Home » 0 Branislav Gulan » MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI SAJAM ,,AGRA” U GORNJOJ RADGONI 2016

MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI SAJAM ,,AGRA” U GORNJOJ RADGONI 2016

Promocija poljoprivrede i zdrave hrane

Najviša dostignuća u oblasti proizvodnje hrane prikazalo 1.798 izlagača iz 30 zemalja na prostoru od 70.800 kvadratnih metara. Sajamsku izložbu razgledalo više od 130.000 posetilaca. Opšti utisak je da slovenačke farmere potresa ozbiljna kriza, jer su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega, mleka na nezabeleženom  minimumu

Piše: Branislav Gulan

Najviša dostignuća u proizvodnji hrane na tradicionalnom 54. Međunarodonom poljoprivrednom sajmu u Gornjoj Radgoni (Slovenija) prikazalo je 1.798 izlagača iz 30 zemalja na prostoru od 70.800 kvadratnih metara. Na ovoj evropskoj izložbi dostignuća u proizvodnji hrane, 2016. godine posebna pažnja  bila je posvećena proizvodnji mahunastog povrća. Država partner ovogodišnjeg sajma bila je Mađarska. Ovogodišnju izložbu o proizvodnji hane u svetu razgledalo je više od 130.000 posetilaca. Tradiconalni, 54. Međunarodni poljoprivredni sajam u Gornjoj Radgoni (Slovenija), pod nazivom AGRA, 2016. godine održan je od 20. do 25. avgusta. Na njemu je učestvovalo i 26 preduzeća i kompanija iz Srbije, što je najviše od postojanja sajma.

 

Sa državnim i regionalnim nastupima, između ostalih, predstavili su se između ostalih i  Belorusija, Poljska, Srbija, Hrvatska, Zagrebačka županija, Županijska komora Sisak i udruženje proizvođača iz Međumurske županije. Posebnu pažnju svake godine privlače već tradicionalne promocije »Najbolje iz Vojvodine«, kao i proizvoda poljoprivredne i prehrambene industrije i turizma pod sloganom »Bogastvo različitosti«. Na AGRI su predstavljene  najprepoznatljivije robne marke poljoprivredne mehanizacije, sve što je potrebno za proizvodnju zdrave hrane, na način koji nije štetan za životnu sredinu, kao i vrhunske prehrambene proizvode, hrana i vino iz Slovenije. Na izložbenim prostorima, kao i kod pripreme stručnih događanja i prezentacija učestvovale su najistaknutije privredne i stručne institucije. Pažnju su privukle i posebne izložbe o ekološkoj proizvodnji hrane, upravljanju šumama i drvetom, poljoprivrednoj mehanizaciji za siguran i prihvatljiv rad, a posetioci su mogli da vide i izložbu životinja u stajama, kao i u manježu sa pratećim stručnim događanjima. Predstavljene su slovenačke autohtone životinjske rase; goveda, konji, svinje, sitna stoka, pčelarstvo, male životinje,  kao i proizvodnja ribe. Svim posetiocima koji se poljoprivredom bave profesionalno ili iz hobija, bile su namenjene izložbe u glavnoj sajamskoj bašti, permakulturnoj bašti, kao i na sajamskoj njivi gde su se, osim sadnica, mogle videti baštenske trave, jestivi kukuruz, industrijska konoplja kao i začinsko i aromatično bilje. U oazi zelene poslovne mogućnosti prikazan je nasad hmelja, slovenački izbor sadnica vinove loze, stare vrste jabuka kao i šumski nasadi za parkove. AGRU su pratile značajna stručna savetovanja, društveni susreti, pijace, degustacije, takmičenja i zabavna događanja. Sajam AGRA pratilo je više od 100 pratećih stručnih, poslovnih i društvenih događaja koji promovišu poljoprivredu, zdravu ishranu i ekonomsku saradnju u EU.

 

Ekoci green design

Na sajmu AGRA bila je organizovana izložba Ekoci – Eko civilne inicijative Slovenije sa partnerima EKOCI GREEN DESIGN – Bogatstvo prirode i kreativnost ljudi u organskoj odeći od prirodnih materijala, kao i  povezivanje u zelenom kruženju  u privredi. Bilo je organizovano i više tematskih stručnih događanja, kao i proglašenje najinovativnijih vrsta odeće  od prirodnih materijala i dodela plaketa nagrađenima u kategoriji prema oceni stručne komisije i u kategoriji prema oceni posetilaca.

“Dani Vojvodine”, uspešna promocija

Tradicionalno obeležavanje “Dana Vojvodine” upriličeno je u okviru izložbenog prostora Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, koji je do sada deset puta učestvovao na Međunarodnom poljoprivredno – prehrambenom sajmu AGRA u Gornjoj Radgoni. Ova priredba je na sajamskoj mapi Evrope definisana kao jedna od najvažnijih poljoprivrednih manifestacija. Proizvode sa oznakom kvaliteta ,,Najbolje iz Vojvodine”, proizvode u postupku sertifikacije, kao i proizvode sa oznakom geografskog porekla, predstavilo je čak 26 izlagača sa teritorije AP Vojvodine. Na sajmu je učestvovao i pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam. Miroslav Nikić, iz sekretarijata za privredu i turizam  Vlade Vojvodine, posebno je istakao da je “potrebno produblјivati prijatelјske i poslovne odnose dve zemlјe, pogotovo u oblasti privrede, polјoprivrede i turizma, zbog sticanja novih iskustava i praćenja trendova”. Prisutnima su se obratili potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković, kao i predsednik Uprave Pomurskog sajma Janez Erjavec. Bogatstvo kulturološkog i etničkog miljea, u najboljem izdanju su predstavili učesnici projekta “Bogatstvo različitosti”, putem gastronomske, zanatske i folklorne predstavke.

Na pitanja da li ovakve sajamske manifestacije otvaraju nove privredne mogućnosti i unapređuju li poslovnu i prijateljsku saradnju na svim nivoima, te o susretima sa relevantnim političkim činiocima, odgovorio je potpredsednik Đoković. “Primarni potencijal koji bi trebalo da se obrađuje i plasira na tržište Evropske unije, je značajniji i bogatiji na teritoriji AP Vojvodine. Preko ove i sličnih manifestacija uspostavlja se značajnija saradnja sa Republikom Slovenijom, ne samo putem primarnih proizvoda, već i novih tehnologija i iskustava i evropske prakse sa kojom su usklađeni, kako bi ih primenili u Pokrajini. Bogatstvom različitosti probudili smo i nostalgiju za zajedničkim privrednim aktivnostima”, istakao je Đoković, dodavši da su ekonomski efekti i kontakti u potpunosti opravdali učešće na ovogodišnjem Sajmu. Đoković je održao i susrete sa poslanikom Evropskog parlamenta i predsednikom Kluba prijatelja Srbije u Evropskom parlamentu Francom Bogovičem, ministrom poljoprivrede, šumarstva i prehrane u Vladi Republike Slovenije Dejanom Židanom, kao i sa direktorom Pomurskog sajma Janezom Erjavecom. “Susreti delegacije Sekretarijata i 26 preduzeća sa zvaničnicima Republike Slovenije, u velikoj meri su uticali na uspostavljanje novih poslovnih odnosa i kontakata. Videli smo nove tendencije u kretanju poljoprivredne proizvodnje i agroindustrije, koje ćemo pokušati da prenesemo na Vojvodinu. Na ovogodišnjem sajmu u Gornjoj Radgoni, došlo je i do realizacije konkretnih poslovnih poduhvata”, rekao je Đoković. On je posetio i opštinu Ljutomer, u severoistočnom delu Republike Slovenije, gde je, kao počasni gost, uručio pehare za prva tri osvojena mesta u 6. trci kasača na 2.100 metara. Tom prilikom je istakao značaj konjičkih sportova i konjarstva, što predstavlja još jedan aspekt povezivanja dve države i njihovih regiona. ”Spoljno-trgovinska razmena između Slovenije i AP Vojvodine je u suficitu, dok je 30 slovenačkih kompanija investiralo upravo na teritoriji Vojvodine iznos od oko 500 miliona evra, pri čemu zapošljavaju približno 7.000 ljudi, naveo je Đoković.

Najveći izvozni potencijal Vojvodine je polјoprivreda, što otvara prostor za unapređenje saradnje u pogledu primarnih polјoprivrednih proizvoda i agroindustrije”, rekao je Đoković.

On je ukazao na važnost ulaganja u revitalizaciju banja i banjskog turizma, navodeći da je potrebno iskoristiti termalne vode kojima Pokrajina raspolaže, po uzoru na Sloveniju, jer u Vojvodini postoje geotermalni izvori koji su nedovolјno iskorišćeni, a svega je pet banja, odnosno lečilišta. ,,Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam nastoji koncepcijski da promeni pristup unapređenju i promociji turizma u AP Vojvodini, pre svega, u vidu aktivnog odmora i biciklizma, s obzirom da kroz njenu teritoriju prolazi međunarodna ruta Eurovelo 6, a njom i 20.000 biciklista na godišnjem nivou. Želimo da otvorimo i potencijale Dunava, što predstavlјa jedan od strateških koraka, naveo je Đoković koji je dodao da je tržište Slovenije prepoznato kao cilјno tržište u okviru ove sfere. Kako je obrazložio pokrajinski sekretar, Slovenija jedna od najznačajnijih spolјnotrgovinskih partnera i jedna od retkih zemlјa sa kojom je Vojvodina  u 2015. godini imala suficit od 12 miliona evra, ali i povolјnu strukturu izvoza, jer veći deo čine industrijski proizvodi.”U narednom periodu promovisaćemo turističke brendove Vojvodine, na način koji nas oslikava kao dobre domaćine koji osnažuju kulturološku saradnju i neguju prijatelјske odnose”, dodao je Đoković. Takođe, jedna kompanija iz Pančeva je zabeležila, kroz nastup na sajmu, direktno povećanje izvoza od nekih četiri i po miliona dinara, a imamo i značajnije iznose spolјnotrgovinske saradnje uspostavlјene između kompanija na sajmu u Celјu. Jedna kompanija iz Bačke Palanke je prošle godine izvezla proizvoda za oko 240.000 evra, zahvalјujući baš ovoj sajamskoj manifestaciji.On je razgovarao i sa ambasadorom Srbije u Sloveniji Aleksandrom Radovanovićem i sa slovenačkim ministrom polјoprivrede, šumarstva i prehrane, Dejanom Židanom. Izložbeni prostor Sekretarijata posetili su predsednik Vlade Slovenije Miro Cerar kao i predsednik uprave Pomurskog sajma, Janez Erjavec. Mi svaki dan rastemo, sad smo u najboljim godinama, ističe Boris Nikolas Erjavec, projektni vođa sajma u Gornjoj Radgoni. Iz nekadašnejug malog regionalnog sajma izrasli smo  među srednje sajmove ove vrste u Evropi. Stalno se povećava broj učesnika, ali i posetilaca. Rezultati decenijskog nastupa srpskih privrednika na Sajmu u Gornjoj Radgoni se već primete. ,,Majevica’’  je uspela da povrati neka tržišta na teritoriji Slovenije iz nekog prethodnog perioda, rekao je Radenko Komad iz ,,Majevice’’.

Agrarna kriza

U orgnizaciji Društva agrarnih novinara Vojvodine, sajam je posetilo dvadesetak novinara, koji su bili gosti  i kod nekoliko proizvođača hrane u Sloveniji. Opšti utisak je da slovenačke farmere potresa ozbiljna kriza, jer su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega, mleka na do sada nezabeleženom minimumu. Kriza je nastala posle uvođenja sankcija od strane EU Rusiji, pa su se javili viškovi hrane. Dejan Židan, ministar poljoprivrede Slovenije je naglasio, da je kriza ponajviše pogodila proizvođače mleka. Kriza je posledica viškova hrane koji postoje u EU. Sad je teško vreme za farmere u Sloveniji. Postoje viškovi hrane, cene su niže. Najbolja potvrda je da proizvođači sad po litri mleka dobijaju samo 23 do 24 centa po litri. Sa tim cenama nemoguće je da se preživi. Da bi opstala mešovita gazdinstva moraju pored agrara da rade još ponešto. Poljoprivrednici moraju da imaju dodatni posao, kao što je turizam ili nešto treće. Pripremaju se mere kako bi se olakšalo stočarima, dobiće povoljne kredite i jednokratnu pomoć kako bi se ublažili gubici u proizvodnji. Dakle, verujemo da ćemo krizu prevazići sa vanrednim merama da bi proizvođači dobili najmanje 30 centi po litru. Govoreći o stanju agrokompleksa Slovenije, Židan je nalasio, da je za dve i po decenije samostalnosti Slovenije u ovoj republici značajno opao fond obradivog poljoprivrednog zemljišta. Ono se sa 560.000 hektara, koliko je – Slovenija imala, smanjilo na današnjih 470.000 hektara. Dakle, imamo ga manje za 15 odsto. Uzroci se nalaze u izgradnji infrastrukture, kuća, puteva, fabrika na najplodnijim oranicama. Da bi to zaustavili donećemo zakon o gradnji (čitaj zabrani) na najboljim njivama.

U vreme razvoja agrara, posebno stočarstva u Sloveniji, proteklih godina, gazdisntva kao mladi stočari, koji su se opredelilki da napune staje, a primer je domaćinstvo Boštjan i Martina Roškar, iz Kokolanjščaka – Sveti Jurij ob Ščavnici, dobili su bespovratno od države 40.000 evra koje su utrošili da bi napunili staje sa stokom, odnosno kravama mlekuljama. Oni su nasledili domaćinstvo od roditelja i proširuju proizvodnju. Sad imaju 40 krava mlekulja i nekoliko desetina junica i bikova. Deo proizvedenog mleka pretvaraju u prerađevine, sireve, kisela mleka i jogurte, koje prodaju na malo pa tako nadoknađuju deo gubitaka u stočarstv u, posebno u prodaji svežeg mleka. Veruju da će kriza proći, u suprotnom smanjiće broj grla u stajama. Slične probleme ima i Branko Slano koji u svom gazdinstvu u selu Bolehnečići, opština Sveti Juraj ob Ščavnice, ima čak 80 bikova u tovu i nekoliko desetina krava mlekulja. Uz pune staje iz zadovoljstva uzgaja i konje za trke… Hranu za stoku sam proizvodi na 25 hektara sopstvenog poseda. Zahvaljujući tome i opstaje, jer, kada bi sve morao da kupi, odmah bi od stada u stajama ostalo samo nekoliko grla za potrebe domaćinstva.

U Sloveniji se posebna pažnja poklanja razvoju vinogorja. Grožđe se proizvodi na oko 20.000 hektara. U sajamskom vinskom hramu gostima je o vinogorju, proizvodnji i potrošnji vina, i vinskoj kulturi,  govorila 20. vinska kraljica Slovenije Sara Štadler. Ona je naglasila da širi vinsku kulturu i promoviše Sloveniju u svetu.

 

 

Saradnja Srbije i Slovenije

Prema podacima Privredne komore Srbije, kao spoljnotrgovinski partner u srpskom izvozu 2015. godine Slovenija zauzima deveto mesto, a u uvozu je na 11 mestu. Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije u 2015. godini bila je 873,7 milioan evra, što je za 6,4 odsto manje u odnosu na 2014. godinu. Izvoz u Sloveniju iznosio je 377 miliona evra i beleži pad od 11,5 odsto u odnosu na isti period 2014. godine. Uvoz iz Slovenije manji je za 2,2 odsto u odnosu na isti period 2014. godine i iznosio je 496,7 miliona evra. Deficit Srbije u robnoj razmeni u 2015. godini bio je 119,7 miliona evra. Za prvih pet meseci 2016. godine robna razmena dve zemlje iznosila je 388,6 miliona evra, što je za 14,2 odsto više u odnosu na isti period 2015. godine. Tako je izvoz u Sloveniju bio 174,5 miliona evra i beleži rast od 18,7 odsto. Istovremeno uvoz je veći za 10,8 odsto i iznosio je 214,1 miliona evra. Deficit Srbije u robnoj razmeni za prvih pet meseci u 2016. godini je 39,6 miliona evra.

 

 

 

 

Investiciona ulaganja

Ulaganje Slovenije u privredu Srbije su vredna oko 655 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, u poslednjoj deceniji ulaganja Slovenije u privredu Srbije su vredna oko 461 miliona evra. U Srbiji je registrovano oko 1.500 slovenačkih firmi i predstavništava, a aktivno je oko 500. Srpska preduzeća su nedovoljno zastupljena u Sloveniji. Vrednost srpskih investicija, prema podacima Narodne banke Srbije,  u Sloveniji je oko 100 miliona evra. Takođe, na teritoriji Vojvodine posluje više od 30 slovenačkih kompanija, u kojima direktno ili indirektno radi 7.000 ljudi, ali je to i jedna od retkih zemlјa bivše Jugoslavije u kojoj su i naše investicije značajne, poput onih MK grupe ili ,,Nektara’’. Slovenačke direktne investicije u Srbiji, do kraja 2015. godine iznosile su 655 miliona evra.

Uzimajući u obzir položaj privreda Srbije i Slovenije, realno je u narednom periodu očekivati povećanje i unapređenje međusobne privredne saradnje i realizacije zajedničkih investicionih projekata i proizvodnje namenjne tržištima Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, gde Srbija ima Sporazume o slobodnoj trgovini sa ovim zemljama. Dosta se očekuje i od Srpsko – slovenačkog poslovnog kluba sa sedištem u Ljubljani, koji treba da pruži dodatne informacije o slovenačkom tržištu i da bude u funkciji promocije srpske privrede i jačanja ukupne ekonomske saradnje između dve zemlje.

 

 

 

Slovenija u brojkama

Republiak Slovenija se nalazi na 20.273 kvadratna kilometra i članica je Evropske unije. Poseduje i 46,6 kilometara morske obale. U njoj živi i 2.062.874 stanovnika, od čega je 914.000 radno sposobnih stanovnika. Stopa nezaposlenosti je 8,6 odsto. Godišnji bruto društveni proizvod je 38,5 milijardi evra, a godišnji bruto domaći proizvod po stanovniku je blizu 18.100 evra, prosečna bruto mesečna zarada u 2014. godini bila je 1.540 evra, dok je neto zarada iznosila 1.005 evra. U 2015. godini realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda bila je 2,9 odsto, dok je stopa inflacije minus 0,9 odsto. Strane direktne investicije u Sloveniji iznose 9,6 milijardi evra, slovenačke investicije u svetu su 3,4 milijarde evra.  U strukturi bruto društvenog proizvoda Slovenije agrar direktno učestvuje samo sa 2,3 odsto (u Srbiji je to više od 11 odsto), industrija sa 28,1 odsto, građevinarstvo sa 5,4 odsto i usluge sa 64,2 odsto. U 2015. godini Slovenija ja imala izvoz vredan 24 milijarde evra, uvoz je iznosio 22,4 milijarde evra i suficit od 1,6 milijardi evra.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>