Home » 0 Dragovan Milićević, Javna preduzeća i velike kompanije » ANALIZA DOPRINOSA ODABRANIH DRŽAVNIH KOMPANIJA STVARANJU BRUTO DODATE VREDNOSTI REALNOG SEKTORA PRIVREDE SRBIJE

ANALIZA DOPRINOSA ODABRANIH DRŽAVNIH KOMPANIJA STVARANJU BRUTO DODATE VREDNOSTI REALNOG SEKTORA PRIVREDE SRBIJE

Analiza doprinosa odabranih kompanija stvaranju Bruto dodate vrednosti i Bruto društvenog proizvoda realnog sektora privrede Srbije pokazuje uspešnost poslovanja jer osnovni kvalitativni doprinos kod kompanija iz realnog sektora uvažavajući tzv. ’’proizvodni model’’ analize nalazi se u tome koliko su kompanije doprinele stvaraju ukupnog društvenog bogatsva države. Odabir kompanije je uradjen na principu veličine prihoda, zatim kvaliteta poslovanja kroz ostvrivanje odredjenih finansijskih rezultata i doprinosa svojim poslovanjem ukupnom društvenim koristima.

Analiza je uradjena na bazi podataka  redovnih finansijskih izveštaja za 2016 godinu. Korišćeni su podaci iz računa dobitka i gubitka i računa novčanih tokova.

Metodologija:

Analiza je radjena na bazi zvanične metodologije SNA (sistem nacionalnih računa privrede). Kategorisane su sledeče veličine:

Bruto dodata vrednost:

bruto dodata vrednost (BDV) = autput – MFP

bruto domaći proizvod (BDP) = BDV + (porezi – subvencije na proizvode)

Autput kao ukupna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u određenom periodu  predstavlja rezultat proizvodnje svih rezidentnih institucionalnih jedinica. Autput se vrednuje u baznim cenama, sa aspekta proizvođača, kroz prihode od prodaje dobara i usluga u koje su uključene subvencije na proizvode, za razliku od poreza na proizvode koji se ne smatraju prihodom proizvođača jer ih plaća kupac. Sve kategorije na strani potrošnje vrednuju se sa aspekta kupca ili finalnog potrošača u kupovnim cenama. Iznosi poreza i subvencija na proizvode uključeni su u vrednosti dobara i usluga, s tim što porezi uvećavaju, a subvencije umanjuju cenu koju kupac plaća po jedinici proizvoda ili usluge.

Međufazna potrošnja obuhvata proizvode i usluge koji se koriste u procesu proizvodnje (ali ne uključuje potrošnju osnovnih fondova – amortizaciju) tokom posmatranog perioda. Za razliku od međufazne potrošnje, finalna potrošnja se odnosi na dobra i usluge proizvedene za račun krajnjih potrošača. Da bi se obezbedilo jedinstveno vrednovanje ponude i upotrebe dobara i usluga neophodno je na nivou ekonomije dodati ukupan iznos poreza na proizvode umanjen za iznos subvencija na proizvode.

 

 

Analizirane kompanije prema podacima za 2016 u hiljadama dinara prema doprinosa stvaranju dodate vrednosti i BDP realnog sektora privrede

Izvor: APR podaci o poslovnju privednih društava

A analizu su uzete kompanija koje imaju status javnih preduzeća i kompanije koje su od neporednog interese za državu u smislu da država značajno utiče na njihovo finansiranje kroz subvencije (FIAT i Air Serbia) ili pak čak i tamo gde država ima manjinski interes (NIS). Aaliziranih 14 kompanija u ukupnom realnom sektoru privrede zauzimaju veoma značajno mesto. Daju 9,67% prihoda, od države dobijaju preko 150 miliona eura subvencija (19,88%),  troše ukupno 22,8% goriva i enerije i daju čak 46,3% poreza državi. Ključnu ulogu ima Naftna industrija Srbije sa uvoznim PDV i akcizama do čak 172 milijarde ili gotovo 80% ukupnih fiskalnih davanja. Ove kompanije doprinose sa 23,61% Bruto društvenog proizvoda stvorenom u realnom sektoru privrede i sa 17,62% u Bruto dodatoj vrednosti. Naravno da ključna ulogu pripada Telekomu, Elektroprivredi i NIS-u. Posle njih, Srbijagas i JP Pošta su kompanije sa najvećim doprinosom Bruto društvenom proizvodu privrede. Na bazi navednih podataka može se reći da je država najznačajniji poslodavac i da nekoliko ostalih oligoposkih preduzeća pre svega i duvanske industrije čine gotovo polovinu dodate vrednosti. Ne treba smetnuti s uma i činjenicu da je u 2016 godini preko 96 hiljada privrednih subjekata sa predatim završnim rečunima, što de facto znači da se gro ekonomske aktivnosti vrti u rasponu od 100-150 kompanija. (kompanija od kojih država ima najviše koristi).

U ove podatke su uključene i transakcije sa inostranstvom jer u novim bilansnim šema su odvojedno dati podaci o prodaji na inostranom tržištu, a pošto su korišćeni konsolidovani podaci izlučene su i transakcije sa povezanim pravnim licima.

Svakako da bi analiza problematičnih kompanija pre svega u javnom sektoru (gubitaša) dala pouzdanije podatke koliko iste doprinose smanjenju ukupnog bogatsva i BDP države. O negativnim uticajima ostalih problematičnih kompanija iluzorno je i govoriti. Pažnju privlači i činjenica da je RTB Bor smanji ili elimisao negtivan uticaj na BDV i BDP Srbije iako je zabeležio veliki gubitak ugovnom zbog troškova fiansiranja koji nisu uključeni u ovaj model analize doprinosa bruto dodatoj vrednosti i bruto društvenom proizvodu.Takodje treba naglasiti da doprinos analiziranih kompanijama ukupnom društvenom proizvodu države će biti manji zbog toga što pored privrede Bruto društvni proizvod stvara i država, finansijske institiucije, preduzetnici i neprofitne organizacije ali u značajno manjoj meri. Podatke treba korigovati za koeficijent učešća realnog sektora i u drugim delatnostima koji nisu obuhvaćeni bilansima preduzeća različitih oblika svojine kao što su preduzetnici, individualni poljoprivredni proizvodjači i sl. u ukupnom BDP i BDV države.

Odliv po osnovu isplaćenih dividendi odabranih kompanija osnivaču:

Ukupno su ove kompanije isplatile državi 23 milijarde dividendi. Kod NIS-a i Aerodroma, iznos ukupno isplaćenih dividendi  se razlikuje od dividendi isplačenih državi zbog odnosa strukture kapitala. Podaci o isplati Aeordroma su uzeti sa Belex-a, kod NIS-a prema relativnoj strukturi kapitala.

Ovo je eklatantan primer zašto se država grčevito bori da sačuva postojeću vlasničku strukturu u javnim preduzećima kao i ostalom od neposrednog interesa za nju samu.

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>