Home » 0 Branislav Gulan » SVET, SRBIJA I PŠENICA2016.

SVET, SRBIJA I PŠENICA2016.

Puni ambari i prazni džepovi

Od prošlogodišnje žetve do početka ubiranja pšenice u ovoj godini izvezeno je 789.328 toan zrna. Pored toga izvezeno je i 226.378 tona brašna. Za izvoz nam ostaje 1.435.000 tona pšenice. Kina zainteresovana za pšenicu iz Srbije

Nakon završetka žetve u 2015. godini, u kojoj je sa 589.000 hektara dobijeno ukupno 2,4 miliona tona hlebnog zrna, ili 4,1 tona po hektaru, do početka ovogodišnje žetve u svet je iz Srbije izvezeno 789.389 tona  pšenice. Ponajviše u julu 2015. godine, čak 104.799 tona, a najmanje u junu 2016. godine samo 28.699 tona. Pšenica se za proteklih godinu dana ponajviše izvozila  na Kosovo, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Italiju, Albaniju, Hrvatsku, Sloveniju. Pored pšenice u tom vremenu iz Srbiej je u svet izvezeno i 226.378 tona brašna, kaže Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU. Brašno iz Srbije najviše se izvozilo u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju, Albaniju, Sloveniju i Hrvatsku.

Prema procenama novosadske ,,Žitounije”, u Srbiji je završena ovogodišnja žetva na nešto većim površinama od prošlogodišnjih. Procena je da će se sa 595.000 hektara dobiti ukupno  2.885.000 tona pšenice. Takav rod i zalihe obezbediće Srbiji, pored podmirenja domaćih potreba koje su na mesečnom nivou od oko 120.000 tona, da može u narednih godinu da izveze 1.435.000 tona pšenice, navodi Gulan. Posebno interesovanje za kupovinu svih tržišnih viškova pšenice iz Srbije, pokazala je Kina. Ova zemlja je spremna čak da u narednih deset do 20 godina unapred finansira proizvodnju pšenice u Srbiji, i da tako ,,na zeleno” praktično kupi sve što budu tržišni viškovi. To su ipak za sada samo interesovanja, a razgovori su u toku, navodi Gulan.

Dakle, Srbija je kraj ovogodišnje žetve, dočekala sa 300.000 početnih zaliha, pa sa novim rodom ukupno raspolaže sa 3.185.000 tona pšenice. Procena je da nam je da je za seme potrebno 150.000 tona, potrošnju u mlinovima 1.200.000 tona i za stočnu hranu oko 200.000 tona. Novu žetvu u 2017. godine treba da dočekamo i sa rezervama od najmanje 200.000 tona, ističe Gulan. U žetvi je učestvovalo i 25.000 kombajna i oko 408.000 traktora. Mehanizacija je zastarela, u proseku ima 25 godina, pa je bilo i gubitaka u žetvi.

Seljaci nisu zadovoljni sa cenom pšenice, koja je mnogo niža od cene kukuruza, što se retko kad dešava. Sad se za kilogram dobija tek oko 15 dinara. Tako će im biti puni ambari i prazni džepovi. Preporuka je da se žito ostavi u skladišta imamo ih za oko tri miliona tona), pa da se čeka eventualna veća cena. Inače, po računici Zadružnog saveza Vojvodine cena troškova proizvodnje kilograma pšenice iznosi oko 20 dinara, pa bi tako zarađivali tek ako bi im se rod platio po 22 dinara po kilogramu. Država se i ove godine oglušila o  zahteve seljaka da kupi deo roda za robne rezerve. Kada bi uzeli oko 200.000 tona i platili po 17 dinara, to bi uticalo na smirivanje tržišta i raspolo0ženja kod seljaka. Uostalom i uloga robnih rezervi je da kupuje kada se javi viškovi, i da interveniše ako pšenice nema dovoljno. Međutim, ono tu svoju ulogu neispunjava. Jer, ni prošle godine nisu kupovali pšenicu za robne rezerve.

Problem je i štose sva pšenica u Srbiji trpa u jedan ambar. Nije razvrstana po klasama, pa tako ima i nisku cenu,, ali i loš ugled. U svetu se više koristi kao stočna hrana. Ako se uzima za ljudsku ishranu potrebno joj je dosta poboljšivača. Iz Vlade najavljuju  da sje u toku izrada pravilnik za otkup pšenice po klasama. DA ih podsetim, u SFRJ je taj pravilnik postojao i primenjivao se sve do kraja 1988. godine. Tada je njegova upotreba prećutno prestala da se koristi. Od tada i rastu nezadovoljstva seljaka, paora iz Srbije, bar kada je pšenica u pitanju., naglašava Gulan.

Prema poslednjim podacima  američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi na svetskom tržištu žitarica su sledeći:

l  PROCENA SVETSKE PROIZVODNJE PŠENICE u ek. 2015/16 god. ……..735,39 mil.tona

l  PROCENA SVETSKE POTROŠNJE PŠENICE u ek. 2015/16 god. …………716,14 mil.tona

l  PROCENA SVETSKIH ZALIHA PŠENICE ……………………………………..232,04 mil. tona

 

Procenjeni podaci pokazuju izvestan mesečni rast i proizvodnje i zaliha pšenice.Poslednja procenjena proizvodnja pšenice predstavlja najveću svetsku proizvodnju pšenice od 1993. godine (od koje godine raspolažemo sa podacima) a ista ocena se odnosi i na završne zalihe pšenice. Ovi podaci nisu ohrabrujući ni za proizvođače i vlasnike pšenice, a niti za proizvođače brašna, što se svakodnevno na tržištu pšenice i brašna i oseti jer je ponuda konstantno veća od tražnje. To ponajviše i utiče na formiranje cena na tržištu.

15. jul 2016.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

FAO

Bujice odnele srpskom agraru 2,8 mln dolara

Ukupna šteta i gubici u poljoprivrednom sektoru od poplava koje su pogodile 18 opština centralne i zapadne Srbije u martu ove godine, procenjuje se na više od 2,8 miliona dolara, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

 

Ukupna šteta i gubici u poljoprivrednom sektoru od  poplava koje su pogodile 18 opština centralne i zapadne Srbije u martu ove godine, procenjuje se na više od 2,8 miliona dolara, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U najnovijim poplavama se pod vodom našlo ukupno oko 10.000 hektara obradive zemlje, u opštinama u kojima je proglašena vanredna situacija i koje su prijavile štetu, precizira se u današnjem saopštenju FAO, koji je izvršio procenu štete u poljoprivrednom sektoru na zahtev Vlade Srbije.

Navedena površina, kako se dodaje, čini 2,62 procenta svih obradivih površina u pogođenim opštinama, a gubitke od poplava prijavilo je 7.121 domaćinstvo.

“Poljoprivreda je glavni izvor prihoda za 65 odsto domaćinstava koja su prijavila gubitke od poplava, a ukupna procenjena šteta i gubici premašuju cifru od 2,8 miliona američkih dolara”.

Od ove sume, 34 odsto se odnosi na gubitke izazvane fizičkim uništenjem, na primer  obradivog zemljišta, dok se 66 procenata odnosi na nastale gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji i prihodima od prodaje poljoprivrednih proizvoda.

Očekuje se da će se u oblastima pogođenim poplavama, povećati siromaštvo ruralnog stanovništva, navodi FAO.

Imajući u vidu da je više od 20 odsto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji namenjeno za izvoz, očigledno je da je jedna od glavnih delatnosti zemlje poljoprivreda, konstatuje se u izveštaju i dodaje da to istovremeno znači da su zemlja i njena poljoprivreda izložene visokom riziku od prirodnih nepogoda, uglavnom poplava. Bolja pripremljenost na buduće vremenske nepogode svakako će pomoći da se smanje gubici i šteta.

Izveštaj FAO daje preporuke za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, sadrži pregled najboljih praksi za planiranje i odgovore na nepogode, kao i smernice za obnovu egzistencije stanovništva u pogođenim područjima.

B.GULAN

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>