Home » 0 Dragovan Milićević, 3 Bankarstvo » PROMENE STRUKTURE PLASMANA BANAKA-DINAMIČKI ASPEKT

PROMENE STRUKTURE PLASMANA BANAKA-DINAMIČKI ASPEKT

Poslednjih par godina  plasmani banaka privredi i stanovništvu su značajno smanjeni pre svega zbog problema u servisiranju
obaveza nastalih kao rezultat permanetne krize srpske ekonomije (već punih pet godina srpska ekonomija sve intezivnije doživljava negativne efekte finansijske krize  koja se produbljuje sa visinom zaduženosti, cenom kapitala i strukturom duga (kratkoročni i dugoročni karakter). Da bi ova teza bila analitički utemeljena u sledećoj tabeli su prezentirani podaci o osnovnim bankarskim operacijama,odnosno stanju likvidnosti bankarskog sektora i visini odobrenih bruto kreditnih plasmana (neto kreditni plasmani su razlika bruto plasmana i ispravke vrednosti, odnosno privremenoj rezervaciji i isklnjižavnaju  dospelih a nenaplaćenih plasmana usled problema sa servisiranjem od strane korisnika kredita). U analizu su uključene banke (njih deset) koji imaju  najvišu poslovnu aktivu i koji u plasmaniima i vrednosti aktive učestvjuju više od 68% ukupnog bankarskog sistema Srbije)


U prethodne dve godine ukupni odobreni krediti (bruto iznos) su u stagnantom kretanju

Grafikon prikazuje kretanje plasmana prema opadajućem datumu kako je u tabeli i prikazano. Međutim ovde treba učiniti izvesnu destnikciju. Stagnatno ili opadajuće kretanje plasmana banaka se koriguje za iznos plasmana banaka državi po osnovu odobrenih kredita. Ukupan iznos odobrenih kredita banaka prema državi, privredi i stanovništvu  je data tabeli na početku stranice (posmatra se isti vremenski period).

Bakarski sektor je preusmerio svoje plasmane prema državi odnosno otkupljujući obveznice javnog duga, čime je potvrdjena teza da država istiskuje privredu sa finansijskog tržišta. Druga veoma bitna činjenica je da banke preferiraju  repo operacije NBS čime takodje privreda ostaje uskraćena za finansiranje redovnog poslovanja. Najveći probelem privrede je aktulena kriza i činjenica da svojim poslovanjem ne mogu redovno finansirati svoje obaveze pre svega imajući u vidu činjenicu da je kamatna stopa na plasmane privredi najveća u odnosu na državu. Privreda nažalost ne može funkcionisati bez narkomanske zavisnosti od tudjih izvora, nema sopstveni neto obrtni fond i veoma teško može ostvariti rast bez daljeg zaduživanja od strane bankarskog sektora. Stangantan i realno opadajući nivo plasmana banaka privredi ne može osigurati na kratki rok dalje inteziviranje privredne aktivnosti.

 

5 Komentara na PROMENE STRUKTURE PLASMANA BANAKA-DINAMIČKI ASPEKT

  1. Resice taj problem nas Betmen ,Supermen,Spajdermen….ketman Vucic.

  2. Suština je da privreda ima kontaminirane bilanse, posebno u delu obaveza, i kao rezultat toga banke ne žele da daju kredite privredi i dodatno kontaminiraju svoje bilanse rezervisanjima po osnovu docnje. Dakle, ili se okreću kreditima sa prvoklasnim garancijama ili idu prema državi. Suština je svakako da se neto obrtni fond u privredi i dalje topi, a da banke opet dolaze do profita, koji iznose vani u skladu sa zakonom. Bojim se da je jedini izlaz iz ovoga neki fiskalni drzavni intervencionizam gde bi banke bile obavezne da određeni deo aktive ili portfolija budu plasmani privredi, u protivnom bi ih trebalo progresivno oporezivati kroz veći corporate tax, ukoliko taj omjer nije zadovoljavajući. Pazljivijom analizom može se videti i da gotovina raste, pa dolazimo do toga da su neke banke prelikvidne a da privreda grca u dugovima.

    • Ne biva to bez zakona o bankrotstvu…i kada sam se ,dok sam se , trudio da iznadjem bolje resenje ,nije ga bilo! Dakle iako je bankarski lobi, u sprezi sa investitorskim obecanjima, preagresivan i jak, to ( njihovo) nece dovesti do resenja vec do odlaganja. Pitanje je samo koje ce se guske po njima bolje snaci u magli.

      Srbija je, od svih drugih , mozda nasledila najnaopakiji bankarski sistem i dok se drzava tim problemom ne pozabavi nema napred a ni nazad kao sto vidimo.
      Problem jeste sto su politicki drzavni drugari isti oni koji su i vlasnici banaka pa sad ketman skuplja ruke u trokut i razmislja kako da ne ….ne znam ni ja, a ni on sta..

  3. Posto sam ja ta narkomanski zavisna privreda, kako kaze Dragovan, trenutno drzavni cinovnik, moram da mu odgovorim. Kad smo vec kod narkomanije, pre bi se reklo da stvari stoje obrnuto – drzavni aparat narkomanski zavisan od apsolutne vlasti, grabi sve pred sobom (cujem da je za poslednjih pet godina srpski budzet uvecan za 60 posto, sto je potpuno van pameti) povecava poreze, takse, firmarine, cene usluga javnog sektora i NAMERNO gusi privredu, koja spas, silom prilika trazi kredit. Niko normalan ne bi uzeo kredit u Srbiji da ne mora – zato ga i uzimaju dve vrste ljudi – oni koji nemaju drugi izbor, jer im je to uslov opstanka, dakle, privreda, i narkomani politicari koje bas briga kolika je kamata, jer kolika god da je kamata, njima je platar redovna i sve veca svakog meseca. Posto za tu narkomansku potrebu za apsolutnim vladanjem treba puno novca, oni, jer ne placaju iz sopstvenog dzepa, uzimaju kredite i zaduzuju narod, a plus time i omogucavaju bankama da imaju siguran plasman novca, cime poreske obveznike dodatno guraju u dubiozu. Dakle, Dragovane, narkomansku zavisnost od tudjih izvora nema privreda, vec drzavna administracija.

  4. I jedno retoricko pitanje:
    Drzavni aparat je gradjane Srbije samo poslednjih godinu dana zaduzio za 4 miiljarde eura.Da li je nekom drzavnom sluzbeniku u Srbiji smanjena plata za to vreme?

Leave a Reply to Mile Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>