Home » 0 Dragovan Milićević » SRBIJA – GDE SMO REALNO U ODNOSU NA OBEĆANJA

SRBIJA – GDE SMO REALNO U ODNOSU NA OBEĆANJA

Imajući u vidu konstantna obećanja o poboljšanju standarda, većim ukupnim zaradama, povećanja zarada u javnom sektoru i očekivanjima da se isto desi u privatnom sektoru (gde je zaposleno 2/3 radnika), na bazi podataka zvničnih državnih istitucija (Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije) specijalizovnai sajt (www.tradeeconics.com) prati ekonomska kretanja i vrši prognoza za 196 zemalja. Trading Ekonomics omogućava svojim korisnicima tačne informacije za 196 zemalja, uključujući istorijske podatke za više od 300.000 ekonomskih indikatora, deviznih kurseva, berzanskih indeksa, prinosa na državne obveznice i cena robe. Podaci su bazirani na zvaničnim izvorima, a ne od izvora  podatka s treće strane, a činjenice se redovno proveravaju da bi se izbegla odredjena nedoslednost. TradingEconomics.com je dobio više od 270 miliona prikaza stranica iz više od 200 zemalja. U svojim predvidjanima koriste nekoliko ekononomstrijskih modela od koji su najpoznatiji model pokretnih proseka (ARIMA modeli).

Za analizu nekoliko ključni parametara ekonomskih kretanja, odnosno njihov izbor opredeljenje je bilo koliko isti mogu doprineti promeni osnovnih agregata koji se najčešće prominju u medijima od strane političara.

Potrošnja:

Osnovni parametar rasta standarda i uticaja na ukupnu privrednu snagu zemlje. Podaci o dosadašnjem kretanju potrošnje, neophodnih za analizu kretanja do 2018 godine govore da se ista neće značajnije menjati. To direktno korespondira sa analizom potrošnje domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku (Anketa o potrošnji domaćinstava) koju je autor već prezntirao javnosti a deo prenešen i u sredstvima javnom informisanja.

Kretanje GDP (bruto društvenog proizvoda)

Osnovni parametar o ekonomskoj snazi jedne zemlje. Njegovo tumačnje je najčešće veoma diskutabino i veliki broj ljudi ne razume ovu kategoriju i zbog toga je pogrešno tumači. Detaljno objašnjenje postoji na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, to stvarno jeste skup svih proizvedenih roba i pruženih usluga na teritoriji jedne zemlje (proizvodni princip) ali samo uz jednu malu napomenu. Od toga treba oduzeti tzv medjufaznu potrošnju, dodati poreze i oduzeti subvencije. Ukupna realizacija privrede Srbije u 2016  je bila oko 80 milijradi evra, a stvarni doprinos GDP Srbije je bio oko 19,9 milijradi eura. Prognoza ove institucije govori da se može računati pod ostalim nepromenjenim okolnostima da GDP raste oko 2-2,5% godišnje

GDP Po stanovniku po teoriji pariteta kupovne moći

Ovaj parametar je bitan jer govori o kupovnoj snazi ostvarenog društvenog proizvoda po stanovniku, tj, šta se i koliko  može dobara i usluga kupiti za ostvareni dohodak. Naime, kupovna moć stanovnika je po zemljama različita i zavisna od mnogo faktora. Jedan euro ili dolar nema istu kupoovnu moć  Americi ili razvijenim zemljama Evrope u odnosu na siromašnije zemlje. Kupovna moć je determinantna ekonomske snage zemlje, i po pravilu se za jednu novčanu jedinicu može više kupiti robe i usluga u Srbiji ili zemlji sličnih ekonomskih perforamansi nego u razvijenoj zemlj. Zato nekoliko puta veća primanja u Nemačkoj ne znače da će za isti iznos moći da se kupi nekoliko puta više roba. Na ovom sajtu je već objavljeno nekoliko radova na tu temu.

Inflacija:

Srbija je već nekoliko godina u zonama niske inflacije. Razlog je pre svega značajna pad potrošnje, relanih dohodaka i kuvne  moći. Blagi rast inflacije do 4% YoY je predvidjanje ove institucije do 4% do kraja 2018 godine

Nadnice

 

Često isticano pitanje ovih dana, porediti ih sa Eur i eksploatisati njihov rast u ovoj valuti kao uspeh nije stručno prihvatlji. Naime, kada dolazi do apresijacije dinara u odnosu na eur, nadnice rastu u eur a u dinarima stagniraju. Ako čak u dinarima i padu nominalno (relano padaja kad god njihov nominalni rast ne prati kretanje inflacije merene CPI – indeksom potrošačkih cena) u eurima mogu rasti ako eur  pada u odnosu na dinar. Veća ponuda deviza uz nepromenjenu ili slabiju tražnju po zakonu ponude i tražnje obara vrednost evra. To je gotovo imanentno svojstvo intervalutarnog kursa dinara i eura u dosadašnjem periodu. Paradoksalno, ali za državu odnosno budžet to je i korisno jer raste uvoz i na bazi toga porez na dodatu vrendost iz  uvoza, povećava se i osnova za drugi fiskalni namet-akcize.

Zaključak

Ovi podaci pretstavljaju samo potporu u zaključivanju da će biti veoma teško  realizovati optimistične najave o skorom boljitku na makro nivou. Nekoliko ograničavajućih faktora je konstantno prisutno:

Problem budžeta. Pirhodi budžeta su veoma nisku u odnosu na potrebe njegovih korisnika. Ravnoteža, odnsono kontrolisan i relativno mali deficit je rezultat niskih prinadležnosti korisnika budžeta i njegove raspodele.

Nezaposlenost. Posebna tema jer se predvidja da ova kategorija nominalno ima značajno smanjenje. Čak i zvanično podaci  govore da se broj kreće oko 700 hiljada jer ovde nije samo pitanje broja koji je skinut sa evidencije i stekao status zaposlenog lica, nego i veličine priliva novih nezaposenih lica. Ova lica dolaze ili po osnovu otkaza iz redovnog ili povremenog radnog odnosa ili mladih koji su završili različite stepene školovanja.

Pad potrošnje stanovnika je za prethodnih pet godina bio enormno veliki i kretao se oko 27% u 2015 u odnosu na potrošnju 2011 godine. Na ovo treba dodati i smanjenje kapaciteta potrošnje veliko broja stanovnika koji rade u javnom sektoru, smanjenje plata, obezvredjenja po osnovu inflacije i sl.

Sa druge strane kumulirani i nerešeni problemi u značajnom  broju sektora i aktivnosti govore da je na sceni dalja preraspodela bogatstva na one subjekte koji izbegavaju ili utaje porez, koruptivne aktivnosti ni blizu nisu podnošljivog nivoa, tako da zemlju u narednom peruodu očekuju značajni problemi u ostvarivanja kako ekonomske tako i socijalne politike. Srbija na žalost nema definisanu ekonomsku politiku niti razradjene scenarie relaizacije i odgovora na izazove okruženja. Ranjivost je pre svega u domenu onih parametara na koji se ne može uticati. Energenti su jedan od parametara koji ide na ruku trenutnoj stabilnosti. Priliv stranog kapitala takodje. Odliv po osnovu Stranih direktnih investicija u značajnoj meri utiče na spoljnu likvidnost podotovo ako pozicije tzv ’’sekundarnog dohotka platnog bilansa’’ nastave sa negativni kretanjima (doznake).

Problem kumuliranja spoljneg duga. Srbija se zadužuje da vraća stare kredite i plaća stalno rastuće kamate. Prirast društvenog proizvoda nije dovoljan za plaćanje kamata. Prirast društvengo proizvoda ne dovodi po povećanja bogastva nacije već obrnuto. Da bi došlo do realnog povećanja bogatstva, prirast GDP mora biti veći od učešća kamata u istom.

Neefikasnost značajnog dela javnih preduzeća. Svaki gubitak u poslovanju doprinosi smanjenju GDP. Objašnjenje je jednostavno i svodi se na to da država to mora pokriti kao vlasnik  kapitala, odnosno prebaciti kroz subvenicije sumu sredstava, koje se opet po metodologiji izračunavnaja GDP odbijaju od bruto dodate vrendosti. Samo je enormni gubitak Železare Smederevo uticao negativno da GDP u iznosu od 0,19% kroz negativan doprinos učešću privrede u GDP

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>