Tag Archives: Bankarski sektor

Pasija (muke) po AIK banci

Сваком су своје муке највеће, али муке брата свога много више боле посебно када те муке директно утичу на живот чичине Мице, која је у фебруару напунила 8 година и сигурно ником ништа зло није помислила, а камоли урадила. Зато на време упозоравам да добро промислите пре него што донесете суд, јер и сам сумљам у своју објективност и непристрасност. …

Pročitajte Još »

Ponižavanje čoveka u srpskim bankama

Када је мој народ почео да трпи понижење и када су уопште почели да га понижавају нисам сигуран, већина би то везала за период под турским ропством. Да ли смо после 700 година успели бар да смањимо снагу и јачину, мислим да нисмо. Најгоре од свега што нам то у послeдњих двеста година ради сопствена држава, наше комшије, познаници… Убеђују …

Pročitajte Još »

PREUZIMANJE TESLA ŠTEDNE BANKE OD STRANE KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD

Tekst je napisan 2017 godine i da je usvojen ova banka bi i danas radila.   U nastavku su dati pojedini pozitivni uticaji koje bi preuzimanje Tesla štedne Banke moglo imati na poslovanje Komercijalne banke,pod uslovom da se niskom dokapitalizacijom pokuša zadržati postojeći status po pitanju njenog trenutnog poslovanja  u narednom periodu od godinu do dve dana,uz dovodjenje potpuno novih …

Pročitajte Još »

Srpska razvojna banka (SRB)

Српска развојна банка би почетни капитал прикупила  уступaњeм у целини пакета ненаплативих потраживања из портфолија Агенције за осигурање депозита.Пoрeд тoгa свe крeдитнe линиje из рaзличитих дoнaциja,a кojимa трeнутнo углaвнoм упрaвљa НБС, билo би пoтрeбнo интeгрисaти у нoву институциjу,кao и крeдитнe линиje кojимa трeнутнo дирeктнo или пoсрeднo упрaвљajу рaзличитa министaрствa.Додатни извор капитала било би и издвајање и интeгрaциja здравог портфолија кредита …

Pročitajte Još »

Profit Federalnih Rezervi i BDP zemalja po tekućem kursu dolara u 2013.g

Чињеница да Федералне Резерве имају профит већи од БДП-а Србије за више од два пута утицала је на додатну знатижељу да уврстимо ову институцију и остатак финансијске „индустрије“ САД у ранг земаља према вредности БДП-а, а на основу података ММФ-а. Федералне Резерве био биле рангиране на 65 месту међу 188 држава, колонија и територија за које ММФ прикупља податке. То …

Pročitajte Još »

Dragoslav Kosanić: PROMAŠENA TEMA -NAŽALOST OPET!

Ne, ne mogu a da se ne osvrnem na ideju  iznetoj u ekspozeu Premijera o formiranju „LOŠE BANKE“. A tekst , iako bih voleo , ne može da bude opširan   jer je ideja promašena , a i da nije tehnički je i u praksi neizovdljiva. Ne brine to što  je ideja loša i što posledice forimranja jedne takve institucije mogu …

Pročitajte Još »

Argentine u raljama finansijskih lešinara

Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao. Manji broj kreditora nije prihvatio …

Pročitajte Još »

Dragoslav Kosanić: „Zelenaši u problemu“

Pre neko veče voditeljka dnevnika na nacionalnoj televiziji   je ovim rečima otvorila temu koja se ticala poslovanja banaka , citiram: “Malo je onih koji mogu da se pohvale da su prošle godine poslovali pozitivno i da su uspeli CAK i da povećaju profit,  A banke su prema zvaničnim izveštajima zaradile 42 % više u poređenju sa prošlom godinom .” Zatim …

Pročitajte Još »

Koliko košta Srbija? Prezadužena i na dobošu

Motiv za ovu igru duha pružio mi je oglas http://www.dobos.rs/nekretnine/detalji/6530. Ukoliko bi smo pretpostavili da je cena iz ovog oglasa prosečna cena zemljišta Srbije, a to naravno nije, jer se radi o Krepoljinu a ne o vojvođanskoj ili moravskoj zemlji, došli bi smo do podatka da neokupirani deo teritorije Srbije, u površini od 77.474 kvadratnih kilometara vredi (6,2 evra po …

Pročitajte Još »

POLOŽAJ DOMAĆIH BANAKA – KOMPARATIVNA ANALIZA

Poslednjih dana se u medijima intezivno analizira stanje domaćih banaka (Srspke banke, Poštanske štedionice, JUBMES i Privredne banke Beograd). U  analizama se čak ističe i mogućnost da Agrobanka ’’dobije društvo’’ odnosno da neka od nabrojane četiri banke vrlo brzo doživi likvidaciju. Kakva je situacija u bankama sa dominantnim državnim vlasništvom pokazaće sledeća analiza osnovnih finanisjskih pokazatelja iz bilansa stanja i …

Pročitajte Još »

PROMENE STRUKTURE PLASMANA BANAKA-DINAMIČKI ASPEKT

Poslednjih par godina  plasmani banaka privredi i stanovništvu su značajno smanjeni pre svega zbog problema u servisiranju obaveza nastalih kao rezultat permanetne krize srpske ekonomije (već punih pet godina srpska ekonomija sve intezivnije doživljava negativne efekte finansijske krize  koja se produbljuje sa visinom zaduženosti, cenom kapitala i strukturom duga (kratkoročni i dugoročni karakter). Da bi ova teza bila analitički utemeljena u …

Pročitajte Još »

Nove mere za stare namere

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/nove_mere_za_stare_namere.4.html?news_id=246893 Privrednici kao narkomani ne biraju načina niti pitaju za cenu nove tranše kredita. Kreditni bonitet postao je značajniji od krvne slike. Zaduži se, odživi privid boljeg života, biće kako će biti. Od 2001. godine do danas privreda je bankama na ime kamata platila oko 22 milijarde evra. Preostao je dug oko 20 milijardi evra, a 933.000 radnika je izgubilo …

Pročitajte Još »

ZAKON U RUPI

Ako bismo išta trebali naučiti iz primera Agrobanke onda je to činjenica da je moguće pljačkati novac poreskih obveznika na hiljade različitih načina a da sve izgleda kao da je po zakonu. Zakonski modeli štite počinioce od učinjenih nedela. Osam godina je sve bilo „u redu“: Banka je kredite dodeljivala po utvrđenoj proceduri.Upravni , Izvršni odbor,kontrola Narodne banke, pravni organi, …

Pročitajte Još »

Aktuelna ponuda kredita za unapređenje energetske efikasnosti

Jedan od bitnijih prioriteta na kojima se trenutno radi i od strane države je povećanje energetske efikasnosti objekata, što ujedno znači i uštedu pri korišćenju energenata, ali i promovisanje i sve češće uvođenje u upotrebu alternativnih izvora energije. Država, odnosno Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je još početkom godine aktivnu podršku kako privrednim subjektima, ustanovama, tako i …

Pročitajte Još »

Vrednovanje: Komercijalna banka a.d. Beograd

Метода дисконтовања слободних новчаних токова отказује у случају процене вредности капитала банака. Због тога ћемо  у процени вредности капитала банке која је предмет наше анализе користити методу резидуланог добитка. Овај метод је снажно повезан са PB рациом који се најчешће користи у процени вредности капитала банака када се процена ради помоћу релативног вредновања. Ако је ROE већа од цене капитала …

Pročitajte Još »

APEL PRIVREDE – ZAKASNELA REAKCIJA

Pre par dana, oglasiše se nekoliko privrednih udruženja da su banke svojom kamatnom politikom i troškovima finansiranja dovele realni sektor do potpunog bankrota. E sada, pošto je u Srbiji definitivno pamet i pamćenje prilično kratki po sistemu sporo pamtimo a brzo zaboravljamo, moram podsetiti na sledeće: moja malenkost je već kod prve detatljne finsijske analize privrede prezetnovane na konferenciji za …

Pročitajte Još »

Процена вредности капитала методом абнормалне зараде: АИК банка

  AIK Banka AD attracts deposits and offers commercial banking services. The Bank offers export and development financing loans, short-term corporate credit, automobile, construction and mortgage loans, Internet banking services, and credit cards Agroindustrijska komercijalna banka AIK banka A.D. Niš 2006 2007 2008 2009 2010 ttm / mgr prosek Књиговодствена вредност сопственог капитала 16,870,373 29,250,002 33,985,719 39,094,042 44,167,897 44,734,901 Нето …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Istiskivanje vs. depresijacija dinara

Domaći bankarski sektor je snažnije prelivanje uticaja globalne finansijske krize osetio već tokom prve polovine 2009. Nepovoljna kretanja u realnom sektoru stvorila su poteškoće u naplati dospelih potraživanja banaka i porast loših plasmana, a krajnji efekat je i slabiji finansijski rezultat poslovanja banaka u ovoj godini. U tom okviru banke su sve nesklonije preuzimanju dodatnih rizika u poslovanju, a kod …

Pročitajte Još »