Home » 0 Siniša Milutinović, 3 Bankarstvo, Javna preduzeća i velike kompanije » KRETANJE NETO DOBITKA, KAPITALA I STOPE PRINOSA POSLOVNIH BANAKA U SRBIJI 2008-2012 GODINE

KRETANJE NETO DOBITKA, KAPITALA I STOPE PRINOSA POSLOVNIH BANAKA U SRBIJI 2008-2012 GODINE

Od kako je otvoreno tržište za ulazak stranih banaka u Srbiju(bilo kroz kupovinu banaka koje su već postojale bilo kroz čistu novu investiciju), neprestano traje polemika koja ide u pravcu da banke zarađuju sve više i više, a da je privredi i stanovništvu sve gore i gore.

Podaci koji su dati u tabeli imaju za cilj da sagledaju kretanje neto dobitaka za 10 vodećih banaka po neto dobitku respektivno 2008-2012, paralelno kretanje kapitala za isti period, kao i sagledavanje neto prinosa na kapital(ROE). Kao izvor je korišćen sajt Narodne banke Srbije. Namerno nisu uzeti podaci od 30/06/2013 godine jer iako postoji neto dobitak za period 01/01-30/06/2013 velika je verovatnoća da se u tom slučaju ne bi mogla primeniti anualizacija(peglanje bilansa decembra, čini
anulaizaciju pogrešnom metodom). Svi podaci su dati u 000 dinara.

Sve banke koje su predmet analize su svake godine respektivno 2008-2012 beležile neto dobitak. Gledano kumulativno za sve
njih u dinarima najberićetnija godina za banke je bila 2012 godina kada su imale neto dobitak od 37,575,378 RSD, zatim 2011 sa neto dobitkom od 36,824,981 RSD, 2008 –gde je plus bio 30,407,731 RSD, 2010 sa 29,247,032 RSD,  i na kraju 2009 godina sa neto dobitkom od 28,228,081 RSD. Ako se ove sume pretvore u eur ekvivalent i to preračunato po srednjem kursu EUR na kraj te godine redosled se menja pa je najuspešnija godina bila 2011 sa čistim neto dobitkom od 351,918 EUR, zatim sledi 2008 sa
343,198 EUR, 2012 sa 330,425 EUR, 2009- sa neto dobitkom od 294,384 EUR, i na začelju je 2010 godina sa neto dobitkom od 277,228 EUR.

Kumulativno posmatrano ovih 10 banaka su za period 2008-2012 godine ukupno zaradile 1,597,153 EUR ili 162,283,213 RSD.

Iz ovih brojki se može zaključiti da su najteže godine za banke bile 2009 i 2010 godina, i da nakon tog profitnog proklizavanja kreće uzlet 2011, pa pad 2012 godine koji je i dalje iznad 2009 i 2010 godine.

Možda zanimljivija analiza jeste analiza kapitala banki. Kapital banki može da se povećava unošenjem novog kapitala, pretvaranjem neraspoređene dobiti u kapital, konverzijom obaveza u kapital i sl. Sa druge strane smanjenje kapitala je moguće klasičnom raspodelom dobitika vlasnicima(dividende), poslovanjem sa gubitkom(što ovde nije slučaj) ili pak klasičnim izvlačenjem kapitala što je komplikovana operacija koja se ne može izvesti ni brzo ni jednostavno.

Na primeru ovih 10 banaka u periodu 2008-2012 kapital je smanjen za 1,266,846 RSD, što može na prvi pogled ukazivati na činjenicu da nije došlo do masovnog izvlačenja dividendi.

Ipak, ne treba smetnuti sa uma da su neke od ovih 10 banaka merdžovale neke druge banke(merdžovanjem kapital raste) i da je
sama Komercijalna banka ad Beograd koja spada u banku gde je došlo do najvećeg rasta kapitala i to od 25,433,143 RSD 2008 na 59,866,650 RSD(što je povećanje od cirka 34,433,507 RSD) u ovom periodu više puta dokapitalizovana od strane države Srbije, što svakako ne spada u tzv komercijalne investicije.

U prilog ovoj tezi govori i činjenica da je kumulirani neto dobitak Komercijalne banke za navedeni period bio 15,736,893 RSD, a da je povećanje kapitala veće za skoro 20 mlrd dinara.

Dakle, ako bi se ovih 20 mlrd dinara izbacilo iz analize, uz eliminaciju efekta merdžovanja došlo bi se do zaključka da je prvih 10 banaka izvuklo više od 200 miliona eur-a kroz dividende.

Na kraju kad se govori o stopi prinosa poslovnih banaka možemo da konstantujemo da poslovne banke u Srbiji 2012 moraju da angažuju više kapitala da bi zaradile isto ili da na isti kapital 2012 zarađuju manje nego 2008.

Ako se pogleda stopa prinosa na kapital(ROE), gde je u imeniocu korišćen pokazatelj prosečnog kapitala može se uočiti da je ROE 2008 bio 14,30% a da je 2012 pao na 9,26%. To prosto pokazuje da su 2008 godine banke morale da ulože 1( svoj) EUR da bi zaradile 0,143 EUR, a da 2012 godine na svoj uloženi 1EUR zarađuju samo 0,0926 EUR.

Ovo može ukazivati na to da je stepen nenaplativosti kredita sve veći, da su veća rezervisanja na kontaminiranu aktivu, i da se banke u skladu sa dobro poznatim trouglom profitabilnost/rizik/likvidnost, okreću ka manjem riziku, manjoj profitabilnosti i većoj likvidnosti.

3 Komentara na KRETANJE NETO DOBITKA, KAPITALA I STOPE PRINOSA POSLOVNIH BANAKA U SRBIJI 2008-2012 GODINE

  1. Mislim da ce bankarskom sektoru biti sve gore i gore, sto i pokazuje sam tekst…………..

  2. Jadne male banke…

  3. Kako iskustvo sa zapada pokazuje, uskoro ce narod morati da pritegne kajis da bi spasavao banke

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>