Home » 0 Branislav Gulan » OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016., drugi deo

OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016., drugi deo

Budućnost i profesionalizacija

,,Budućnost srpske poljoprivrede posebno kod zemljoradničkih gazdinstava (ima ih više od 628.000 u Srbiji) kao njenog dominantnog oblika organizacije upravo zavisi od profesionalizacije poljoprivrednog zanimanja odnosno podizanja nivoa i unapređenja opšteg i stručnog obrazovanja poljoprivrednog proizvođača.  Srednješkolsko poljoprivredno obrazovanje treba da obezbedi svakom pojednicu da stekne znanja, veštine i stavove – stručne kompetencije radi efikasnijeg uključenja u svet rada i nastavak školovanja. Da bi ispunile svoju misiju poljoprvredne škole moraju stvoriti neophodne uslove za rad posebno za izvođenje praktične nastave kao jednog od ključnih delova nastavnog procesa.Zbog stanja u srpskoj poljoprivredi sve manji broj učenika se opredeljuje za upis u poljoprivredne škole, odnosno sve je manja zainteresovanost za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Takođe je nedovoljno korišćenje resursa u obrazovanju odraslih za primenu novih tehničko-tehnoloških rešenja. Da bi poljoprivedne škole mogle da ispune svoju misiju jedan od uslova je opredeljenje i izbor poljoprivenog zanimanja učenika. Da bi se to desilo država mora reafirmisati poljoprivredno zanimanje i učiniti ga profitabilnim i društveno vrednovanim kroz veća ulaganja u razvoj sela i poljoprivrede čime bi se poboljšao ekonomski, socijalni i kulturni položaj poljoprivrednih proizvođača a samim tim i sela  odnosno  tada bi se veći broj mladih stručnih ljudi opredelio za bavljenje ovom delatnošću’’, mišljenje je Milana Gajića, direktora Poljoprivredne škole sa domom učenika ,,Valjevo’’ u Valjevu.

 

Reforma obrazovnog sistema

,,Mi ukazujemo na kulturno-istorijski značaj i ulogu seoskih škola i na savremene probleme u održivom razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji koji su povezani sa obrazovanjem seoskog stanovništva. Posebna pažnja poklanja se problemu depopulacije sela u Srbiji, a naročito u selima u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima Jugoistočne Srbije u kojima se ukidaju seoske škole koje ostaju bez učenika i učitelja, bez mladih ljudi i razvojne perspektive (u2015. Godini  čak 173 škoel u SRbijui su imale po jendog učenika!?). Obrazlaže se osnovna teza da bi alternativnu politiku održivog demografskog, agrarnog i ruralnog razvoja  morala  da prati odgovarajuća prosvetna politika i stručno obrazovanje seoskog stanovništva za modernu poljoprivredu, ali i druge privredne grane koje se mogu razvijati u seoskim sredinama. Takve alternativne politike u Srbiji danas nema ni u jednom od navedenih funkcionalnih područja, pa ni u oblasti prosvete i obrazovanja”, navodi dr Milovan Mitrović, sa beogradskog Pravnog fakulteta. Po njegovim rečima u zaključku se ističe da je u Srbiji neophodna reforma obrazovnog sistema i alternativna prosvetna politika koja bi morala da podstakne rešavanja starih strukturnih i novih razvojnih problema sela i poljoprivrede. Navodi se jedan niz konkretnih ideja o kojima  bi valjalo pokrenuti šire stručne rasprave u javnosti, a potom uputiti kao predloge nadležnim državnim organima.Poljoprivreda je jedna od najstarijih, ali najvažnijih grana privrede, gde se uz primenu savremenih tehnologija može povećati izvoz hrane na svetsko tržište. Takva orijentacija je važna pretpostavka bržeg izlaska Srbije iz sadašnje ekonomske krize. Obrazovanje i nauka kao mehanizam prenošenja saznanja i tehnologija ključni su faktor razvoja poljoprivrede u budućem periodu. Jedan od najvažnijih segmenata u koji treba ulagati u narednom periodu jesu ljudski resursi. Prenošenje i sticanje znanja je osnovni i najvažniji pokretač razvoja. Sticanje i prenošenje znanja mora biti propraćeno pozitivnom selekcijom i obračunom sa nepotizmom. Kadrovi su jedan od najvažnijih činilaca razvoja poljoprivrede i ulaganja u njih su isplativa u dugoročnom vremenskom periodu. Prioritet u razvoju Srbije mora biti ulaganje u obrazovanje i nauku koji će biti pokretači uvođenja novih tehnologija u poljoprivredi, u protivnom Srbija se neće razvijati, već nazadovati i umesto u budućnost ići će u prošlost, navodi dr Zoran Keserović, profesor na novsoadskom Poljoprivrednom fakultetu.

 

Obrazovna delatnost

Zbivanja u visokom obrazovanju u bližem i širem okruženju nagoveštavaju da se okolnosti neće bitnije pobolјšati u vremenu koje je pred nama. U mnogim segmentima nedostaju podaci i analize koji su potrebni za dugoročnije, strateško planiranje visokog obrazovanja u polјoprivredi Srbije. Nedostaje vizija projekta budućnosti kakvi kadrovi su potrebni polјoprivredi, navodi Keserović. Ako pogledamo broj upisanih učenika u osnovnim i srednjim školama Srbije vidimo da je u opadanju, u osnovnim školama godine 2013. godine upisano je 24.591 (4,19 odsto) učenika manje u odnosu na 2009. godinu, a u srednjim za 16.488 (5.75 odsto) učenika manje (graf. 1). Na Univerzitetima u Srbiji 2014. upisano je 1.769 (3.25 odsto) studenata manje u odnosu na 2009. godinu. Ista je situacija i sa brojem studenata u Srbiji koji sami finansiraju svoje studije: 2014. godine bilo je 4.122 (7.08 osto) manje studenata iz te kategorije u odnosu na 2009. godinu. Pozitivan trend zabeležen je na Univerzitetu u Novom Sadu gde je 2014. upisano 382 (5.05 odsto) studenata više u odnosu na 2009. godinu (graf. 3).

Graf 1. Broj učenika u osnovnim i srednjim  školama u Srbiji, 2009-2013. godina.

 

 

 

 

Graf. 2. Broj studenata na Univerzitetima u Srbiji i broj studenata u Srbiji koji sami finansiraju svoje studije, 2009-2014. godina

 

Graf. 3. Broj studenata upisanih u prvu godinu studija na Univerzitetu u Novom Sadu, 2009-20014. godina

 

 

 

Podaci navedeni u grafikonima 1, 2 i 3 ukazuju na to da se na nivou Republike Srbije može očekivati:

1. Smanjenje broja studenata za upis u prvu godinu studija, što će uticati na veću konkurenciju između fakulteta;

2. Smanjenje broja studenata koji sami finansiraju svoje studije;

3. Smanjenje sopstvenih prihoda fakulteta, što će uticati na otežano finansiranje tekućih troškova, smanjenje obima kapitalnih ulaganja, kao i smanjenje broja zaposlenih u stručnim službama, a potom i u nastavi.

 

Takođe, treba imati u vidu i činjenicu da i u drugim evropskim zemlјama postoji pojava depopulacije, da se smanjuje broj kandidata za upis na osnovne, master i doktorske studije i da neki strani univerziteti pokušavaju da te probleme reše povećanjem sopstvene konkurentnosti, davanjem različitih olakšica i stipendija i otvaranjem svojih ispostava u inostranstvu. Pored toga otvara se i dosta fakulteta u okruženju, što može dodatno uticati na broj studenata na univerzitetima u Srbiji. Naši fakulteti su na osnovu Zakona o visokom obrazovanju do sada prošli tri ciklusa akreditacije (2005, 2008, 2014). Novi studijski programi trebalo je da zainteresuju studentsku populaciju, kao i da doprinesu da studenti koji završe akreditovane programe nađu mesto u preduzećima, porodičnim firmama, zadrugama i da obavlјaju poslove za koje su školovani. Da li se sve to i ostvarilo? Nažalost nije, jer mnogi naši diplomirani studenti nisu našli svoje radno mesto u polјoprivredi za koju su školovani., odvlači Keserović. Za to postoji više razloga.

- Usklađivanje sistema studiranja sa fakultetima u Evropi

Obrazovanje na fakultetu se pod hitno mora uskladiti sa evropskim nastavnim sistemom obrazovanja. Osnovna zamisao bolonjskog procesa bila je horizontalna i vertikalna mobilnost studenata, međutim, studijski planovi i programi u Srbiji nisu usaglašeni između srodnih fakulteta, a takođe ni sa fakultetima u inostranstvu. Većina fakulteta u inostranstvu prihvatila je sistem školovanja 3+2+3, dok je kod nas prihvaćen sistem 4+1+3.

- Priprema za novu akreditaciju studijskih programa

 

Proces akreditacije novih nastavnih planova trebalo bi pokrenuti što pre. Svaki nastavni plan mora biti predstavlјen svim zainteresovanim nastavnicima. Predloženi nastavni planovi moraju biti prikazani javno kako bi svako mogao da iznese svoj stav. U pripremi novih nastavnih planova moraju biti uklјučeni u sistem privrednih komora, zadružnih saveza i bivši studenti fakulteta koji rade neposredno u proizvodnji. Mora se uvažiti i stav poslodavaca za naše svršene studente. Predmete i njihove sadržaje bi trebalo jasno definisati. Sadržaji predmeta se ne trebaju preklapati. Sadržaj predmeta treba da odgovara užoj naučnoj oblasti nastavnika koji je zadužen za taj predmet. Obavezni i izborni predmet moraju da imaju sledlјivost i moraju biti uslovlјeni sadržajima prethodnih predmeta. Sadržaje opštih predmeta uskladiti sa dalјim potrebama studenata u toku studiranja.

 

Zdravlje na selu

Značaj bezbednosti i zdravlјa na radu u polјoprivredi može se sagledati kroz činjenice da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u oblasti polјoprivreda, ribarstvo i šumarstvo zaposleno 500.302 radnika (20,8 odsto svih zaposlenih u Srbiji). Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011. godine u grupa radno aktivne populacija Srbije ima 4.860.489 stanovnika, od kojih 40,5 odsto (1.924.022 stanovnika) živi u ruralnim područjima, navodi dr Petar Bulat, sa beograskog Medicinskog fakulteta. Kako je u ruralnim područjima polјoprivreda najznačajniji izvor prihoda i kako najveći broj polјoprivrednika obavlјa delatnost u okviru individualnih gazdinstava broj zaposlenih u polјoprivredi značajno je veći od pola miliona i može se sa velikom verovatnoćom smatrati da broj zaposlenih prelazi milion radnika. Obezbeđenje zdravih i bezbednih uslova rada za grupaciju koja broji više od milion zaposlenih koji uglavnom ne podležu obaveznom nadzoru institucija zaduženih za bezbednost i zdravlјe na radu (inspekcija rada, službe medicine rada, službe bezbednosti na radu) predstavlјa veliki izazov. On je dodatno usložen činjenicom da je ova grupa izložena velikom broju različitih zdravstvenih rizika kao što su:

  • Nepovolјni klimatski uslovi;
  • Izloženost UV zračenju;
  • Izloženost pesticidima;
  • Izloženost buci i vibracijama;
  • Česte povrede;
  • Težak fizički rad;
  • Rad u nefiziološkom položaju tela pri radu;
  • Prekovremeni rad;
  • Antropozoonoze;
  • Rad dece;
  • Nemogućnost održavanja lične higijene.

Kako bi poljoprivredni fakulteti u Srbiji bili prepoznatljivi i mogli da odgovore na nove izazove koji su postavljeni pred njih, moraju u obrazovnoj i naučnoj delatnosti da usklade sisteme studiranja sa fakultetima u Evropi kako bi povećali mobilnost nastavnika, saradnika i studenata i da promene studijske planove gde bi bili više prisutni stručni predmeti i praktična obuka. Fakulteti moraju imati svoja ogledna polja na kojima bi bila primenjena najsavremenija tehnologija iz biljne, stočarske proizvodnje i mehanizacije. Da bi fakulteti razvili preduzetnički duh, moraju se više okrenuti primenljivim projektima, ali ne smeju zapostaviti ni fundamentalna istraživanja. Mora se uraditi reforma celokupnog sistema obrazovanja i jasno precizirati uloga srednjeg, visokog i univerzitetskog obrazovanja. Čini se da ovakav sistem obrazovanja koji postoji kod nas, nije prepoznatljiv u svetu.

,,Da bi se rešavali problemi u poljopriveredi, potreban je kritički način mišljenja, kreativnost, inovatinost i veštine, uz profesionalizam, odgovornost, a posebno je neophodna kritičnost prema postignutim rezultatima”, zaključio je dr Danilo Tomić, predsednik Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije.

 

Okviri

Naučno istraživačka delatnost

Polјoprivredni fakulteti imaju pravo na osnovu člana 61. Zakona o polјoprivrednom zemlјištu da dobiju 1000 ha državne zemlјe (Polјoprivredno zemlјište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama – školama, stručnim polјoprivrednim službama i socijalnim ustanovama u površini koja je primerena delatnosti kojom se bave, a najviše do 100 hektara, a visokoobrazovnim ustanovama – fakultetima i naučnim institutima čiji je osnivač država i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija najviše do 1.000 hektara. Polјoprivredno zemlјište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva. Odluku o tome donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.

- Formiranje oglednih dobara

Fakulteti bi trebali formirati ogledna polјa na kojima će se izvoditi praktična nastava studenata, postavlјanje ogleda za naučna i stručna istraživanja, organizaciju dana polјa na kojima će se predstavlјati projekti i rezultati do kojih se došlo. Na danima polјa bi profesori, master studenti i studenti doktorskih studija predstavili svoje naučne projekte. Ovakvi dani polјa se organizuju na mnogim državnim univerzitetima u SAD. Na oglednom polјu bi se trebali izgradili savremeni objekti (laboratorije) za obrazovanje i obuku studenata. Na oglednom polјu trebalo bi započeti sa organizovanjem savetodavne službe i obukom studenata za savetodavnu službu. Na ovaj način studenti će biti motivisani za rad jer će im eksperimentalni rad omogućiti da budu potpuno spremni da rešavaju probleme kada odu u proizvodnju. Studenti moraju da vide najnovija dostignuća u nauci i struci na svom oglednom dobru, a ne da se sa novinama u tehnologiji prvi put susreću kada se zaposle.

- Nabavka savremene mehanizacije i opreme

Fakultet mora da postane izvor novih naučnih saznanja. Ne sme se dozvoliti da student po prvi put vidi novu mašinu u radu na imanju gde će se zaposliti. Ne sme se dozvoliti da polјoprivredni proizvođači koriste savremeniju polјoprivrednu mehanizaciju i agrotehničke mere od onih koje su učili ili videli studenti. Fakultet mora biti lider u primeni inovacionih tehnologija.

- Angažovanje nastavnika i saradnika na projektima

U naučno istraživačkom radu insistirati na što većem broju projekata u oblasti osnovnih istraživanja i tehnoloških projekata. Posebnu pažnju treba obratiti na međunarodne projekte, tehnološke projekte, inovacione i razvojne projekte, ali akcenat treba više staviti na primenlјive projekte, pri tom ne zapostaviti ni fundamentalna istraživanja. Kroz naučne projekte treba uklјučiti mlade kadrove koje ćemo angažovati i u nastavnom procesu i na taj način vršiti popunu mladih kadrova, spremati ih za buduće nastavnike i omogućiti da putuju i usavršavaju se na prestižnim fakultetima u svetu. U naučno – istraživačke procese treba obavezno uklјučivati studente, jer će se na taj način bliže upoznati sa naukom i strukom, a posebno je to dobro za selekciju kadrova za naučno – istraživački rad na fakultetu. Podsticati nastavnike i saradnike na formiranje timova iz određenih naučnih oblasti koji će se kasnije lakše uklјučivati u međunarodne istraživačke projekte i mobilnost studenata i nastavnika.

- Organizacija skupova

Radi afirmisanja naučno-istraživačkog rada i rezultata istraživanja neophodno je nastaviti sa tradicijom organizovanja naučnih skupova kako nacionalnog značaja tako i međunarodnog karaktera.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>