 Branislav Gulan » EKSKLUZIVNI INTERVJU: BRANISLAV GULAN, ČLAN AKADEMIJSKOG ODBORA ZA SELO SANU I ČLAN NAUČNOG DRUŠTVA EKONOMISTA SRBIJE

EKSKLUZIVNI INTERVJU: BRANISLAV GULAN, ČLAN AKADEMIJSKOG ODBORA ZA SELO SANU I ČLAN NAUČNOG DRUŠTVA EKONOMISTA SRBIJE

Autor knjige ,,Obećanja I očekivanja’’ Branislav Gulan

“ Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka , do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, ali je on stalno na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlje, pa kada se se približiš tom cilju, on postaje sve dalji. U svojim istorijskiim obećanjima najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju boljitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlja u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je aktuelna vlast donela 801 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolji život, koji nam je sve dalji…”

Ovako je na promociji zajedničke knjige sa koautorom Miloradom Stamenovićem “Obećanja i očekivanja” u Društvu novinara Vojvodine govorio autor novosadski novinar-publicista Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnesti i Naučnog društva ekonomista Srbije.

Knjiga, koju je izdao “Banatski kulturni centar”, dok su recenzenti profesori dr Oskar Kovač i dr Sreten Ćuzović, izazvala je veliku pažnju stručne i naučne javnosti. Zamolili smo Branislava Gulana za ekskluzivni intervju za “Štajerske novice”. Objavljujemo razgovor u celini:

Republika Srbija je zemlja na raskrsnici puteva. Da li joj to koristi ili šteti.

-Kada bi imala rukovodstvo kome je država i narod u prvom planu, a ne partija, koristilo bi. Ovako ne. To najbolje govore predrasude o Balkanu, na kom se Srbija nalazi. Zbog prevelikih ličnih apetita vlasti da imaju moć i vladanjem, na njega se uvek gledalo sa nipodaštavanjem i brojnim negativnim stereotipima. Postavlja se pitanje gde je granica Balkana. Jedni priznaju da su na njemu, drugi ne!? U bliskoj prošlosti, mnogi strani političari su ljude sa Balkana predstavljali kao varvare. Za vreme poslednjih ratova prilikom raspada SFRJ Lord Oven je o Balkanu pisao kao o kulturi nasilja na raskrsnici civilizacija, a na ljude gledao kao na nižu rasu. O tome kao i činjenicama i želji da Srbija bude deo EU pisao sam u mojoj najnovijoj knjizi ,,Obećanja i ostvarenja”. Dokazao sam želju za EU i na taj način da je u Srbiji prisutan svuda evro, iako je zvanična valuta dinar!-

  • Zbog teškog ekonomskog stanja u kojem se Srbija već duže vreme nalazi, Vlada je (morala) i izabrala da zaključi aranžman sa MMF-om. Kako ocenjujete tu saradnju?

-Najbolja je ona vlada kojoj ne trebaju usluge MMF! Nema zemlje koja se uspešno razvijala kada je dosledno primenjivala recepte te institucije. Naprotiv, dosledna primena njihovih predloga, kao i mnogih drugih finansijskih institucija, vodi zemlju u status savremenih kolonija. Dosledno primenjujući ono što MMF kaže, Srbija polako nestaje. Uskoro će postati ,,pustinja bez peska”! To dokazujem sa niz činjenica, jer su različite ocene uspeha vladajuće garniture u Srbiji od 2012. godine. Dug Srbije danas je veći nego što je bio SFRJ prilikom raspada zemlje. Iznosi više od 24 milijarde dolara, za poslednjih nekoliko godina narastao za osam milijardi dolara. Sad se Srbija svakog sekunda zadužuje za 92 dolara! Dok se većina fabrika koje su nekada stvarale bruto domaći proizvod ugasila, bez posla je skoro 800.000 ljudi, na velika zvona se govori o otvaranju neke mini fabrike, onda se narodu obećava najveći rast bruto domaćeg proizvoda u Evropi. Takav rast je u 2015. godini bio najniži u regionu, najmanji u svim zemljama ex Jugoslavije. Za ovu godinu se obećava čak 2,8 odsto, naredne najveći u Evropi od četiri odsto!? Istovremeno se ne iznosi da je Srbija u 2015. godini imala jednu od najsporijih rastućih ekonomija u svetu! Prema podacima londonskog ekonomista Srbija je u 2015. godini bila najbednija zemlja u Evropi! Narodu se ne iznose negativnosti, već samo  pozitivni efekti.-

  • Imate li primere za to?

-Ima ih niz. Od demokratskih promena 2000.  godine, dakle za deceniju i po u Srbiji je ušlo na razne načine oko 76 milijardi dolara. Za polovinu novca se ne zna gde je utrošen. Premijer sa svojim hvalospevima obmanjuje javnost, primera radi javno izjavi da Srbija ima najniži PDV u regionu. Nije tačno. Niži PDV od Srbije ima Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, a Albanija je na nivou Srbije od 20 odsto. To se odnosi i na dug Srbije. Ili u hvalospevima se ističe ogroman rast BDP, što je rezultat uspešne privrede. Boljitak se zasniva na oduzimanju recimo, dela penzija, a umesto da se vrati oteto, sad se govori o povećanju. To je lažno, neustavno i nezakonito. Vlast se hvali sa SDI koje su lane bile oko 1,8 milijardi dolara. Međutim, da bi stranci otvarali radna mesta u Srbiji samo aktuelna garnitura ih je pomogla sa milijardu dolara poslednjih godina! Zbog davanja tih para strancima, oni hvale vladajuću garnituru u javnosti. Ako, bi prestali sa subvencionisanjem i saradnju sa MMF, došle bi kritike i ukidanje podrške iz sveta! Taj novac nije doneo bolje rezultate, osim obećanja narodu, odnosno glasačkoj mašini., i tapšačima za uspehe u obećanjima.  Za deceniju i po ugašeno je 400.000 radnih mesta, u Srbiji je odnos zaposlenih i penzionera jedan prema jedan, ministar privrede koje je dve i po decenije u svojoj privatnoj firmi bio jedini zaposleni.Sad razvija mala i srednja preduzeća i obećava da će broj zaposlenih baš u tim, firmama od 2014. do 2020. godine povećati sa 768.000 na 950.000!? To je opet nerealno obećanje. Obavljena je pljačkaška privatizaciju, uz pomoć države u Srbiji. Svaka četvrta je poništena, za sve to niko nije odgovarao. I  EU traži odgovore o 24 sporne privatizacije, ali ih nema. Ugasili smo četiri najveće banke koje nisu imale gubitke u poslovanju, pokrivale su 80 odsto privrede Srbije. Problem ni do danas nije rešen, takav slučaj nije zabeležen u istoriji svetskog bankarstva. Posle toga pare su se iznosile iz Srbije, što se i danas dešava. Skoro sve banke (ima ih blizu 30) su u stranom vlasništvu. Samo na kraju 2013. godine one su spakovale i iznele iz Srbije 28 milijardi evra u svoje matice.

  • I sad se govori o rastu proizvodnje, otvaranju novih radnih mesta, rastu izvoza koji prvi put u istoriji Srbije pokriva 78 odsto uvoza…

-Razne metode se koriste za stvaranje lažne slike o ekonomskom poboljšanju života u Srbiji. Sve to što se priča vodi Srbiju u status kolonije i pustinje bez peska.  Ako, pogledate sve sfere, gde je to unapređenje? U medijima ga nema, loše su ocene, u parlamentu se narušava, u pravosuđu ga nema, u privredi se prividno  prikazuje lažno napredovanje. Ako imamo idealne rezultate u privredi, zašto se u Srbiji već dugo nigde nije čulo da će imati konvertibilan dinar. Ako, je privreda uspešna, onda bi konvertibilni dinar trebao da se uvede. Ali, to je tabu tema u Srbiji! A, svi znamo da nema konvertibilnog dinara bez jake privrede. Privreda je u Srbiji uništena, i mi sad gradimo jaku valutu na slaboj privredi! Ni to u svetu nije zabeleženo. Dakle, u Srbiji su nepovoljni trendovi i teško stanje u sferi njenih ekonomsko finansijskih odnosa sa inostranstvom. Nije li najbolji dokaz da su za šest godina dugovi porasli za osam milijardi dolara. Ni u stručnoj ni u političkoj javnosti nisu prisutna rešenja koja naziru izlazak iz krize. Naravno osim obećanja. Dakle, Srbija ima najsporiji privredni rast u regionu, kao i najvišu stopu nezaposlenosti u odnosu na svoje najbliže susede, pokazala je analiza ekonomskih institute iz šest zemljha bivših jugoslovenskih članica. Evo i primera. Stopa rasta BDP koji se u Srbiji naziva istorijskim, i koji po ocenama premijera sredinom 2016. godine, zavisi i od toga da li će kiša pasti određenog dana ili ne, kreće se između 1,8 I 2,5 odsto. Podsetiću samo, da je od 2001. do 2009. godine i period kada je, kako premijer kaže, Srbija dovedena na rub propasti, BDP u proseku rastao od četiri do pet odsto godišnje,a da su danas u zemljama okruženja stope rasta BDP već godinama veće nego kod nas. Poražavajuće je da se statisčkim manipulacijama prikriva da je broj nezaposlenih veći nego pre četiri godine i da preko 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Na osnovu svega toga mislim da su priče o boljem životu  samo politička obmana. Dakle, ocenjujem da sve te promocije predstavljaju vašar neistina, izvrtanja činjenica i zamene teza. Uostalom, Srbija još uvek nije ništa uradila na reformi javnog sektora i ključnom menjanju ekonomske paradigme. Reforme u Srbiji se svode na otpuštanje radnika pa je od reformi uglavnom ostalo ime reform torte za vladajuću oligarhiju.

  • Pomenuli ste da Srbija nestaje. Pojasnite to.

-To se vidi ako se prođe kroz Srbiju. O njenoj poljoprivredi i razvoju sela brigu vodi oko 30 institucija. Rezultat te brige je da od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto, ili njih 1.200! U Srbiji više umre nego što se rodi svake godine čak 40.000 ljudi. Nestaje jedna varoš, veličine Negotina ili Bačke Palanke… Ako se tako nastavi već 2225. godine na prostorima današnje Srbije neće biti više ovih ljudi. Izumreće! Za dva veka! Za obične ljude dugo, a za istoriju nije. Dakle, potrebno je sad spasavati varošice. U Srbiji se političari bore za vlast. Sa takvim načinom vladanja stvaraju zemlju koja neće imati naroda! U takvoj zemlji, ko je dočeka, biće najlakše vladanje! A, da Srbije nestaje, ukazuje i stanje u naseljima (selima koja ne postoje ni u Ustavu Srbije):

„Rezultati popisa stanovništva Srbije:

  • 2.487,886 domaćinstava;
  • 7.163.034 stanovnika;
  • Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
  • U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 000! Dakle, nestane po jedna varoš;
  • Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelja;
  • Na njenom području živeće neki drugi narodi! Za čoveka je to dug period, ali za istoriju nije!

Stanje u naseljima-selima:

  • Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi nestajanja;
  • U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;
  • U 550  ima manje od po 50 stanovnika;
  • U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
  • U Srbiji  čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
  • U Srbiji je danas oko 50 praznih naselja, dok 85 njih ima  manje od po deset stanovnika;
  • U naseljima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
  • Poštu nema 2.000 sela;
  • Čak 173 osnovne škole imaju po jednog đaka;
  • Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
  • U 400 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelji moraju na put da kupe hranu;
  • U 2.760 sela nema vrtića;
  • U 230 sela nema osnovne škole;
  • Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo(43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
  • U dve trećine sela nema ambulante;
  • Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
  • U Srbiji ima oko 631.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 330.000 njih);
  • Republika Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je  3.355.859 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od oko 860.000 hektara ostaje neobrađeno!
  • Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, aučešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto ( u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;
  • U Srbiji se uzgaja 908.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji 673.651 pčelinje društvo. Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara oko dve i podecenije!
  • Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi;
  • Od ukupno obradivih površina, navodnjava se oko tri odsto ili blizu 100.000 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava 17 odsto površina!
  • Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Što se tiče agrara osigurava se samo osam odsto površina i imanja!
  • Penzioni fond uplaćuje 155.720 poljoprivrednika (u Srbiji 114.564, Vojvodini 41.137, i u Kosovskoj Mitrovici njih 19). Na početku 2000. godine u fond je novac uplaćivalo njih 500.000!
  • Prosečna poljoprivredna penzija je 10.800 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemljoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara (pre umanjenja koje je UVELA VLADA PREMIJERA ALEKSANDA VUČIĆA)
  • U selu nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi!
  • Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ);
  • U razvijenim zemljama za takav proces je trebalo 90 – 120 godina;

Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvaliteta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…“

  • Često pominjete agrar, vezan je i za nestank sela, koji su problemni u njemu?

Agrar Srbije ima ogromne potencijale, a to je čak 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. I pored tog bogatstva, ako se tako nastavi, Srbiji preti glad, ističu prognoze FAO. Svaka partija u svakoj predizbornoj kampanji je to koristila za svoju promociju i davanje obećanja. Rezultat te brige o selu gde živi 40 odsto stanovništva ste videli u prethodnoj tabeli. Selo, a sa njim i Srbija nestaje. Agrar nikada nije postao strateška grana, osim u verbalnim podrškama i obećanjima. Ja lično mislim da poljoprivreda nije srpska šansa, jer dogod se proizvođači u Srbiji (njih 631.000) ne budu doveli ne u isti nego u bar približan položaj u kakvom im je konkurencija u EU, nema govora o budućnosti u srpskom agraru. To najbolje pokazuju subvencije koje su u EU 358 evra po hektaru, a u Srbiji najviše 60 evra! Agrarni budžet bi prema zakonu treba da bude najmanej pet odsto ukupnog budžeta,a li on je sad oko 2,5 odsto! Da se u Srbiji ne radi dobro u agraru primer je Holandija. Ona je veličine kao Vojvodina (1,6 miliona hektara agrarne zemlje) i ima godišnji izvoz poljioprivrednih proizvoda od 70 milijardi dolara, a Srbija samo 2,8 milijardi dolara!-

  • Imate li podatke za to? To je teška ocena!

-Donosimo strategije o razvoju poljoprivrede od kojih niko nema koristi. Posle strategije koja predviđa rast, mi imamo pad proizvodnje. Najbolja potvrda je poslednja Strategija, doneta 2014. godine, po kojoj je bilo predviđeno da Srbija ima rast poljoprivrede od 9,25 odsto. Tu strategiju je radilo 200 eksperata i napisana je na 145 strana. Za taj posao su uzeli od države koju vole nekoliko miliona evra! Udvarali su se postojećoj političkoj garnituri, pa su koristili netačne podatke, nerealno prognozirali i pisali. To nije moglo da se ostvari. I 2015. godine primene, umesto svetskog rasta, Srbija je imala fizički pad proizvodnje od osam odsto (vrednost agrarne poizvodnje u 2015. godini je bila 4,71 milijardi dolara). Finansijski pad je bio 7,34 odsto. Ali, ti podaci se kriju od javnosti, nisu transparentni. Vlasti se sad njima ne hvale. To je najmanje za poslednje dve decenije. Ili potvrda o proizvodnji  i potrošnji mesa: u 1990. godini Srbija je proizvoila 650.000 tona mesa i trošila po stanoviniku 65 kilograma. U 2015.godini proizvela je oko 430.000 tona i potrošnja po stanovniku je bila 38 kilograma. Ili još jedan podatak, potrošnja hleba u Srbiji je za poslednjih nekoliko godina manja za 17 kilograma godišnje po stanovniku. Pala je sa 101 na 83 kilograma u 2014. godini! Najbolji dokaz gde se Srbija danas nalazi kada je proizvodnja hrane u pitanju je ova proizvodnja i izvoz mesa. U 1990.godini iz tadašnje SFRJ bilo je izvezeno u svet 50.000 tona crvenog mesa ,,bebi bifa’’. Od toga iz Srbije čak 30.000 tona. I dok se razvijala poljoprivreda u Srbiji, sa čime se hvale eksperti i političari, taj izvoz je u 2015. godini iznosio samo 315 tona! Dakle, razvoj je bio takav da je Srbija posle dve i po decenije u svetu prodali 100 puta manje! Mesa za izvoz nema jer su prazne kuće, prazne  staje, nema goveda… I sad se stvara pogrešna agrarna politika pa se dovode stranci (Nemački ,,TENIS’’) kako bi proizvodili još četiri miliona tovljenika. A, nema prodaje ni izvoza za postojećih 3,2 miliona komada. Jer, nema izvoza zbog vakcinacije stoke od kuge. Tek kada se prestane sa vakcinacijom treba da prođu tri godine da bi mogli izvoziti. Posle prestanka vakcinacije treba da prođe i šest godina da bi mogla da Srbija uđe u EU! Istovremeno EU uvozi godišnje 700.000 tona crvengo mesa, traži od Srbije 50.000 tona godišnje za narednih pola veka. Ali , to nije u ličnom interesu političara i agroekonomskih planera pa se za tu proizvodnju, za sad, niko ne zalaže!

  • Problemi su veliki, ima li rešenja?

-Dakle, problemi su veliki, a Srbija je zemlja sistemskog deficita. Samo se prebacuje iz jednog u drugi džep. Živeli smo i živimo u društvu koje ima sistemsku grešku, a to je da stalno kreira prava na potrošnju. Ne razmišlja dovoljno o privrednom motoru razvoja, daju nerealna i neostvariva obećanja koja su na dugom štapu. Nema čarobnog štapića. Analitičari ukazuju da bez novog društvenog i privrednog sistema, ekonomske i socijalne politike, drugačije od ove koja se vodi u 2016. godini Srbija srlja de facto u status kolonije i pustinje bez peska, kao što rekoh već nekoliko puta. Upadanje u taj status je nedopustiv greh sadašnje prema budućim generacijama. Za izlazak iz krize Srbiji su potrebni političari, privrednici i državnici, koji će napraviti preokret u ambijentu i usmeriti ekonomiju u dobrom pravcu, koji će doneti rezultate. Dosadašnji nisu to doneli. Srbija se stalno nalazi u nekim reformama. A li njoj je za rešavanej problema potreban rast od najmanje šest odsto, I to da traje nekoliko deceneija. Jer, kao da smo zaboravili da je Srbija zemlja koja je dugo bila pod sankcijama i da su štete od njih oko 100 miliajrdi dolara!-

  • Kakva je uloga u svemu tome Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)?

-Ključni problem društva su uspostavljanje institucija, demografsko pitanje, centraliazcija i rad na vrednosnom sistemu. Mislim da bi mandatar trebalo da bira one koji traže slobodu za odgovornost, a ne slobodu od odgovornosti, da bira one koji nakon ispadanja iz vlasti imaju gde da padnu sa svojim zanimanjima i oni koji se ne vode onom “priznajem samo sud svoje partije’’. Ti kriterijumi ostavljaju redukovan broj članova, ali su važni!-

  • Kakva mora biti politika i ljudi njoj?

-Dakle, politika koja prepozna neophodnost, suštinu i domete nove koncepcije i učini odgovarajuća prilagođavanja u svojim programima  i konkretnim delovanjima, ima šansu da ispuni svoju državničku misiju, da ostvari moguće u datim okolnostima za državu umesto za grupu političkih istomišljenika. To je značajno zbog očekivanja građana Srbije, danas, a ne u budućnosti. Pre svega, mladih u vezi otvaranja perspektive za izlazak iz krize i prelazak na putanju održivog ekonomskgo razvoja. Politički faktor presudan  je ne samo zbog implementacije datih predloga, već i zbog shvatanja atmosfere optimizma u državi za čije preživljavanje, pored znanja i konstruktivizma, danas je potrebno i strpljenje. To je potrebno zbog radnika koji danas u Srbiji imaju prekarni rad. To je nesiguran i neizvestan rad, sa mnogo rada i malo para.

Kada je reč o očekivanjima i čekanjima koja su pred narodom u Srbiji, setih se pisanja Ive Andrića, i njegovih rečenica: Zaraziti nekog čekanjem (što je danas slučaj u Srbiji) predstavlja najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane (!) – nikad ni doveka! I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajendo sa svim onim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili rajinski način života, a to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem kioje vas održava u životu i polagano ubija. Uvenućete i nestati kao što su uvenuli i nestali toliki preci i narodi u Osmanskom Carstvu, pre vas na isti ili sličan način. Nisu ni primetili da su sa puta istinskog života neosetno prebačeni na mrtvi kolosek čekanja bez kraja i cilja. Neosećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. I na kraju: zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim! Sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi dobiju i bez najmanjeg čekanja sve što žele i čemu se nadaju!

 

Radomir Čubranović

 

 

 

Okviri – anterfileji (3 kom.):

 

MMF –  EKONOMSKI UBICA

Međunarodni monetarni fond je ekonomski ubica! Ekonomske ubice su izuzetno dobro plaćeni profesionalci koji zemljama širom planete otimaju hiljade milijardi dolara. Njihova oruđa ukljčuiju falsifikovane  (fabrikovane) finansijske izveštaje, nameštene izbore, podmićivanje, iznuđivanje (ucene)… Oni igraju igru koja postoji od kad postoje imperije, sa tom razlikom da se sadašnja igra, u ovo vreme globalizacije, dodatno usavršila i prešla na još viši zastrašujući nivo. Njihopv cilj je da dužnici nikada ne počnu vraćati glavnicu, već samo da plačaju kamate. Tako se oni drže pod kontrolom. Ako postavimo pitanje zašto je MMF projetktovao BDP na viši nivo u Srbiji? Ako misltie da je MMF to uradio iz razloga što u Srbiji postoje realni razlozi za to, jako se varate! Primarni cilj MMF je oduvek bio ,,Varljivi karakter BDP-a’’. MMF je majostr manipulacije da bi vas što duže držao pod svojom kontrolom! Budući da je MMF ekonomski ubica, onda su svi oni koji sarađuju sa njima direktni saučesnici u uništavanju preostalih resursa!

ESTRADNE POLITIČKE MERE

MMF još zovu civilizovanim uterivačem dugova, jer on svojim merama nije doneo ništa dobro malim preduzećima. Privreda Srbije je po merama MMF žrtvovana. Privrednici nikad ne predlažu neku meru koja bi zakidala državni interes, kaže Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća u Srbiji, i dodaje  da razgovore sa MMF, privatni sektor doživljava kao estradne političke mere! ,,MMF stalno predlaže – štedite, ne dižite plate, a računi se na kraju ispostavljaju malim preduzećima. Eto, od 122.000 malih i srednjih preduzeća, čak 72.000 njih se nalazi u finansijskoj agoniji, što znači da za taj sektor ništa nije urađeno. Pored toga 136.000 radnika koji se nalaze u tim preduzećima su sociološka bomba o kojoj niko ne razmišlja. Godina 2016. je proglašena godinom preduzetništva u Srbiji. Zašto nije proglašena godinom MSP, pita se Knežević.  Dakle, reforme su političke mere, estradne, koje samo vređaju privrednike. Privrednici nikad na predlažu neku meru koja bi zakinula državni interes, a ovde se za deset godina nije desilo da se usvojio neki predlog koji mi damo’’, navodi Knežević.

KRIZA I SANKCIJE

Kada do krize dođe, nije lako sinhronizovati ekonomske politike, pomiriti različite interese i obezbediti jedinstven ekonomski i politički odgovor. Do 2000. godine  bilo je 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. Dakle, država nije problem po sebi, ona postaje problem samo kada je loša! A, da li će biti dobra ili loša, zavisi od onih koji je vode!

Ujedinjene nacije nametnule  su ekonomske sankcije – embargo Jugoslaviji i tako izolovale njemu privredu od sveta (1992. godine). Donošenje takve odluke vetom mogli su sprečiti Rusi, braća po krvi i veri, ali to nisu uradili. Mogli su to uraditi i Kinezi, ali ni oni to nisu učinili. Tako su sankcije uz raspad SFRJ potpuno razorile privredu gotovo svih članica nekadašnje SFRJ. Posledice višegodišnjih sankcija, ponajviše oseća Srbija i danas 2016. godine.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>