Home » 0 Branislav Gulan » ŽETVA U SRBIJI 2016.

ŽETVA U SRBIJI 2016.

Zalihe obaraju cenu pšenice

Prvi otkosi pšenice ovogodišnjeg roda pali su na vojvođanskim polјima, a iko je požnjeveno par desetina hektara ranih sorti na lakšim zemlјištima, rezultati kažu da će rod biti dobar- izjavio direktor Udruženja  žita Srbije Vukosav Saković. U Srbiji je žetva u toku na blčizu 600.000 hektara, očekuje se prosečan prinos od oko 4,3 tone po hektar i ukupan rod od oko 2,5 miliona tona. Seljaci nezadovoljni sa cenom pa im se preporučuje da pšenicu samo skladište i da čekaju bolju cenu, ako je bude!

Piše: Branislav GULAN

Žetva u Srbiji se na blizu 600.000 hektara  privodi kraju,  prinosi će biti solidni. To znači da se očekuje rod od oko 2,5 miliona toina ili 4,3 tone po hektaru. To je na nivou višegodišnejg proseka u zemlji. Kao i svake godine poljoprivrednici su nezadovoljni otkupnom cenom, koja se kreće u vreme žetve između 15,50 i 16 dinara, pa im stručnjaci savetuju da sačekaju sa prodajom ovogodišnjeg roda.  Ratari su zadovoljni rodom hlebnog zrna ali poljoprivrednicima ne pogoduje cena žita. Iz iznetih podataka vidi se da se očekuje da će  proizvodnja pšenice roda 2016. godine u Srbiji, u odnosu na rod 2015.godine, biti veća za oko 466.000 tona. Ali, sve dok ne padne I poslednji otkos I dok se žito ne smesti u skladišta, koja su veća od tri miliona tona, o žetvenim količinama, pričaće se ponajvieš kao o željama aktuelnih političara da je rod bio najveći baš u vreme njihove vladavine Srbijom!

PROCENA OČEKIVANE PROIZVODNJE PŠENICE RODA 2016. GODINE

(procena RZS od 30.06.2016.godine)

 

PŠENICA

Republika Srbija

Srbija – sever Srbija – jug
Ukupno Beogradski region Region Vojvodine Ukupno Region Šumadije i Zap.Srbije Region Južne i Ist.Srbije
Žetvena površina roda 2016 ha 595118 329187 29136 300001 265931 128257 137674
Prosečan prinos /ha 4847 5780 4358 5918 3692 3590 3787
Proizvodnja – tona 2884537 1902649 126981 1775668 981888 460463 521425
 
Žetvena površina roda 2015 ha 589922 325766 28934 296832 264156 127769 136387
Prosečan prinos /ha 4,1 4,8 3,8 4,9 3,3 3,1 3,4
Proizvodnja – tona 2418203 1560009 110111 1449898 868194 401405 466789
Indeks, proizvodnja 2016/2015=100 1,19 1,21 1,15 1,22 1,13 1,15 1,12

NAPOMENA: Prilikom procene pretpostavljeno je da će vremenske prilike u toku žetve biti normalne.

MartTV)

“Tržište određuje cenu pšenice sada je 15 dinara videćemo kako će se kasnije cena pokazati”, kaže Darko Klecin, poljoprivrednik iz Bača, gde je ove godine održan Dan žetve u organiazciji Zadružnog saveza Vojvodine. Po rečimja Dragana Stanišića, predsednika opštine Bač, u njoj ima 25.000 hektara zemlju  koju obrađuje oko 2.000 gazdinstava.

“Završetak žetve pšenice se očekuje za desetak dana. Hlebno žito se u republici skida sa 600.000 hektara. Godina će biti dobra što se tiće prinosa hlebnog zrna”, kaže sekretar za poljoprivredu Vlade Vojvodine Vuk Radojević. On dodaje da će prinosi na teritoriji Vojvodine biti oko 6,5 tona po hektaru. U svom prvom nastuipu u javnsoti od kada se nalazi na mestu prvog čoveka vojvođanske poljoprivrede, sekretrar je izneo nerealnu, visoku procenu prinosa čak i u Vojvodini. Takva  procena je više želja, jer je znatno iznad procene koju je izneo Republički zavod za statistiku, a to je da će prosek u severnoj srpskoj pokrajini iznositi oko 5,9 tona po hektaru! Odnosno biće njiva na kojima će bitii rekordnih prinosa, i iznad 6,5 tona po hektaru, ali to nikako ne može biti ovogodišnji prosečan prinos u Vojvodini.

Direktor Produktne berze Žarko Galetin kaže da je zbog velikih prelaznih zaliha otkupna cena pšenice između 15,5-16 din po kilogramu. On navodi da cena jeste niska za pšenicu ovogodišnjeg roda, jer pored velikih svetskih prelaznih pšenica je i kod nas dobro rodila pa otkupljivači nude nižu cenu.

Ova cena je neprihvatljiva za poljoprivrenike, naročito nakon analiza stručnih službi Zadružnog saveza Vojvodine koji su izračunali da je za prosečan prinos ovogodišnja proizvodna cene pšenice 20 dinara po kilogramu. Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine kaže da naš seljak ne može da prihvati cenu od 15 dinara jer su ulaganja velika i ako paor želi dobar prinos mora da uloži u agrotehniku.

Proizvodna cena pšenice roda 2016.godine, koju je sačinio Petar Radić, strčeni saradnik Zadružnog saveza Vojvodine
Na privatnom sektoru
R. b. Operacija Troškovi
Materijal din/ha
1 Prevoz  NPK đubriva 380.00
2 Rasturanje NPK đubriva 1,514.00
3 Oranje do 25 cm 8,032.00
4 Tanjiranje 2,808.00
5 Setvospremiranje 2,372.00
6 Prevoz semena za setvu 380.00
7 Setva 2,170.00
8 Valjanje 1,034.00
9 Prevoz azotnih đubriva 380.00
10 Rastur. azotnih đubriva 1,514.00
11 Prskanje herbicidom 2,784.00
12 Prskanje fungicidom + insekticidom 2,784.00
13 Prskanje fungicidom 2,784.00
14 Prskanje insekticidom 2,784.00
15 Kombajniranje sa sitnjenjem slame 11,843.50
16 Prevoz pšenice 1,302.00
  Troškovi mašinskih operacija 44,865.50
17 Seme (300 kg/ha) 13,500.00
18 NPK-15:15:15   (300 kg/ha) 12,600.00
19 UREA (200 kg/ha) 8,500.00
20 Herbicid Metmark WP (10 g/ha) 280.00
21 Fungicid Akord (1 l/ha) 3,245.00
22 Fungicid Duofenplus (1,5 lit/ha) 2,385.00
23 Insekticid Nurellle D (1,5 l/ha) (dva puta) 4,410.00
  Troškovi repromaterijala 44,920.00
24 Dopr. za penz-inval. osiguranje 8,333.00
25 Osiguranje useva 1,880.00
  Ostali troškovi 10,213.00
 
  TROŠKOVI UKUPNO 99,998.50
Procenjeni prinos 5000 kg/ha
Cena koštanja 20.00 din/kg
Prodajna cena (+10% akumulacije) 22.00 din/kg

Predžetveno finansiranje delotvoran finansijski instrument

 

Finansijska obuka koja se odnosi na sprovođenje nedavno usvojenog Za­kona o predžetvenom finansiranju održana je od 10. do 12. maja u Beo­gradu. U pripremi Zakona, sa Minis­tarstvom poljoprivrede sarađivali su Organizacija UN za hranu i poljoprivre­du (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koje su obezbedile značajnu tehničku podršku usmerenu na definisanju novog finansijskog in­strumenta. FAO i EBRD su promovisale zakon među korisnicima, pomogli iz­radu podzakonskih akata i finansirale izradu registra u APR-u. Nastavljajući navedene aktivnosti, FAO i EBRD su obezbedile dodatnu tehničku pomoć za programe promocije Zakona. Prema rečima Miloša Milovanovića, menadžera projekta UN FAO, tehnička pomoć FAO i EBRD nastavila se organizacijom trodnevnog finansijskog treninga koji je održan u Beogradu za tri grupe koris­nika ovog zakona. ”Obučeni su predstavnici banaka i kompanija koji se u Srbiji bave predfinansiranjem poljo­privredne proizvodnje o novinama koje zakon donosi u oblasti finansiranja pol­joprivredne proizvodnje. Obuka je bila posvećena i predstavnicima različitih državnih organa, dok su i poljoprivredni proizvođači imali priliku da čuju kako će ovaj zakon biti pri­menjen u praksi”, navodi Milovanović. Predavači na trodnevnoj finansijskoj obuci bili su predstavnici Rabobanke, svetskog lidera u finansiranju agrobiznis sektora, kao i stručnjaci konsultantskog preduzeća FACTIS iz Beograda.

Po rečima Elies Fongers, projekt menadžera agrobiznis sektora Rabobanke, us­postavljanje predžetvenog finansiranja je dobro i jednostavno rešenje za inače kompleksno finansiranje agro sektora. ”Predžetveno finansiranje je bezbedan i delotvoran instrument koji može da ra­zume svaki farmer, a koji mu omogućava da na jednostavan način, ulažući budući rod kako kolateral, doće do neophod­nih finansijskih sredstava pred setvu”, napominje Fongers. Rabobanka je osnovana 1898. od strane holandskih farmera. Danas ova banka finansira 85 odsto poljoprivrednh proizvođača u Holandiji, dok je na međunarodnom nivou okre­nuta isključivo agrobiznis sektoru. Pred­stavnici Rabobanke iz Brazila smatraju da ovaj sistem finansiranja nije dobar samo za farmere već za rast celokupnog agrobiznis sektora. Brazil je prva zem­lja na svetu koja je uvela ovaj zakon i uspostavila sistem još 1994. godine, sa veoma pozitivnim iskustvima, pa se danas na taj način finansira najveći deo brazilske poljoprivrede.

Inače, bitno je istaći da država i 2016. godine preskače otkup pšenice. To znači da Republička direkcija robnih rezervi ni sada, kada imamko dosta viškova, i pored toga neće kupovati hlebno žito za državne potrebe. Razlog je što novac za ove namene nije predviđen u  budžetu Republike Srbije!

Otkup po kvalitetu

U proteklih pet godina u Srbiji pšenica se gajila na prosečnoj površini od oko 616.000 hektara, sa prosečnim prinosom od 3,96 tona po hektaru i ukupnom godišnjom proizvodnjom od oko 2,4 miliona tona, navodi je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, naglašavajući da je kvalitet semena veoma važan segment u poljoprivrednoj proizvodnji.

Inače, pšenica je u Jugoslaviji, pa i Srbiji poslednji put po kvalitetu bila otkupljena 1988. godine, (primedba autora B.G.) Od tada se ne primenjuje zakon, odnosno pravilnik da se pšencia plaća po klasama. Propis nikada nije zanično ukinut, ali prećutno je prestao da se primenjuje… Danas se ponvoo traži da se donese ovakav propis. Priče počinje iz početka, kao da je to nešto novo, što će biti najveća, istorijska novina u otkupu hlebnog žita u Srbiji!

Prilikom prijema pšenice uobičajena je praksa da se meri samo masa i vlaga, a nakon toga sva pšenica odlazi u iste ćelije, tako da se dobija nestandardizovani materijal. Razvrstavanje žitarica po grupama kvaliteta može se sprovesti sistemom javnih skladišta, izmenom zakonske regulative i uvođenjem proteinskog sastava kao obaveznog parametra kvaliteta, kao i sistemom podsticaja, tržišnim intervencijama, nabavkom žitarica radi prehrambene sigurnosti, uvođenjem centralizovanog sistema za kontrolu kvaliteta žitarica, ukazano je na seminaru, koji je na inicijativu Semenarske asocijacije Srbije, organizovala Grupacija za semenarstvo Udruženja za poljoprivredu PKS. U narednom periodu očekuje se donošenje Pravilnika o minimumu kvaliteta pšenice, a seme koje bude ispod tog minimuma, biće klasifikovano kao stočna hrana. Silosi nisu opremljeni opremom koja bi na prijemu merila sve parametre za kvalitet, pa je neophodno obezbediti rok za nabavku opreme i subvencionisane kredite kako bi se skladištari pripremili za sprovođenje Pravilnika. Sistem javnih skladišta za poljoprivredne proizvode zasniva se na licenciranju, posebnoj kontroli i dodatnim garancijama poslovanja.

Proizvodnja semena

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Zoran Rajić naglasio je da je u toku usklađivanje Zakona o semenu sa evropskim propisima. U 2015. godini ukupno je proizvedeno semena pšenice na površini od 40.688 hektara, od čega su najveće površine, oko 17.360 hektara, bile pod semenskom pšenicom, a prema proceni prinosa dorađenog semena, proizvedeno je oko 109.000 tona semena pšenice. Akreditovane laboratorije ispituju kvalitet semena poljoprivrednog bilja, po međunarodno priznatim metodama. Postoji 18 laboratorija akreditovanih od strane ATS-a i tri laboratorije akreditovane od strane ISTA – Međunarodna asocijacija za ispitivanje semena.  Generalni sekretar Semenarske asocijacije Srbije Svetlana Balešević Tubić istakla je da će ovakvi skupovi pokrenuti inicijativu za rešavanje aktuelne problematike gajenja, prerade i otkupa pšenice na osnovu kvaliteta, kako bi Srbija imala što kvalitetniju sirovinu za pekarsku industriju.

Rod, dobar cena omanula!

Prvi otkosi pšenice ovogodišnjeg roda, po tradiciji, pali su na vojvođanskim polјima. Očeekjemo dobar, prosečan rod, od oko 2,5 milioan tona  uz prinso od oko 4,3 tone po hetkaru. Žito će biti dovoljno za domaću pogaču, a i za izvoz će ostati više od milion tona, kaže direktor Udruženja  ,,Žito Srbija’’ Vukosav Saković.

Saković naglašava da su poslednjih nedelјa zalihe  lanjske pšenice pale s 350.000 tona na 300.000 tona, jer su polјoprivrednici pšnicu koristili kao stočnu hranu, jer je bila jeftinija od kukuruza. Zbog svega toga i uz ovakav rod, kao i zalihe koje imamo, realan je izvoz od oko 1,5 miliona tona.

Kada je u pitanju otkup i cena hlebnog žita Saković kaže da se za sada ništa sa sigurnošću ne može reći, jer je cena lanjskog žita u Srbiji veća nego u okruženju, a novi rod većina polјoprivrednika će ovog leta verovatno ostaviti u silosima kako bi sačekali bolјu cenu. Mesta u silosima ima dovolјno za sve koji bi da sačekaju, a kako će se na kraju otkup završiti i po kojoj ceni najviše će zavisiti od kvaliteta ovogodišnjeg roda. Treba podsetiti i da se otkup pšenice trenutno ugovara po takozvanim akontnim cenama koja se kreću oko 16 dinara po kilogramu, a konačna će biti utvrđena kada se tržište stabilizuje tokom leta ili kasnija. Polјoprivrednici pak tvrde da bi pšenica morala koštati najmanje 20 dinara po kilogramu bez PDV-a. S druge strane procene otkuplјivača su da će krajnja otkupna cena hlebnog žita novog roda biti negde oko 18 dinara s porezom na dodatu vrednost. Dakle, niko ne može pojedinačno formirati cenu pšenice, a ona je u poslednjih deset dana pala sa 16 na 15 dinara po kilogramu. To govori da seljaci ne mogu biti zadovoljni jer cena hlebnog zrna sad iznosi 15 dinara i teško da može biti niža. Dakle, ovo je i godina obaranja svetskog rekorda u proizvodnji pšenice, ali i po niskim cenama.

Puni ambari i prazan džep

Šta će dalјe biti ostaje da se vidi, jer svako ko je sposoban da pogodi cenu na svetskim berzama, a time posredno i kod nas bio bi odavno veoma bogat. U svakom slučaju u 2016. godini imamo žetvu s dobrim rodom, a ako i kvalitet bude na tom nivou ni paori ne bi smeli finasijski loše da prođu, govorilo se na početku žetve. Takva procena se ostvaruej samo delimično, jer selajci imaju dobar rod, puen ambare, ali pazan džep.

Šteta u polјoprivredi od nevremena koje je proteklih dana pogodilo celu Srbiju još se procenjuje, ali prema prvim pokazatelјima od grada su najviše stradali pšenica i voće, posebno malina, izjavio je sekretar Udruženja za polјoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović. Pšenica i suncokret, kako je dodao, su najviše stradali u južnom Banatu, ali još precizno ne može da se utvrdi koliko će to uticati na prinose i kolike su štete, jer ima njiva koje su čitave uništene, dok su druge koje su odmah pored neoštećene.

Kako sada stvari stoje Republička direkcija robnih rezervi ni ove godine neće kupovati hlebno žiti za državne potrebe. Zvaničnu potvrdu da Direkcija žeto kupovati neću  u ovoj instituciji prethdbnih nekiliko dana, uprkos pokušajima, nismo uspeli dobiti, ali je činjenica da novci za ovu namenu u budžetu predviđeni nisu. Nove republičke vlade nema, a verovatno ni nove odluke da se u otkup uđe.

Mirovanje cena hrane

Visoka proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i nešto veći broj površina pod usevima u narednih deset godina će pokriti rastuću tražnju za hranom i dovešće do stabilnih cena, saopštile su danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U godišnjem izveštaju o perspektivama poljoprivrede u periodu od 2016. do 2025. godine, FAO i OECD navode da će ograničavanju potrošnje hrane doprineti umereni ekonomski rast, sporiji rast svetske populacije i trend među domaćinstvima da dodatne prihode troše na neprehrambene stavke, čak i u zemljama u razvoju, prenosi agencija Rojters. Kako se dodaje u izveštaju, poljoprivredni proizvodi izlaze iz ere dominantne volatilnosti prouzrokovane skokom cena u 2007/2008. godini, jer usporeni rast svetske ekonomije ograničava tražnju.”Budući da su rast ponude i tražnje usklađeni, procenjuje se da će realne cene poljoprivrednih proizvoda ostati relativno stabilne. Povećana tražnja za hranom će biti pokrivena kroz rast produktivnosti”, navodi se u zajedničkom izveštaju. U zemljama u razvoju će doći do veće potrošnje šećera, ulja i masti nego žitarica i proteina, jer sve više ljudi koristi prerađenu hranu. Takođe će doći do zaokreta ka životinjskim proteinima, kao što su meso, riba i mlečni proizvodi, što će dovesti do viših cena žive stoke, navodi se u izveštaju.

AKTUELNA KRETANJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE

Prema poslednjim podacima (12.jun 2016.g.) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice su sledeći:

SVET (u mil.tona) 2011/12 2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17 maj 2016/17 jun
Proizvodnja pšenice 696,9 658,3 714,9 726,9 734,1 727 730,8
Potrošnja pšenice 689,7 686,9 690,3 699,3 705,3 708,8 716
Završne zalihe 197,9 177,1 194,2 216,5 242,9 257,3 257,8

 

,,Po iznetim podacima (poslednja procena iz juna meseca), procenjuje se da će u ekonomskoj 2016/17. godini, u odnosu na prethodnu procenu iz maja meseca) biti veća za  cca 3,8 miliona tona. Svetska proizvodnja pšenice i dalje će zadržati trend visoke proizvodnje (iako će za cca 2,3 mil.tona biti manja u odnosu na rekordnu proizvodnju iz ekonomske 2015/16. godine). U odnosu na prethodnu ekonomsku 2015/16. godinu (posmatrajući veće proizvođače pšenice),  značajniji pad proizvodnje pšenice očekuje se u EU, Turskoj, Ukrajini i Maroku a povećanje proizvodnje u Rusiji i Argentini’’, kaže Zdravko Šajatović, direktor novosadske ,,Žitounije’’.

Procenjena svetska potrošnja pšenice u ekonomskoj 2016/17. godini iznosiće oko 716 miliona tona, što je najviše u odnosu na sve prethodne posmatrane godine (a u odnosu na prethodnu majsku prognozu veća je za cca 7 miliona tona). Bez obzira na to, svetska proizvodnja pšenice je u posmatranim godinama još uvek iznad potrošnje (izuzetak je bila ekonomska 2012/13. godina). Direktna posledica napred navedenih kretanja u svetskoj proizvodnji i potrošnji pšenice je nastavak trenda porasta svetskih zaliha pšenice koje će (po ovoj proceni) u ekonomskoj 2016/17. godini dostići najveći zabeleženi nivo od oko 258 miliona tona. Ovaj nivo svetskih zaliha pšenice pokriva prosečnu potrošnju pšenice za nešto više od četiri meseca (inače je dovoljan nivo zaliha koji pokriva potrošnju do tri meseca), navodi Vukosav Saković, director ,,ŽitoSrbije’’.

U vrhu svetskih proizvođača

Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, Srbija po hektaru prosečno ubira više od 4,3 tone ove žitarice, mnogo više od SAD, Rusije, Kanade… Srbija je po prinosu pšenice od 4,3 tone po hektaru u poslednjih pet godina daleko bolja od SAD, Ukrajine, Kanade, Indije, Italije, Rusije, Australije, a u pojedinim delovima Vojvodine dostigla je i svetske lidere – Nemačku i Francusku.

Retke su oblasti u kojima se Srbija može pohvaliti da je u svetskom vrhu, ali proizvođači pšenice jesu, i o tome je nedavno pisala i čuvena agencija Rojters. Njihov novinar je posetio Srbiju i konstatovao da je naša zemlja, prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, po prosečnim prinosima samo iza Nemačke, Francuske i Kine, dok je ispred Italije, Kanade, Indije, SAD… Većina proizvodnje je u Vojvodini, gde ima crnice, možda najpoželjnije vrste zemlje. To je jedan od razloga za visoke prinose, koji su osam tona po hektaru, kao u severnoj Francuskoj. Ali nešto lošija zemlja u ostalim delovima Srbije smanjuje prosečan prinos na iznad četiri tone, što je i dalje više od svetskog proseka i od direktnih izvoznih konkurenata Rumunije i Ukrajine, navodi Rojters.

Semenarstvo Srbije između potreba i mogućnosti

Dolazi vreme u kome će svaka druga godina biti ekstremno sušna pa su nam potrebne sorte i hibridi prilagođeni za ovo područje i otporni na klimatske uslove koji će ovde vladati. Budućnost svake zemlјe zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciju. Dakle, svaka zemlјa koja bude imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za budućnost. U Srbiji je nauka dala pun doprinos  ovoj proizvodnji, ali poslednjih godina, kao da se gubi dah, bilo je i dosta upotrebe stranih hibrida i sorti, koji nisu prilagođeni ovom podneblјu pa nam je proizvodnja u polјoprivredi pala na nivo od pre tri decenije. Najbolјi dokaz  takvog stanja je činjenica da je suša 2016.  godine nanela štetu veću od milijarde evra. Otpornost na sušu i veće prinose dali su usevi, koje je stvorila domaća nauka,  jer su bili prilagođeni za ovo podneblјe. Primera radi, kukuruz koji je stvoren u domaćim institutima u Zemunu i Novom Sadu, pod zalivnim sistemima dao je  rod i od 12 tona po hektaru, a onaj koji nije imao dovolјnoi vode između dve i tri tone. Uvozni hibridi su bili znatno ispod toga. Cilj je stvoriti što otpornijedomaće hibride i semena za gajenje na ovom području, u vreme koje dolazi kada nas pogađaju ekstremno visoke temperature. Jer, od 100 godina 51 će biti sušna!Takođe je potrebno da posedujemo i semena za previše vlažna vremena.

Vuk Đorđević sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo  ističe da nas za narednih osam decenija očekuje prosečan rast temperature od 2,8 stepeni. Međutim, to će uvek biti ekstremno visoke temperature, kao što je to bio slučaj 2012. godine kada je prepolovlјena letina u Srbiji. Klјučno u ovom periodu mora biti da se očuva biodiverzitet, a u okviru toga da imamo useve koji će biti prilagođeni da daju odgovarajuće prinose u takvim uslovima. Po rečima dr Živote Jovanovića iz Instituta za kukuruz ,,Zemun polјe” u Zemunu usevima najveće štete nanose letnje suše. A, narednih decenija možemo očekivati da će svaka druga godina biti sušna. Dakle, pored izgradnje sistema za navodnjavanje Srbiji su potrebni usevi stvarani specijalno za ovo podneblјe koji su prilagođeni ovim agroekološkim uslovima. U svemu tome potrebno je da se stvori i kultura navodnjvanja. Jer, po tome smo poslednji u Evropi. Primera radi, u dok se u svetu navodnjava prosečno čak 17 odsto površina u Srbiji voda stiže tek na 1,2 odsto njiva.

Ističući značaj proizvodnje i doradu semena u uslovima suše dr Milovan Pavlov iz Instituta ,,Zemun Polјe” kaže da  će ova ustanova za narednu setvu kukuruza u Srbiji (koja treba da se obavi na oko 1,2 miliona hektara) ponuditi dovolјno kvalitetnog hibrida kukuruza. Stručnjak novosadskog Polјoprivrednog fakulteta dr Mirko Babić, je govoreći o tehnologiji dorade semena merkantilnog zrna, pšenice i kukuruza, u ekstremnim klimatskim uslovima naglašava da je Srbija spremna za takav rad, jer ima nauku i tehnologiju. Govoreći o  bolesti kukuruza (pronađenom aflatoksinu) dr Olivera Đuragić iz Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, je podvlači da je bolest bila u mnogo manjem obimu nego što se prvobitno mislilo. Borba protiv ove bolesti mora prvo da počne u polјu, zatim kroz kontrolu insekata i kroz suzbijanje detekcije rane pojave plesni na kukuruzu.

 

 

 

 

Prazno predizborno obećanje!

Poljoprivrednim proizvođačima ove godine je bilo dato prazno predizborno obećanje o dobijanju para iz IPARD programa, već 2016. godine!  Glasanje je prošlo, ali novaca za sada, u ovoj godini nema, iako su svi obećavali u predizbornoj kampanji! Selajci su to od obećanja i očekivali! Međutim, sigurno je da novac u ovoj godini neće dobiti!

To je potvrdio državni sekretar za poljoprivredu Danilo Goilubović, koji je seljake u Danu žetve u Baču, dao novo objašnjenje, sa sledećžem porukom: Seljaci mogu očekivati da će već od oktobra (verovatno ove godine) moći da konkurišu za IPARD fondove, a Srbija će do 2020. godine moći da povuče 175 miliona evra. Dakle, prvo treba da se raspiše konkurs (a to će po najnovijhem obećanju biti u oktobru, ako se desi 2016. godine), a potom treba da prođe devet meseci, kada se podnese dokumentacija, i ako je sve u redu, tek posle toga se donose odluke!

Golubović je nagalsio da je srpski seljak pametan i da će znati da iskoristi tu priliku (verovatno istorijsku – primedba B.G.) te da se očekuje i veliki broj zahteva jer su poljoprivrednici već spremni

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>