Home » 0 Dragovan Milićević » PLATNI BILANS RUSIJE

PLATNI BILANS RUSIJE

Glavni udari na rusku ekonomiju u 2015 godini su enormni pad cena nafte i gasa, sa jedne strane i sankcije Evropske unije i SAD, s druge. Posledice su vidljive već krajem 2014 i početkom 2015 godine kroz značajnu depresijaciju rublje koja je izgubila gotovo polovinu svoje vrednosti prema dolaru. Doduše, dolar je značajno apresirao i prema drugim valutama, medjutim poznato je da ruska ekonomija pre svega od davnina preferira dolar u obračunima pa je tim više i značajno štetila depresijacijom rublje. Posledice su značajne pre svega u siromašenju gradjana, smanjenju uvoza robe i usluga, odnosno posklupljenju uvozne robe, ali depresijacija nije  doprinela povećanju konkurentnosti izvoza jer je ruska izvozna privreda značajnim delom zasnovna na izvozu energenata. Ove tendencije su značajno narušile poziciju Rusije u medjunarodnoj trgovini i pogoršale ruski platni bilans. Kakva su kretanja u platnom bilansu Rusije od 2012 do 2015 se vidi iz pregleda kretanja osnovnih pozicija plantog bilansa. Za 2015 dati su sublimirani podaci za devet meseci odnosno do kraja septembra 2015 godine.

Tekući račun platnog bilansa je pozitivan svih godina posmatranog perioda. Njega čine bilans robe i usluga, primarni i sekundarni dohodak. Uočljiv je enormni pad spoljnotrovinskih akivnosti pogotovo uvoza. U prihodima od izvoza su posebno prikazani izvoz nafte i gasa, kao i derivata nafte. Pad cena je uslovio da je Rusija izvezla manje derivata i gasa za oko 160 milijardi dolara prema procenama do kraja 2015 u odnosu na 2013 i 2014 godinu. I za tako veliku ekonomiju to je izraziti šok, pogovo u jednog godini ako se tome doda i enormni pad uvoza pre svega prozvoda visoke tehnologije (opreme, postrojenja i sl.) Pad uvoza Rusije u 2015 je još drastičniji. Glavni uvozni proizvodi Rusije su tarifni brojevi 84-Mašine i oprema; 85-Električna i elektronska oprema; 87-Vozila; 30-Farmacetuski proizvodi 39-Proizvodi od plastičnih masa; 92-Medicinski, optički i dr.aparati i oprema)

Uvoz ovih proizvoda je gotovo 40% manji u 2015 nego u prethodnim godinama).

Rusija ima tradicionalno negativan saldo usluga, pre svega turizma. Negativan saldo je godinama preko 50 milijardi dolara, ali će u 2015 verovanto biti značajno niži pre svega zbog smanjenja rashoda po osnovu turističkih putovanja.

Primarni dohodak je takodje negativan i rezultat je negativnih tokova po osnovu stranih direktnih investicije (kao uostalom i kod Srbije). Kumulativni neto odliv po osnovu stranih direktinih investicija iz Rusije je za četiri godine preko 200 milijardi dolara. Rashodi po osnovu stranih direktnih investicij (seljenje dobiti i dividendi) je za period 2012-2015 bio 350 milijardi dolara. U ovim rashodima dominanto su rashodi kompanija iz realnog sektora, praktično oko 90%. Ostalo čine banke i druge institucije (osiguravajuće kuće i sl.)

Finansijski račun platnog bilansa pokazuje smanjenje pozicija obaveza što znači da se pre svega banke razdužuju prema inostranstvu za preko 50 milijardi dolara. Zabeležen je veliki pad priliva direktnih stranih i portfolio investicija. Bez obzira na činjenicu da podaci za 2015 nisu potpuno dostupni, očekivano je da na kraju 2015 platni bilans biti neuporedivo nepovoljnija nego prethodnih godina. Rusija će se suočiti sa velikim problemima u finansiranju svoje medjunarodne likvidnosti.  Dalji pad cena nafte i nemogućnosti kratkoročne supstitucije uvoza (naročite ne onih kategorija dobara sa dominantnim učešćem) čini velike probleme na spoljnoekonomskom planu sa direktnim posledicama na tekuću ekonomsku politiku. Rusija je velika zemlja, sa velikim resursima, sledstveno u teorijskom pogledu i manje osetljiva na eksterne šokove, ali uz tekuća privredna kretanja (deficit budžeta, depresijacija nacionalne valute, smanjenje uvozne i domaće tražnje) ekonomska situacija preti da zemlju dovede u veliku ekonomsku krizu. Rusija nije prezadužena zemlja, ukupan stok domaćih kredita je neuporedivo manji negu u zemljama Evropske unije je svakako pozitivan faktor, ali veliki problem Rusije  je izrazita koncentracija izvoza na proizvode energetskog sektora, pre svega zbog izrazito niske cene. Zahvlajujući tome i odnosi razmene su se značajno pogoršali. Nametnuti ’’valutni rat’’ ne može povećati konkurentnost izvoza jer prozvodi sa tarifnim brojem 27-Mineralna goriva, električna energija i dr. Učestvuju sa oko 70% u ukupnom izvozu. Niske cene nafte i derivata će takodje uticati i na negativne finansijske rezultate neftnih kompanija koje se bave ukspolatacijom i preradom. Dominantni je naravno Gasrpom kao državna kompanija.

Realni prihodi ruskog budžeta su u enormnom padu. Pirhodi budžeta u rubljama stagniraju ili blago rastu nominalno, realno padaju obzirom na visinu inflacije u Rusiji. Kumulativni rast cena (obezvredjenje rublje) je u periodu 2000 do 2015 bio je 413% ili preko pet puta.

Kada se analiziraju prihodi i rashodi budžeta denominovnih u dolarima po tekućem kursu (odnosno prosečnog kursu u toku godine) od 2011 do 2015 vidi se da su budžetski prihodi relano u dolarskom znaku praktično prepolovljeni.

Tabela 1

U milijardama rubalja

http://old.minfin.ru/en/macroeconomics/dissemination/national_summary/

 

 

 

 

Podaci o prihodima i rashodima budžeta Rusije u dolarima po prosečnog godišnjem kursu po godinama:

Tabela 2   u 000 dolara

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>