Home » 0 Branislav Gulan » Ribnjaci bez subvencija zbog birokratije

Ribnjaci bez subvencija zbog birokratije

Veliki broj proizvođača ribe ostao bez subvencija za prošlu godinu zbog nejasnoće prilikom popunjavanja formulara.  U 2013. godini, kad je usvojen Zakon o podsticajima u poljoprivredi, proizvođači ribe u Srbiji prvi put su dobili pravo da konkurišu za subvencije. Međutim, većina ribnjaka neće dobiti predviđenih sedam dinara po kilogramu ribe, iako su državi dostavili dokaze o količini proizvedene i prodate ribe i plaćenom porezu na promet. Zbog toga se otvara pitanje koliko su poljoprivrednicima jasne procedure koje proizvođači moraju da ispune da bi zaista dobili novac iz budžeta. Iako su suštinski ispunili uslov za podsticaje, jer su ribu zaista proizveli, većina ribnjaka je napravila formalan propust prilikom podnošenja zahteva za subvencije.Naime, kolonu u formularu koja se zove naziv biljne proizvodnje nisu popunili, jer kažu riba nikada nije bila biljka. Nadležni objašnjavaju da je tu trebalo da se upišu ribnjaci, a kako je kolona ostavljena prazna, proizvođači su ostali bez subvencija. “Naše površine imamo prijavljene u prvoj koloni, praktično je to formalna greška koja sada nas ne da obeshrabruje, nego praktično nas navodi na to da sve aktivnosti koje smo do sada uradili – proizveli ribu, prodali je, platili porez državi, da to uopšte nije važno, nego je samo važno što nismo u koloni 11 stavili ribnjaci”, kaže predsednik Grupacije za ribarstvo Srbije Krum Anastasov. Ribari kažu da ni zaposleni u Upravi za trezor, gde su prijave predavali, nisu znali da im objasne kako da popune spornu kolonu. “Obrazac na neki način deluje konfuzno, ali uz adekvatno objašnjenje nije nikakav problem da se popuni”, kaže Petar Pejčić iz DTD “Ribarstvo” i ističe da objašnjenje nisu dobili. Ako velikim gazdinstvima i firmama u kojima su zaposleni pravnici, ekonomisti i inženjeri, nisu jasni obrasci koje treba da popune, kako očekivati da ih razumeju proizvođači koji često nemaju visoko obrazovanje? “Ljudi koji su dolazili na šalter su pitali administrativne radnike šta ovde treba da uradimo najčešće su nailazili na odgovor, pa možda je najbolje da ostavite prazno. To što su ostavili prazno, sad se pokazalo kao ključni problem da ne dobiju subvencije”, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Marković. Ističe da će se mali proizvođači teško snaći s tim problemom. Proizvođači ribe u Srbiji cenom ne mogu da konkurišu kolegama iz okruženja, jer su tu subvencije čak 10 puta manje nego u okruženju. Pa čak i tako niske subvencije većina ribara za neće moći da dobije za 2013. godinu. Ukoliko zaista postoji volja da se pomogne srpskoj poljoprivredi trebalo bi da procedure za ostvarivanje prava na subvencije budu jasnije i fleksibilnije. U resornom ministarstvu potvrđuju da se radi o formalnom problemu, ali kažu da zakon mora da se poštuje. “Svi radnici i Uprave za trezor i Ministarstva poljoprivrede su dužni da ljudima objasne pošto su svakako upućeniji u to, zna se šta je bila ideja svega toga i to je njihov zadatak da im pomognu”, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić. “Ja sam iznenađen ako je to stvarno neko i rekao, prosto to je nedopustivo i mi ćemo se potruditi da se ove godine takve stvari više ne dogode”, ističe Katanić. Nadležni obećavaju da će i ostale procedure pojednostaviti. Dok se to ne dogodi, poljoprivrednici će morati da traže pomoć stručnjaka kada popunjavaju obrasce. Posebno je važno da nijednu kolonu ne ostave praznu. Primedbe alasa Pored nebrige o zaštiti reka i vodotokova i sve većem zagađenju istih ribari su kao veliki problem ističu i visinu cena dozvola za rad i visok iznos poreza i doprinosa koji moraju da plate.   “Da bih mogao uopšte da počnem da radim moram da kupim godišnju dozvolu koja košta 2.200 evra, a na to treba dodati i porez i doprinose koji ukupno godišnje iznose oko 2.500 evra, tako da moram da obezbedim najmanje pola miliona dinara da bih moga nesmetano da radim, a niko ne računa mreže i druge ribolovačke materijale koji su izuzetno skupi”, rekao je Serda Deneš iz Novog Kneževca koji ribolovom prehranjuje suprugu i njihovo osmoro dece.Deneš posebne zamerke ima na vodoprivredno preduzeće koje upravlja Tisom za koje je rekao da uopšte ne vodi računa o ribljem fondu, odnosno o poribljavalju i ribljoj mlađi, već da mu je, kako je naglasio, najbitnije da naplati ribolovačke dozvole, a “ne interesuje ih da li će ribari imati šta da ulove”.   Đorđe Dragin iz Bečeja, alas sa tridesetogodišnjim iskustvom, kaže da je riblji fond u Tisi toliko uništen da i pecaroši imaju veliki problem da bilo šta upecaju, dok je, po njegovim rečima, o ozbiljnom privrednom ribolovu izlišno i govoriti. “Populacija ribe je sve manja, a zagađivača je sve više. Nikako da se to krene rešavati i morali smo da reagujemo jer će Tisa, ako se ovako nastavi biti potpuno mrtva, a već je mrtva”, rekao je Dragin. Alas iz mesta Taraš kod Zrenjanina Miodrag Ćirović kaže navodi da na Tisi postoji veliki broj jakih zagađivača među kojima su kartonare, pivare, šećerane i drugi zagađivači koji otpadne vode ispuštaju u Tisu. “Zbog tako obimnog zagađenja riba je počela da beži iz Tise tako da je nema dovoljno ni za pecarpše, a ne za nas ribare. Mi smo očajni, jer sa jedne strane moramo platiti neopravdano skupe dozvole, a sa druge strane nama ribe da bi mogli zariti novac da platimo te dozvole. Nešto se mora promeniti jer ovako ne može dalje”, rekao je Ćirović.

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>