Home » 0 Dragovan Milićević, Investicije » PROBLEMI UTVRDJIVANJA EKONOMSKE EFIKASNOSTI INVESTICIJA U SRBIJI

PROBLEMI UTVRDJIVANJA EKONOMSKE EFIKASNOSTI INVESTICIJA U SRBIJI

Ekonomska efikasnost investicija  u kompaniji predstavlja ključni faktor njenog razvoja, njene finansijske pozicije i finansijskog  zdravlja, sledstveno tome i rasta/pada njene konkurentnosti. Ovde se govori pre svega o investicionim  ulaganjima u realna dobra u cilju povećanja proizvodne efikasnosti, povećanja ponude, modernizacije i jačanja tržišne pozicije. Poznato je takodje da bez investicija nema razvoja na dugi rok, nema jačanja konkuretnosti, nema povećanja ponude roba i usluga i nema napretka. Takva kompanija stagnira, u životnom ciklusu  prerano ulazi u fazu zrelosti poslovanja nakon toga sledi opadanja aktivnosti i posle kraćeg ili dužeg vremena njena smrt. Dinamiziranje investciija u vremenu takodje prestavalja ključni korak u analizi efikasnosti istih.

Ocenjivanje efikasnosti investicija podrazumeva poštovanje odredjenih procedura i modela kako postupati u samom definisanju efikasnosti. Naime, pre preuzimanja odredjenih investicionih koraka mora se utvrditi kakve će rezultate taj investcionih zahtev dati u projektovanom vremenskom periodu.  Bez obzira ko je investitor (država preko svojih investcionih fondova ili banaka- u Srbiji je to Fond za razvoj), uglavnom se  modeli ocene svode na tzv. ’’statičke’’ i ’’dinamičke’’ metode ocena. Naravno da u konačnom sudu efikasnosti prednost imaju dinamičke metode jer je njihova glavna karakterstika svodjenje tzv. budućih tokova na sadašnju vrednost. Njihov koncept je da novac danas i  za 5-10 godina nema istu vrednost što je razumljivo. Dominante metode ocene su tzv ’’Neto sadašnja vrednost’’, ’’Interna stopa prinosa’’, ’’Rok povraćaja’’ i ’’Indeks rentabilanosti’’. Sa stanoviša struke ili bolje rečeno dugogodišnje prakse u izradi investicionih projekata  osnova je izračun tzv ’’Neto sadašnje vrednosti’’. Ako je ona pozitivna, što znali da je veća od nule ili bolje rečeno da diskontovani neto prilivi od investicije u projektovanom broju godina budu veći od inicijalnih kapitalnih ulaganja, investcija je prihvatljiva, što  opet u prevodu znači da je ’’Interna stopa prinosa’’ (koja izjednačava Neto sadašnju vrednost i inicijalna kapitalna ulaganja) veća od kamatne stope na kredti, to opet znači da je indeks rentabilanosti takojde pozitivan, itd.

Sadržajem samog investicionog projekta bavi se dosta instutucija, ali je u Srbiji dominatni model SB. Njegov sadržaj investicionog projekta je najsveobuhvatniji i najkompleksniji.

Priznate metodologije u svetu su:

1. Metodologija Ujedinjenih nacija ili UNIDO metodologija,

2. Metodologija Svetske banke,

3. Metodologija: Tipičan nemački model,

4. Metodologija:Tipičan američki model,

A kod nas tj. u Srbiji (pored navedenih ) i:

5. Metodologija Privredne komore Srbije,

6. Metodologija Fonda za razvoj.

Najpoznatije metodologije za izradu investicionih studija (Feasibility Studies) su metodologije Svetske banke i UNIDO-a (Organizacije UN za industrijski razvoj). One su postale opšte prihvaćeni standardi u svetu, što je razumljivo jer je upravo posredstvom ovih institucija (direktno ili indirektno uticajem na odgovarajuće institucije u svetu) odobren najveći broj investicionih kredita u svetu.

Sadržaj investicionog projekta prema UNIDO metodologiji

1. UVOD – KONCEPT PROGRAMA

2. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

3. TRŽIŠTE PLASMANA

4. TRŽIŠTE NABAVKE

5. LOKACIJA

6. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA ANALIZA

7. ORGANIZACIJA

8. EKOLOGIJA

9. DINAMIKA IMPLEMENTACIJE PROJEKTA

10. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA

11. ANALIZA OSETLJIVOSTI

Sadržaj investicionog projekta prema metodologiji Međunarodne banke za obnovu i razvoj

1. SAŽETAK INVESTICIONE STUDIJE

1.1. Uvod

1.2. Odgovorne osobe za podatke u investicionom programu

1.3. Sažetak

2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI i S POSOBNOSTI INVESTITORA

2.1. Opšte informacije o investitoru

2.2. Tehnički uslovi i obim postojeće proizvodnje

2.3. Položaj investitora na tržištu prodaje i nabavke

2.4. Kvalifikaciona struktura i broj zaposlenih radnika

2.5. Analiza dosadašnjeg poslovanja

2.6. Konačna ocena razvojnih mogućnosti i sposobnosti investitora

3. ANALIZA TRŽIŠTA PRODAJE

3.1. Karakteristike planiranog proizvoda

3.2. Analiza prodaje i projekcija tržišta

3.3. Analiza i projekcija ponuda

3.4. Mogući obim plasmana planirane proizvodnje

4. TEHNIČKO -TEHNOLOŠKA ANALIZA

4.1. Prikaz varijanti tehničko-tehnološkog rešenja

4.2. Način rešenja tehnološkog problema

4.3. Opis odabranog tehnološkog rešenja

4.4. Opis opreme

4.5. Proračun kapaciteta glavnih mašina za proizvodnju

4.6. Predračunska vrednost opreme

4.7. Građevinski objekti

4.8. Tehnički kapacitet

4.9. Materijalni input

4.10. Klasifikaciona struktura radnika

5. ANALIZA TRŽIŠTA NABAVKE

5.1. Karakteristike planiranih sirovina i materijala

5.2. Analiza nabavke u prethodnom periodu

5.3. Prognoza nabavke

6. ANALIZA UŽE i ŠIRE LOKACIJE

7. ANALIZA ZAŠTITE ČOVEKOVE OKOLINE i ZAŠTITE NA RADU

8. ORGANIZACIONI ASPEKTI INVESTICIJE

9. ANALIZA IZVODLJIVSTI i DINAMIKA RADOVA

10. EKONOMSKO -FINANSIJSKA ANALIZA

10.1. Obim i struktura investicionih ulaganja u osnovna sredstva

10.2. Obračun potrebnih obrtnih sredstava

10.3. Obračun troškova proizvodnje i formiranje ukupnog prihoda

10.4. Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima

10.5. Novčani tokovi projekta

11. OCENA FINANSIJSKE i TRŽIŠNE EFIKASNOSTI PROJEKTA

11.1. Statička ocena tržišne efikasnosti projekta

11.2. Dinamička ocena efikasnosti investicionih ulaganja

12. DRUŠTVENO -EKONOMSKA OCENA PROJEKTA

13. ANALIZA OSETLJIVOSTI

13.1. Statička analiza osetljivosti

13.2. Dinamička analiza osetljivosti

14. ZBIRNA OCENA

Čini se na prvi pogled da ove metodologije daju perfektnu ocenu ekonomske isplativosti investicija. Medjutim, svedoci smo da je veliki  broj projekata čak i u bivšoj SFRJ propao jer investicja nije mogla da odbaci prinos u cilju vraćanja kredita i povećanja dohotka. Valja podsetiti da je ova metodologija ocene po modelu Svetske banke kroz čuvene priručnike udruženja banka SFRJ sa kraja osamdesetih već bila prisutna. Veliki borj investcionih projekata u sadašnjoj  Srbiji nije takodje dao efekte kako su investicionim projektom predvidjene (pogotovo krediti Fonda za razvoj  koji su u velikoj meri i sada nenaplativi).

Glavni faktori neadkevante efikasnosti se mogu kategorisati kao ekonomski i neekonomski (bolje reći kriminogeni)

Neadekvatna i nestručna analiza tržišta

Osnova projekcije novčanog ili poslognog toka je projekcija rasta tžišta za proizvodima i uslugama. Najčešće se to radi palijativno bez adekvatne baze podataka o tržištu (domaćem i izvoznom), kao i nemogućnost sagledavanja veličine i snage konkurencije. Nemogućnost predvidnjanja tražnje i statički prilaz problemu (neznanje autora uglavnom) da će prinos rasti po željenoj projektovanoj stopi koja omogućava povrat investicije (tzv ’’štelovanje rezultata’’) dovodi do nerealnih i neostvarivih priliva gotovine koji onemogućavaju povrat investicije.

Izbor tzv’’diskontne stope’’, odnosno stope po kojoj se budući prilivi svode na sadašnju vrednost. To je osnova za rok povraćaja i Neto sadašnju vrednost. Obično se računaju kroz ponderisanu prosečnu cenu kapitala kompanije (WACC) i sadrže  trošak pozajmljenog i trošak sopstvenog kapitala. Poznato je da u Srbiji ne postoji adekvatna metodologija utvrdjivanja zahtevane stope prinosa na sopstveni kapital koji u osnovu sadrži cenu kapitala kompanije, stopu nerizničnog prinosa i stopu premije na rizik. Pošto nema cene sopstvenog kapitala utvrdjenog na tržištu (nema Berze odnosno modela CAPM utvrdjivanja prinosa, nema ni adekvatne mere sistemskog rizika kroz  izračunavanja tzv.b- koeficijenta, najčešće je prosečna cena kapitala potcenjena. To znali da diskotna stope ne sadrži sve elemente pogotovo ne one koje se odnose na premije za rizik. Takva stopa doprinosi skraćenju roka povraćaja i povećanju neto sadašnje vrednosti koje je u osnovi netačna.

Neadekvatno sagledavanje troškova i prihoda onemogućava i adekvanto izračunavanje osetljivosti investicije.

Formalno stvarni proračuni su u redu ali praksa nakon godinu-dve opovrgava samu projekciju poslovnih tokova. Postoji i sutacija kada autori studije  svedu buduće prihode na jednake iznose po godinama što je takodje profesionalna i stručna nekompetentnost.

Rizik inflacije i valutni rizik u investcionim projektima se takodje na valorizuju adekvatno.

Onaj drugi faktor karaktersitičan za Srbiju da se novac trasferiše povezanim licima korisnika kredita koji najčešće fakturiše  značajno veću vrednost od tržišne i koja pre svega omogućava transfer novca ne treba posebno analizirati jer nije u domenu finansija nego kriminalistike.

 

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>