Home » 0 Raniji autori i citati » z Milan Knežević » Nove mere za stare namere

Nove mere za stare namere

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/nove_mere_za_stare_namere.4.html?news_id=246893

Privrednici kao narkomani ne biraju načina niti pitaju za cenu nove tranše kredita. Kreditni bonitet postao je značajniji od krvne slike. Zaduži se, odživi privid boljeg života, biće kako će biti. Od 2001. godine do danas privreda je bankama na ime kamata platila oko 22 milijarde evra.

Preostao je dug oko 20 milijardi evra, a 933.000 radnika je izgubilo posao u realnom sektoru. Građani i privreda postali su statisti-volonteri, čiji je osnovni zadatak da obezbede profit bankama i vladajućoj eliti. Ni ovako ogroman dug, nažalost, nije alarmirao Vladu da rastereti privredu, a ambijent privređivanja učini podnošljivijim. Naprotiv, Vlada počinje da se ponaša kao bankarski agent. Subvencijama iz budžeta podstiče novo zaduživanje privrede. Za samo tri godine, 2009, 2010. i 2011, banke su plasirale na ime subvencionisanih kredita za likvidnost 2,85 milijardi evra, a na ime investicija 355,2 miliona evra. Ukupna kamatna stopa bila je ogromna, oko devet odsto, od čega je četiri odsto subvencionisala država, a privrednici plaćali interes od četiri ili pet odsto.

Banke su na ime kamata samo ovim plasmanom zaradile oko 300 miliona evra. Veliki interes imala je država. Privreda je veštački povećala obim tražnje. Porasli su prihodi od carina i PDV-a. Budžet je prihodovao i velikim brojem plaćanja različitih finansijskih obaveza privrede. Ali, bruto društveni proizvod (GDP) nije značajnije rastao. Gro sredstava otišao je na otplatu prispelih obaveza. Mnogi su profitirali, samo je privreda ostala malo više dužna. Država je vršila veštačko „intravenozno upumpavanje“ kreditnih sredstava za likvidnost nelikvidne privrede. Kupovna moć građana i broj zaposlenih se radikalno smanjivao, inostrane i domaće investicije su prepolovljene, agregatna tražnja dostigla najniži nivo. Ovi krediti imali su pogubnu ročnost od samo godinu dana. Stimulisati zaduživanje privrede u uslovima ovako negativnih trendova, značilo je učiniti je „narkomanski ovisnom“ od povlačenja novih kredita. Aktiva preduzeća je prepolovljena a dugovi privrede dostigli enormnih 20 milijardi evra.

Privreda će se razduživati po duplo višim kamatnim stopama. To će biti i najkraći put u njen potpuni kolaps. Kredite ubuduće neće moći da podiže bar 31.000 preduzeća koja su iskazala negativan bilans završnog računa, 54.000 firmi i preduzetničkih radnji koje su u blokadi, 20.000 firmi nad kojim će pod slovom zakona biti sproveden stečaj, ali će ih zato dobiti veliki miljenici Vlade.

„Intravenoznim upumpavanjem“ veštačke likvidnosti, jedan deo preduzeća će preživeti na kratak rok. Vlada je maskirala i odložila neophodne strukturne reforme. Dovitljivost će dati kratak efekat. Dugoročno će bilansirati ogromnim gubitkom. Kad na red dođe otplata kredita, radikalno će se smanjiti broj solventnih preduzeća koja će uopšte moći da servisiraju obaveze. Za godinu dana broj preduzeća u docnji otplate kredita biće udvostručen. Radikalizovaće se otpuštanje radnika. Na doboš će otići imovina preduzeća i fizičkih lica koja služi za obezbeđenje kredita. Vladina dobra namera, nažalost, samo će ubrzati privredni krah. A upozoravali smo na to pre tri godine. Upozoravamo i danas. U ime savesti, jer privreda nikad nije ni bila ničija briga.

23 Komentara na Nove mere za stare namere

  1. Secam li se ja dobro, u predizbornim danima Knezevic se slikao sa celnicima SNS najavljujuci da to radi jer konacno neko zeli da saslusa predloge. Da li me secanje vara? Ako me secenjanje ne vara, onda je jasno Gospodine Knezevicu da ni ova vlast nece moci da promeni kurs. Kao i oni pre njih i ovi ce se truditi da se ulaguju svojoj kasti, a proizvodnja moze da ceka i druga vremena. Inace , poznat je stav i nekih sa ovog sajta (Goran Nikolic) da domaci privrednici nisu vredni ni pomena a kamoli truda i sredstava, te da ekonomska sudbina Srbije pre svega zavisi od globalnih okolnosti a nikako od naseg cinjenja, ili necinjenja. Naravno ovakve besmislice za jedini cilj imaju nametanje nepromenjivosti stanja u kome je administracija i “ladovina” za “kadrove” jedino sto je vazno i da se to nicim ne sme dovoditi u pitanje, bez obzira na posledice koje ce uslediti.

  2. Odlican clanak godpodine Milane. Porazne stvari . Kod nas svi, ali bukvalno svi misle da se gore ne može da smo dodirnuli dno a ono mi otprilike poodavno ušli u fazu infinitivnog pada. Goer uvijek može a narod I ne primjećuje da mu je sad gore nego prijenpr 5 ili deset godina. On naime sada isto tako tesko živi kao I prije pet godian ali je sada 5 godine stariji. 5 godina iscrpljeniji, subjekat smo 5 godina demografskog pada te nas tako manje ima, da otplaćujemo novouzete kredite.
    I sto je najtragicniej iz ovog stanja infinitivnog pada je moguce izaći ali to zahtjeva političku hrabrost a za to treba imati m***. Na problem je sto smo postal bezm*** društvo na svim nivoima.
    U clanku ste zaboravli se sjetiti da će kad tad globalno doci do monetarnog stezanaj a belaj će tek tada nastati. Jer nama ce infuzije likvidnosti trebati ali tada samo po ratama koje ce ici na gore rapidno.
    Ko dodtak svemu tome strane korporacije koje su vec sad izuzatno dobro kapitalizovane će biti u poziciji da porade brzo I odlucno na popravljanu profitabilnosti zauzimanju tržišta , dok ce nase morati da se ubiju radeci da bi servisirali dugovanja sa vjerovatno narusenom profitabilnoscu. Ca sta vise nas BDP može znatno I skočiti ali bez nekog konkretnog pozitivnog efekta po privredu I ljude.
    Za 5 godian ko opstane bice stariji iscrpljeniji a onda novi ciklus pocinje.

  3. Nažalost,niko mije mogao predvideti varijantu i posle Dinkića,opet Dinkić.I sada bih ,kao i tada,glasao za prekid kontinuiteta loše vlast;za promene ne za stranku.Laka smenjivost vlasti je “biće demokratije”.Birali smo između dva zla i dobili,nažalost, oba.Tragično.

    • Da budemo nacisto, ja potpuno podrzavam vas cin i smatram da bih postupio potpuno isto. Ono sto sam ja zeleo da istaknem je cinjenica da su nas istinski problem ne politicari, vec njihovi biraci, zasebna kasta, zvezda na nebu oko koje se sve vrti. Nazalost, stvari se okrecu oko “pogresnog centra”. To dalje znaci da mi se cini da ce i posle Dinkica ponovo biti Dinkic sve dok se ne desi nesto radikalno, sto ce nas ekonomski “svet” pogurati do novog gravitacionog centra. Sta bi to moglo da bude, za sada jos nemam jasnu predstavu.

  4. Marine, mi ovdje ne spekulisemo hipotezama tipa koja interesna grupa iz koga stoji, ne upiremo prstom i pogotove ne bavimo se ispolitiziziranim temama. Dok je tacno da tanka nit izmedju ekonomije i politike je zaista veoam tankahajde da ostanemo pri ekonomskim temama.

    • Sasa, nema razloga za takav strah. Ovo sto se u Srbiji radi tesko se moze okvalifikovati kao ekonomija. Pre bi se reklo – pljacka i otimacina. Na jednoj strani vlast, na drugoj obican narod.

      • Nema ovoveze sa strahom nego govorimo o primarnoj funkciji i razlozima psotojanja sajta.

        • Sasa, to se nikada ne govori, to treba da se precuti, a da se podrazumeva. Isticanjem se uvek postavlja pitanje, – a zasto to nama oni isticu? Nadam se da si me razumeo sta sam hteo da kazem.

  5. Boki, nemoj napadati Knezevica sto je podrzao SNS. Vredelo je podrzati. Vazno je da je onaj bastion pao, ovaj novi, koji grade, jos ce lakse pasti. Knezevic previse veruje ljudima, pa ga to ponese. Secam se kada me je napao sto sam mu rekao da dzaba pregovara sa Dinkicem i da tom coveku ne treba nista verovati. Boki, ljudski je gresiti, ali ozbiljan covek mora da na greskama uci i da ih ne ponavlja.
    Davno sam ovde napisao, ako se neko seca da banke u saradnji sa drzavom pljackaju korisnike, a plus sto je drzavni organ nelojalna konkurencija za uzimanje kredita…
    Da se vratim na tekst. Misli Knezevicu da gresis da ce laznom likvidnoscu preziveti na kratak rok. To je vazilo za proslu turu povlascenih kredita, od kojih su najvise vajde upravo imale banke. Kako su bankama poslednjih nekoliko meseci drasticno pali plasmani, ova mera je vise potencijalna podrska bankama, nego privredi, medjutim, malo je onih koji ce ovoga puta uzeti kredit. Nema vise niko razloga da uzima kredit, jer su stvari dosle do kraja. Dzaba bankama sto ovih dana trljaju ruke, jer se nadaju porastu plasmana, nema od tog nista. Znate svi onu staru – mrtav konj ne p….

    • Gosn. Mile ljudski je grešiti, ali je još ljudskije preuzeti odgovornost za svoje greške.

      U korporativnom svetu greške vrlo brzo stižu za palatu dok u političkom nikda, a to je upravo razlika o kojoj je ovde reč.

      O nesposobnosti političkog Mangementa, koji i pored vidne nesposobnosti, prvo nije moguće ukloniti, a ako ode onda se posle određenog momenta vrati kao “spasilac.”

      Kada bi politički management bio podjednako efektivno smenjiv kao i korporativni problemi bi nili daleko manji a vreme potrebno za efikasnu reakciju daleko kraće.

      U zakonodavstvu mnogih država postoje odredbe o korporativnom kriminalu, dok u politici top management ima imunitet.

      Narvno proces donošenja odluka(decesion making process) u korporativnom managemntu je neuporedivo efikasniji nego u političkom managementu.

      Da je bilo koji od silnih političara koji imaju sumnjive management diplome, kojim slučajem CEO na platnoj listi velikih korporacija, posle prvog otkaza ne bi više došao na management poziciju ni u srednjem managemntu dok o top managementu da i ne govorimo.

      Dalo bi se još ponešto primetiti ali i ovo je čini mi se dovoljno.

      I da naglasim ja nisam pristalica korporativizma, koji smatram čak veoma negativnom pojavom, ali ovo što sam napisao stoji.

      cerski

      • Nista nisam razumeo. Nema potrebe pisati u siframa. Stvari treba nazivati pravim imenom. I pisati kratko. Sto bi stari narod rekao – kome je jasno u glavi, jasne su mu i recenice.

      • Osim toga, Dragane, u nekoliko recenica govorite o nesmenjivosti vlasti. To, naprosto, nije tacno. Vlast jeste smenjiva i zato postoje izbori.

  6. Inace, da potkrepim licnim primerom. Uzeo sam pre cetiri godine dva puta taj “povoljni” kredit. Dok naplate fiksne troskove, pa zatezne kamate na kasnjenje (sto nije po zakonu), pa razne takse i slicno, na kraju taj kredit debelo kosta. Zasto su tada ljudi uzimali te kredite? Zato sto su jos uvek mislili da ima svetla na kraju tunela. Danas svi mali privrednici znaju da svetla nema i da je taj kredit samo pljacka vise, tako da ce izuzetno mali broj firmi uzeti te kredite. Sta ce nekome kredit, ako nema traznje za njegovim proizvodima i uslugama? Vecina je otpustila visak radnika, mnogi su firme zatvorili, sve u svemu, jedina sansa da ovde nesto krene su drasticne promene, a od sminkanja mrtvaca vajde nema.

  7. Sta su to strukturne reforme?

  8. Kredit kao izvor novca je najnepovoljnija opcija za poslovanje.
    Ponekad je potrebno vratiti se na bukvar..??

  9. Raznih dugova ima ( povoljnih, nepovoljnih,kratkorocnih….) ,posto i to mora da se crta…

  10. Odakle Vam tako destruktivne ideje ?? Strah jeste pokretac ali kod nesvesnih ali dug i stres po prirodi stvari fokusiraju samo kratkorocno. Oni su posledica…

  11. Posmatrate stvari iz “uslovno licnog” ugla ,ovde se tema pretezno odnosi na privredu i drzavu u globalu …to je makroekonomija…

    Pojedinacni primeri nisu relevantni ,ne i nevazni ali ipak nisu sustinski vaznji vise nego sto je statisticki prosek.

    • Pojedinacni primeri u zbiru su statisticka slika. Nedavno sam polemisao sa prijateljem. On se zali kako je eto (kao i ja uostalom) “ogulio” pozadinu da zavrsi fakultet, odricao se i on i njegovi roditelji, da bi danas njegovo zanimanje (dipl ekonomista) bilo potpuno obezvredjeno “poplavom” ekonomskih i menadzment strucnjaka. Neki od njih su precicom i napredovali i cak su sefovi njemu sada. Zasto se ljutis pitao sam ga, pa znas i sam da ni tebi ni njima ocigledno nije neophodan fakultet za administrativni posao koji sada obavljate. Odgovorio je , zato sto je neko potpuno obesmislio moj rad i moje odricanje, moj rizik i moje vreme. E Kume moj, razumes li sada zasto se ja ljutim sto postoje “parking servis” radna mesta i kompanije, agencije, administracija, tusta i tma nepotrebnih koji odlicno zaradjuju, zaduzujuci buducnost moje dece, kraduci moj rad.
      Ovo je takodje licni primer, ali toliko cest da se najveci broj preduzetnika i postenih ljudi tu moze u potpunosti pronaci.

      • Ekonomija se kod nas posmatra na jedan arhaican nacin..kao i studiranje uopste.Studiranje ekonomije ne podrazumeva da sa tom diplomom treba da budete na rukovodecem mestu u EPS .
        TO je anomalija…
        Studiranje enkonomije podrazumeva da sticete znanje koje kasnije mozete da primenite u poslu kojim se bavite.Niko na svetu ne moze da vam obesmisli diplomu,to je nemoguce .

        Osim da Vam uradi lobotomiju…

        To je sve duboko pogresan nacin razmisljanja …

  12. Odličan tekst,gospodine Kneževiću,ovde bih samo dodao katastrofalan izbor kadrova u tzv.Savet za ekonomski preporod.Birani su ,kako oni koji ništa nisu uradili na tržištu,tako i oni koji su zvanično i nezvanično savetovali bivši režim,to je katastrofa i posledica moranja ulaska u političke kompromise novog dela Vlasti,s ostacima prethodne.Ostaje nam samo da se nadamo da će sledeću Vladu formirati jedna partija,u najgorem slučaju dve,do tada…..

  13. Birani su po principu dobrovoljnosti ,ko je hteo taj se prijavio..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>