Home » 0 Dragovan Milićević, 2 Hrvatska, 3 Poljoprivreda, BJR poređenja » POLJOPRIVREDA SRBIJE I HRVATSKE – KOMPARATIVNA ANALIZA

POLJOPRIVREDA SRBIJE I HRVATSKE – KOMPARATIVNA ANALIZA

Pre nekoliko dana  u emisiji na temu poljoprivrede  hrvatske televizije (HRT – 1), sasvim slučajnim izborom programa, se  vide nešto što jako mnogo liči na aktuelnu  situaciju u poljoprivredi Srbije. Naime, intervjuisanjem hrvatskih poljoprivrednika moglo se videti da njih muče gotovo isti problemi kao i srpske. Neisplaćene subvencije, neadekvatna (po njima) poljoprivredna politika, način protesta je isti (blokada puteva), pa čovek za trenutak pomisli kao da su poljorpivrede dve države pod ingerecijom jedne vlasti. Naravno da nisu, ali su problemi gotovo isti, stim da Hrvatksa poljoprivreda ima dodatni problem ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju i sasvim drugačijih način vodnjenja nacionalne poljoprivredne politike i politike subvencija. Postoji opravdan strah kod hrvatskih poljoprivrednika koji se može videti iz tekstova u hrvatskim sredstvima javnog informisanja i specijalizovnih stručnih publikacija.  Koliko je poljoprivreda Srbije slična Hrvatskoj i koje su osnovne razlike pokušaćemo da istaknemo u narednim izlaganjima. U prvom delu rada (obzirom na poželjan obim) biće u fokusu ratarska proizvodnja, u drugom delu pažnja će biti posvećena stočarstvu.

Prinosi poljoprivrednih kultura  (osnovnih) i otkupne cene u Srbiji i Hrvatskoj

Osnovne karakteristike:

  • Pad grla stoke od 2006-2011 godine je zajedničaka karakteristike u obe države;
  • Prinos u velikoj meri zavise od klimatskih karakterisitka (sušne godine 2007 i 2010);
  • Velike varijacije u prinosima kao rezultat klimatskih pogdnosti u vegetativnom periodu;
  • Ekstenzivna poljoprivreda bez navodnjavanja i ispravljanja klimatskih negativnosti.
  • Prinosi u Hrvatskoj su definitinvo viši što se može pripisati većom upotrebom mineralnih djubriva i boljom obradom zemlje jer su pedološke karakterstike približno jednake u žitorodnim rejonima obe države.

Otkupne cene osnovnih žitarica u Hrvatskoj i Srbiji

Izvor: www.tisup.mps.hr; www.stips.minpolj.gov.rs

Hrvatska poljoprivreda ima nešto veće  otkupne cene osnovnih poljoprivrednih kultura. Najmanja razlika je kod pšenice  praktično kao da je i nema, medjutim,  ovi podaci odslikavaju prosek  otkupnih cena obzirom da se one menjaju tokom vremena (uzet je prosek) i preračunat u dinare prema kursu dinara i kune prema eur od 112 i 7,38 zae euro respektivno.

Proizvodna cena u Srbiji i Hrvatskoj kukuruza po ha

SRBIJA

Vrsta troškova Iznos u dinarima
I Repromaterijal1.       Seme kukuruza 3p 3.950 dinara2.       Minaralno đubrivo 8x24x16 2.600kgx290 din/kg 

3.       Urea 260 kg x 25,5 in/kg

4.       Kalistro

5.       Nikogan
Ukupno:

11.8507.740 

6.630

1.828

1.450

29.298

II Mašinski radovi1.       Oranje 25 sm2.       Predsetvena priprema x 2 

3.       Rasturanje mineralnog đubriva x 2

4.       Setva

5.       Prskanje x 2

6.       Međuredno kultiviranje x 2

7.       Kombajniranje

8.       Prevoz

9.       Usitnjavanje stabljike
Ukupno:

6.4004.150 

2.550

2.500

4.600

3.000

9.500

5.000

2.800

40.500

III Indirektni troškovi1.       Porez2.       Penzijsko zdravstveno osiguranje
Ukupno:
1.3501.459 

2.803

IV Renta1.   1.400 kg x l7,50 22.500
UKUPNO: 95.101

BEZ RENTE  ………………………………………………………………..72,600 din/ha

Izvor:agroservis.rs

U HRVATSKOJ

Vrsta troškova Iznos u dinarima
I Repromaterijal1.       Seme kukuruza 3p 4,500 dinara2.       Minaralno đubrivo 8x24x16 57,83kgx290 /kg 

3.       Urea 260 kg x 46,96 in/kg

4.       Betanal

5.       Nysorun
Ukupno:

13.50016.671 

12.209

4.590

5.134

52.104

II Mašinski radovi1.       Oranje 25 sm2.       Predsetvena priprema x 2 

3.       Rasturanje mineralnog đubriva x 2

4.       Setva

5.       Prskanje x 2

6.       Međuredno kultiviranje x 2

7.       Kombajniranje

8.       Prevoz

9.       Usitnjavanje stabljike
Ukupno:

6.4004.150 

2.550

2.500

4.600

3.000

13.000

5.000

2.800

44.000

III Indirektni troškovi1.       Porez2.       Penzijsko zdravstveno osiguranje
Ukupno:
1.3501.459 

2.803

UKUPNO: 98.900

UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE PO HA  BEZ RENTE 98.900 DINARA

U odnosu na Srbiju, troškovi proizvodnje osnovnih kultura u Hrvatskoj su značajno viši zbog veće cene veštačkog djubriva i semena. Svi ostali troškovi su na nivou troškova Srbije jer se u Hrvatskoj koristi ”plavi dizel” za poljoprivredu čija je cena 6 kuna ili 92 dinara.

Kada se uzme prosečan prinos u Hrvatskoj i Srbiji (kukuruza kao najzastupljenije žitarice) njegovi proizvodni troškovi po kg u Srbiji iznose  12,30 dinara na bazi prinosa iz 2010, dok u Hrvatskoj prosečna proizvodna cena je 14,12 dinara. Medjutim kada se u Srbiji uključi i zemljišna renta za domaćinstva koja uzimaju zemlju od države pod zakup, onda proizvodna cena kukuruza iznosi 16,12 dinara po kilogramu.

Naravno da su ovo optimalne kalkulacije i da poljoprivrednici značajan deo ovih sredstava pokušaju da uštede na način da bacaju manje djubriva, uzimaju jefitna sredstva za prskanje protiv korova, ne vrše optimalnu pripremu zemljišta  ali je cena ovakvih ”poduhvata” suviše visoka jer malo smanjenje troškova uzrokuje veliko smanjenje prinosa i povećava cenu koštanja po kilogramu požnjevenog zrna.

Izvoz poljoprivrednih kultura iz Srbije i Hrvatske

Hrvatska

Srbija

U odnosu na Hrvatsku, Srbija ima neuporedivo veći izvoz žitarica. Razlog je veći tržišni višak kao rezultat neuporedivo više zasejanih površina i veće teritorijalne obuhvatnosti žitorodnih rejona.

(NASTAVAK u narednom delu rada)

4 Komentara na POLJOPRIVREDA SRBIJE I HRVATSKE – KOMPARATIVNA ANALIZA

  1. Problem poljoprivrede i jeste isti, mali posed! Obe drzave su previse siromasne da izdvajaju subvencije kao u EU, a prosecan posed je znacajno manji i tako dobijas siromasnog seljaka. Samo ukrupnjivanjem poseda za ratarstvo (min 100h) imaces bogatog seljaka i to bez subvencija, ovako je to ne resiv problem.

    • Gospodine Miso, koliko se ja secam drzava je u 2011 subvencionisala sa 14000 din po hektaru sva registrovana poljo. gazdinstva do 100Ha (ili 140 Ha bese ne secam se). Po meni to je lose. Prvo, treba insistirati na subvencionisanju po jedinici proizvoda ( mada ove godine to izgleda nece proci, da li zbog izbora ili zbog potrebe drzave da fakticki smanji subvencije za osnovne ratarske kulture). Drugo, tesko da je pravedno podjednako subvencionisati kg psenice iz banata i iz Kursumlije. Trece, pitanje poljoprivrede nije samo ekonomsko pitanje po mom shvatanju. Davno je pokojni Patrijarh Pavle govorio “cije su ovce onoga je i planina”. Preveliko ukrupnjavanje poseda nije dobro jer unistava sela. Dakle subvencije da, subvencije samo za 100 Ha, razliciti iznosi subvencija po jedinici proizvoda proizvedenog na razlicitim tipovima zemljista i teritorijama, uvesti zemljisni maksimum od recimo 150 Ha. Ciljevi koje bi trebalo da postignete na ovaj nacin je da podignete produktivnost u poljoproizvodnji, te da sacuvate fizicki teritoriju drzave sa zivucim selima, gde ce imati smisla dalja nadogradnja kroz infrastrukturu i otvaranje pogona za preradu koji su “na izvoru sirovine”. Moje misljenje je da mi nikada ne mozemo biti apsolutno konkurentni ni u ratarskoj ni u stocarskoj proizvodnji. (Ziveo sam na NZ, tamo ovce pa i krave delom fakticki zive divlje , nema bolesti, trava i vegetacija je zelena citave godine, imaju ogromne teritorije na kojima ljudi fakticki ne zive, cak su jedne godine morali da angazuju vojsku da artiljerijskim jedinicama unistava divlje konje koji su se toliko namnozili da su poceli da prave ozbiljne stete i konkurenciju ovcama i kravama, pa je ispala citava frka jer su onda napali zeleni i zastitari zivotinja i umalo nije pala vlada, no da ne duzim kako da konkurises takvo cemu ili ukrainskoj zitnici ili…) Na srecu potrebe za hranom ce nastaviti da rastu pa ce postojati zdrava ekonomska logika u svakom slucaju. Kao i svuda na nekim proizvodima vise na nekim manje ali ce sigurno postojati. Mudrim sistemom subvencija te uvodjenjem zemljisnog maksimuma mogli bi sacuvati resurs (poljo zemljiste) u domacem vlasnistvu (sto inace uskoro nece biti slucaj), sacuvati zivuca sela, a time smanjili pritisak na gradove te sacuvali teritorijalnu “pokrivenost” stanovnistvom, cime fakticki cuvamo i samu drzavu i najzad “pogurali” bi smo stvari u pravcu gajenja najisplativijih kulturab za nase podneblje (dakle ako ti zarada sa 150Ha kukuruza nije dobra a ti gaji na 100Ha kukuruz a na 50 papriku na primer ali nemoze da gajis kukuruz na 300Ha i tako povecas svoju zaradu i oteras jos jednu porodicu u grad, nakon cega i sam krenes za njima jer deca nemaju gde da ti idu u skolu). Bas sam oduzio. Dakle rezime, mislim da poljoprivredu u Srbiji ne smemo posmatrati kroz iskljucivo ekonomske parametre.

      • Boki!

        Ja to stalno i tvrdim da poljoprivreda nije razvojna sansa Srbije.
        Gledam u Rusiji (gde radim u objedinjenom zitarskom kombinatu) kolhoze koji imaju i preko 150000h i gde je proizvodnja skoro kompletno robotizovana i vidim da su u takvim kolhozima radnici mnogo produktivniji nego u Srbiji, a proizvodna cena zita niza od 50% do 70%. Srbija sa sadasnjom organizacijom poljoprivrede nije sposobna da im konkurise na trzistu.
        Ako hocemo da konkurisemo i zaradjujemo od poljoprivrede onda moramo raditi kao u Rusiji ili NZ, ali ti onda treba mnogo manji broj seljaka.
        Ako hocemo da radimo kau u EU i da je subvencioniramo onda moramo to i da kazemo i da razvijamo industriju koja bi izdrzavala subvencionisano selo.
        Ovako je citav sistem neodrziv razvijamo selo, a ne industriju, a trazimo da se selu daju subvencije, samo niko ne kaze od koga uzeti pare da se da seljacima.
        Nema poljoprivrede na 5h.

        • Ovde se subvencionise, i selo i Jura i Fiat i Gorenje i… samo niko ne kaze odakle novac. Potpuno se slazem. Srbija bi mozda mogla da napravi nesto u vocarskoj proizvodnji jer jednostavno ima bogom dane uslove koje drugi nemaju i mozda nesto u povrtarskoj proizvodnji. Sto se ratarske tice ne treba je forsirati i to je to. Zato je i neophodno subvencionisati proizvod a ne zemljisne povrsine, ipak, glupo je subvencionisati polj. gazdinstvo koje ima 1000 i + Ha. Zato bi trebalo uvesti zemljisni maksimum i kao sto rekoh to bi pomoglo ocuvanju seoskih sredina inace uskoro ce citava juzna Srbija i jedan deo istocne biti potpuno prazna pa cemo novac umesto na subvencije trositi na vojsku koja uzaludno pokusava da odbrani zemlje na kojima niko ne zivi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>