Home » 0 Branislav Gulan » STATUS I IMOVINA

STATUS I IMOVINA

Procenjuje se da je 120.000 hektara zadružnog zemlјišta nezakonito privatizovano.  U Beogradu ćže biti obeležen Međunarodni dan zadrugarstva, 1.jula

Branislav Gulan*

Srbija je na kraju 2015. godine, posle skoro dve decenije čekanja, dobila novi Zakon o zadrugama, ali ovaj propis nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo. Posle nepunih godinu i po dana od njegovog usvajanja preostaje nam da kažemo da su promene bile samo kozmetičke. Jer, tek prvi koraci su napravlјeni u vraćanju neopravdano oduzete imovine (od nekoliko hilјada objekata i oko 200.000 hektara zemlјe), a selјacima su ukinute štedno-kreditne zadruge i niz drugih privilegija koje ima 800 miliona zadrugara u svetu, organizovanih u oko 750.000 zadruga. Zadružni poslenici ističu da je to rezultat činjenice da su zakon pisali lјudi van zadrugarstva, a u zakon je veoma malo uklјučeno predloga iz tri velike javne rasprave u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Dokaz tome je i mali broj zemlјoradničkih zadruga, nikako da se stigne do 2.000 aktivnih! Imsa ih oko 1.500! Prema poslednjim podacima, u njima je 123.000  zadrugara i 10.000 zaposlenih, a sve zadruge su organizovane u 16 zadružnih saveza. Direktor i zaposleni nisu zadrugari i nemaju pravo glasanja! O obnovi sela i zadrugarstva u Srbiji biće reči i 1. jula kada će se u Beogradu obeležeiti Međunarodni dan zadrugarstva, pod nazivom ,,Zadruge – budućnost privrednog i ekonomskog razvoja”.  Povodom tog dana i početka obnove zadrugarstva u Srbiji izašla je publikacija ,,Vodič kroz zadrugarstvo Srbije” autora dr  Danila Tomića, Branislava Gulana i Rista Kostova, čiji je  izdavač Institut za ekonomiku polјoprivrede u Beogradu, a suizdivači Kabinet Milana Krkobabića, ministra bez portfelјa u Vladi Republike Sbije zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo SANU.

U ogromnom i nimalo lakom poslu, obnavlјanja zadrugarstva Srbije koji vodi Milan Krkobabić, ministar bez portfelјa zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, u naredne tri godine planirada državas u obnovu zadrugarstva uloži 25 miliona evra. Cilј je da se osnuje i obnovi oko 500 zadruga. Novac će bgiti iskorišćen zaa revitalizaciju postojećih zadruga /oko 12,5 milioan dianra i za osnivanje novih zadruga 6,245 miliona dinara.Klјučni igrači su sami zadrugari, Najteži deo psola će biti povratak poverenja selјaka u državne institucije. Ovo je sikgurno dobra nmara države, kakve niej bilo u poslednjih šest decenija.

Pomenuti Zakon iz 2015. godine po definiciji i principima razlikuje se od odrednica Međunarodnog zadružnog saveza. Pravo je svake države da definiše zadrugu po svome, a rezultat će zavisiti od dobre ili loše odluke, kaže mr Slobodan Sivčev, višedecenijski zadružni poslenik. Sad nam se javlјaju i nude klasteri, koje smo već imali, samo smo ih drukčije zvali, a to su bile reprozajednice, objašnjava Sivčev. Za klastere je karakteristično udruživanje preduzeća, a za zadruge udruživanje lјudi.

Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846. godine. Prva kreditna zemlјoradnička zadruga osnovana je 1894. u selu Vranovu, kod Smedereva. Već sledeće godine osnovan je Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga, a tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao zadružnu oblast. Do 1900. godine, u Srbiji je bilo više od 650 zadruga, a osnivane su kao odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva.

Pred Prvi svetski rat u Srbiji je radilo više od 800 zadruga! Posle rata, konsolidovane su tek tridesetih godina. A, neposredno pred Drugi svetski rat bilo ih je više od 3.500! Posle Drugog svetskog rata, 1949. godine, donet je Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama koji je zadrugu definisao kao: „ekonomsku organizaciju u koju se radno selјaštvo udružuje radi unapređenja polјoprivredne proizvodnje, podizanja svog životnog standarda i izgradnje socijalizma na selu”… Međutim, privredna reforma 1965. desetkovala je zadruge. Manje zadruge su se utapale u veće, ili u druge organizacije, gubeći zadružni identitet, a njihova imovina i danas je predmet mnogih sudskih sporova.

Zatim je, posle Ustava iz 1974, usvojen Zakon o udruživanju zemlјoradnika, zadružni savezi su ponovo dobili status pravnog lica – ali bez imovine, koja je prethodno priklјučena polјoprivrednim kombinatima kao gigantskim sistemima, s preradnim i drugim kapacitetima. Kad im je novi zakon vratio zadružni status, imovina im nije vraćena! Iako je Zakon o zadrugama iz 1990. godine propisao da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima, što je potvrdio i Zakon iz 1996, neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo je u tome. A, samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto oko 700.000 hektara oranica, pa je za ispravlјanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјišta, potrebno da država izdvoji najmanje 800 miliona evra! Međutim, dosad je više od 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano!

Ipak, zakon iz 1996. decidirano utvrđuje obavezu da se imovina ranijih zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima – vrati zadrugarima, navodi eks predsednik Zadružnog saveza Srbije dr Stojan Jevtić. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na području nekadašnje zadruge. U međuvremenu, iako je imala titulara i vlasnika, zadružna imovina je u nezakonitoj plјačkaškoj privatizaciji u poslednje dve decenije dobila nove vlasnike! Zadrugama, ponajviše onima u Vojvodini, danas se duguje oko 200.000 hektara plodnih oranica.

Razvoj sela danas mogu da nose jedino zadruge i mala i srednja preduzeća tako što će, zapošlјavanjem mladih stručnjaka obezbediti kritičnu masu kadrova za brži transfer tehnologije u polјoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih delatnosti.

(Autor je čaln Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>