Home » 0 Dragovan Milićević » CENE I KUPOVNA MOĆ U GRADOVIMA SRBIJE

CENE I KUPOVNA MOĆ U GRADOVIMA SRBIJE

Na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije (Mesečni statistki bilten), kao i godišnje Ankete o potrošnji domaćinstava, pravilnim ukrštanjem i analizom podataka može se velikom dozom preciznosti izvesti pouzdani zaključci o kretanju potrošnje, kupovne moći i životnog standarada. Period posmatranja i analize sam ograničio na period 2010-2017 godina sa izborom 2014 kao  medjuperioda jer su te godine donešene i počele sa primenom mere fiskalne konsolidacije smanjenjem plata u javnom sektoru u penzija.

Analizirani su podaci u 15 gradova Srbije (od 24 koliko je trenutno u statustu grada) i proseka Republike Srbije.  Fokus je na korpi dobara hrane i pića, kao i nekih proizvoda ostalih vidova potrošnje.

Suprotno očekivanjima da Beograd kao glavni grad u kome je koncetrisano gotovo 30% ukupnog stanovništva kao metropola ima i značajno više cene kod gotovo svih egzistencijalnih proizvoda. Beograd je grad sa najvećim prosečnim zaradama (ovde se pre svega misli na sam grad – uže gradsko jezgro, bez pripadajuih okolnih opština). Kod značajnog broja proizvoda cene u nekim gradovima su više nego u Beogradu. Razlog može biti izrazita konkurenicja ponudjača, odnsno postojanje svih većih ili srednjih trgovinskih lanaca.

Kada se pogleda anliza uporedivih podataka za Srbiju može se konstovati sledeće:

 

Analizom podataka za Srbiju sa medjuperiodom ukazuje na prethodnu hipotezu da je 2014 sa fiskalnom konsolidacijom bila prelomna po pitanju kretanja cena. Naravno da je po gradovima nešto drugačija tendencija, ali gernealno je gotovo svuda indetično.  Samo nekoliko proizvoda ima veći ukupni rast cena od 2014-2017 nego do 2010-2014 godine. Mnogi proizvodi imaju pad cena u prethodne tri godine ili stagnaciju.  Ove konstatacije se mogu dalje potvrdjivati i kroz analizu, odnosno dinamiku kretanje prosečnih zarada. Medju proizvodima sa najvećim rastom cena u prethodnom sedmogodišnjem periodu izdvaja se pirinač, mesne preradjevine, maslac, Riba (šaran), limun i dr.

Izvor:stat.gov.rs/zarade po opštinama i gradovima

Kao što se vidi, najveći doprinos kretanju zarada u gradovima od 2010-2017 dao je period od 2010-2014 godine. U mnogim gradovima gotovo da nije bilo povećanja zarada ili je bilo simbolično. Ali posmatrajući kretanje prosečnih zarada uočljiov je:

Rast zarada iznad proseka imaju sledeći gradovi:

  • Beograd;
  • Smederevo;
  • Novi Sad;
  • Pančevo;

Ostalih 11 gradova ima prosečne zarade ispod reubličkog proseka. Medjutim, prethodna istraživanja autora ukazuju na sledeće:

Raspored dohotak po kvintilima i decilima pokazuje da prosečnu zaradu jedva da može priuštiti 20% ukupnog stanovništva sa dohotkom.

Analiza primanja svih katergorija stanovništva po opštinama i gradovima pokazuje velike neujednačenosti koje su pod dejstvom više faktora. Sektorska struktura zaposlenih po gradovima, prisustvo velikih sistema i prosečne zarade po sektoru su glavni faktori

 

Broj  zaposlenih po sektorima delatnosti krajem 2016 godine

Izvor: Opštine u Srbiji 2017 godine, RZS, decembar 2017

Prosečne zarade po granama delatnosti od januara-novembra 2017 godine

Gradovi sa najmanjim prosečnim zaradama su istovremeno i mesta sa dominantim uticajem sektora sa najnižim zaradama u sturukturi zaposlenih. Izuzetak čini  Smederevo zbog prisustva velikog Sistema-Železare. Visoko sofistirana zanimanja sa iznad prosečnim zaradama su najviše zastupljena u Beogradu i Novom Sadu (informatičke usluge, finansijske i naučne i stručne). Trgovina je u svim gradovima dominantna sa aspekta učešća u ukupno zaposlenim radnicima ali istovremeno i grana sa ispod prosečnim zaradama.

Mesečni prosek zarada u 2017 po delatnostima

Izvor: Isto,

Bez obzira na izrečene konstatacije, o rastu prosečne zarade u 2017 kao što se iz tabele može videti, pad standarda je uočljiv od 2014 godine jer je rast zarada značajno manji od prosečne godišnje inflacije. Iznad prosečni rast cena je zabeležen kod usluga monopolskog karkatera, kao i izvesnog broja industrijskih proizvoda (mesnih preradjevina, kafe, južnog voća i dr.). Dodati troškovi domaćinstava su vezani za rast cena goriva, energije i dr.

Napomena: Ovaj tekst je manji deo velike analize potrošnje, dohodaka i standarda stanovništva u Srbiji

 

 

10 Komentara na CENE I KUPOVNA MOĆ U GRADOVIMA SRBIJE

  1. Šta ti je statistika, od 2010 do 2017 zarada u Uzicu je porasla za više od 50% a ja za tih 7 godina nisam mrdno sa 25.000, dobro jesam mozda za hiljadu dinara

  2. Pozdrav, da li postoje negde podaci koliko koja opstina uplacuje poreza drzavi, sto pdv, sto poreza na zarade itd.

    • Не уплаћују порезе општине него економски субјекти у њима. Податке има пореска управа али нису обавезни да их јавно објављују.

      • Znate na šta sam mislio, nisam se samo dobro odrazio sto reko Her Žika. Bilo bi zanimljivo videti kolko koja opstina (privredni subjekti sa tog podrucja) po glavi stanovnika doprinose drzavnom budzetu. Ako bi imali podatke koliko je npr. pdv-a uplaceno se odredjene teritorije na osnovu toga bi se lako moglo videti koje su to opstine gde je najveći promet, potrosnja a i standard gradjana

  3. Zanimljivi podaci, ispade da je u Užicu zabeležen najveći rast plata u Srbiji u posmatranom periodu. Verovatno je razlog tome preveliki broj zaposlenih u javnom sektoru i visoke plate u nekoliko velikih izvozničkih firmi…

  4. Šta konkrento spada u ove “prosečne zarade”? Da li su to neto zarade ili u njih spada i deo doprinosa koji je “na teret zaposlenih”. Vrlo je neobično da je prosečna zarada u trgovini skoro ista kao u prosveti. Malo je nezgodno što su u istoj grupi zarade u trgovini na malo i trgovini na veliko, a tu su razlike u platama, barem koliko je meni poznato, velike, u korist veleprodaja. U trgovini na malo, u pretežnom delu, neto plate nisu više od 26.000 dinara, pa ovaj majski prosek od 40.000 je vrlo neobičan, osim ako nisu plate u veleprodajama drastično više, pa ne vuku prosek.

  5. Можда тривијално питање али да се надовежем кад већ одговарате – Да ли негде може да се провери податак колико општине на основу пословања јавних предузећа, манифестација, културних, туристичких и осталих садржаја финаснираних из буџета доприносе висини истог? Дакле који је то износ који појединачне општине остварују у корист буџета?

    • У статистичком годишњаку Општине у Србији постоје подаци за неке од видова јавне потрошње, али не и за изворе њиховог финансирања. Стога је све пуко нагађање, уколико се не зна колико фирме из сваке општине плате пореза.

    • Predraže, mouće je ali teškom mukom i pešaka. Naime vidi se u Izveštaju o novčanim tokovima kompanije koliko se uplati u korist javnih prihoda ali je to je mukotrpan posao, jer zaisi od broja javnih preduzeća na teritoriji. Treba svaku otvoriti, pogledati bilanse i sl. A to je jako problematično kada se radi volonterski…..

      • a sa druge strane ove podatke o povraćaju u budžet nije moguće lako sistematizovati jer treba videti realizacije budžeta opština i gradova u prethodnim godinama…pod uslovom da su pravilo vodjene knjigovodstvene evidencije budžetskih stavki

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>