Home » 0 Dragovan Milićević, 3 Poljoprivreda » SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA

SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA

Srbija  je poljoprivredna zemlja velikih mogućnosti u proizvodnji ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura. Ovo su nepodeljene ocene kako  stručne javnosti,  tako i šire javnosti. Srbija stvarno ima velike potencijale za razvoj ove privredne grane koja kroz spoljnotrgvinsku razmenu može značajno povećati devizni priliv i biti veliki oslonac u pozitivnom spoljnotrgovinskom bilansu. Bez velikih pretenizija da se šire elaborira potencijal razvoja ili pak trenutno stanje, pažnja će pre svega biti koncentrisana na intezivni aspect razvoja poljoprivrede, a to je stočarstvo. Jednostavno, stočarstvo je faktor povećanja dodate vrednosti u poljoprivredi jer najveći deo prinosa ratastva dobija dodatu vrednost kroz stočarstvo. Prvo, cene primarnih ratarskih kultura (kukuruz, pčenica, ječam isl.) podležu berzanskim pravilima formiranja cena i u period niskih cena ratarskih kultura ostvaruje veoma nisku ili pak negativnu dodatu vrednost jer poljoprivreda Srbije nema konkurentske prednosti u odnosu na bogate zemlje zapada koji značaj deo budžeta koriste za razne tipove subvencija koji u krajnjol liniji prestavljaju i glavni oslonac farmera u stimulisanju proizvodnje.

Izvor:indexmundi.com/price of corn

Grafikon ilustruje cene kukuruza po metričkoj toni u poslednjih dvadeset godina. Ciklučno kretanje i velike oscilacije u kratanju cena prisutne su od decembra 2006 pa do kraja 2013, kada dolazi do enormnog pada cena od preko 50%. Prethodne tri godine cene kukuruza su u rasponu od 160-180 dolara. Medjutim, kada se pogleda razdoblje od 200-2006 cena se kretala od 100-120 dolara. Ali radi pravilne eksplikacije mora se učiniti važna napomena. Naime, potrebno je prosečnu vrednost dolara iz prethodnih razdoblja eskontovati ili diskontovati na vrednost iste kupovne snage u sadašnjem period. Ili prošlu vrednost eskontovati na sadašnju ili obrnuto, sadašnju svesti na vrednost kupovne snage od pre 10-15 godina. Obzorom da nije prevashodno cilj ovog rada detaljno analizirati prezentirani grafikon, koji je dat samo kao ilustracija, pažnju treba posvetiti gubicima nastalih po ovom osnovu na izvoz srpskog kukuruza.

Izvozni efekti kukuruza od 2006-2015

Neto efekat smanjenja  izvezene vrednosti kukuruza u 2015 u odnosu na 2012 je 200 miliona dolara kao rezultat pada cena kukuruza u izvozu.

Kukuruz zavredjuje posebnu pažnju u analizi jer je osnovni input u tovu stoke, pre svega junadi i svinja. Kukuruz je, kao što će se videti u narednim izlaganjima glavna kompenonenta koncetnrovane hrane u tovu sa najvećim količinskim učešćem u ishrani stoke. Jefitniji kukuruz čini značajno olakšanje u kalkulaciji proizvodnje tovnih junadi. Medjutim, Srbija u svetskoj razmeni junećeg mesa zauzima veoma skromno, čak efemerno mestu u odnosu na druge zemlje. Proizvodnja junećeg mesa u odnosu na potencije daleko zaostaje za zemljama sličnih agrarnih potencijala.

Sa proizvodnjom od samo 75.000 tona prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2015 (godina uporedjenja) Srbija se nalazi u rangu sa Gvatemalom, zemljom daleko manjih agrarnih potencijala. Lider su SAD i Brazil sa 11,8 odnosno 9,5 miliona tona

Izvor:indexmundi.com/US Agriculture Bilten

Cene junećeg mesa u dolarima/funti (1 funta=0,45 kg)

Izvor:Ibid,

Ukupan potencijal za proizvodnju junećeg  mesa je prezentiran kroz pregled ukunog  broja goveda u Srbiji u hiljadama

Izvor:stat.gov.rs

Ukupan godišnji potencijal goveda za klanje je oko 160.000 komada i tu se ubrajaju goveda u tovu, junice za klanje i goveda do jedne godine za klanje, junice za klanje is l.

To pokazuje i zvanična statistika zaklane stoke u Srbiji u 2015 godini.

Broj zaklanih goveda u 000 grla

Izvor:stat.gov.rs

Ukupan izvoz kukuruza i učešće proizvodnje u izvozu

Izvor:trademap.org, indexmundi.com, proračun autora

Srbija je u 2015 proizvela 7 miliona tona kukuruza ili oko 6 tona po hektaru. Srbija se nalazi u samom svetskom vrhu po proizvodnji kukuruza. Ispred su samo Madjarska i Paragvaj sličnih poljoprivrenih površina.

Ostale zemlje su daleko teritorijalno veće sa neuporedivo većim poljoprivrednim površinama. Medjutim, druga analiza otkriva da Srbija ima prinos od oko 6t/h što je u odnosu na druge zemlje lošijih pedoloških  krakteristika značajno manje. Razlog je pre svega nedovooljna primena agrotehnike u samom proizvodnji, zavisnost od atmosferskih prilika. Prinos kukuruza po hektaru po zemljama

Izvor:indexmundi.com

Takodje, Srbija kao mala zemlja ima veoma visoko učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji od preko 30%, što govori o ekstenzivnom stočarstvu i niskom stepnu valorizacije kroz tov stoke. Kanada ima učešće kukuruza u izvozu samo nešto više od 4% od ostvarene proizvodnje, Poljska 15% i Nemačka 9,3% iako je proizodnja ove kulutre za oko trećinu manja od srpske.

Kako valorizovati kukuruz kroz tov junadi i proizvodnju mesa je posebna tema u Srbiji. Srbija ima zanemarljive količine izvoza junećeg mesa u prethodnom periodu jer je pored eksternih problema bila suočena i sa probelmima na domaćem tržištu-bolesti kože (nodularni dermatitis-kvrgava koža) tako da su sve zemlje EU i Rusija zabranile uvoz mesa iz Srbije do daljneg, odnosno do povlačenja simptoma naročito sa teritorije istočne i južne Srbije.

Kako do povećanja proizvodnje? Pitanje je u ovom trentuku veoma složeno jer je godinama unazad Srbija značajno smanjivala stočni fond, pogotovo goveda.  Srbija u klanicama već godinama kolje oko 150-160 hiljada grla ili sa neto proizvodnjom ukupno oko 75 hiljada tona sa svim zaklanim grlima (302 hiljade). Važno je napomenuti dug ciklus obnove fonda kod goveda a sigurno i nezainteresovanost manjih poljoprivrednih gazdinstava za uzgoj krava i junadi.

Radi preciznije analize kalkulacije tova goveda (junadi)  korišćeni su podaci o kalkulaciji tova prezentiranih od strane Poljoprivredne stručen savetodavne službe Ministarstva poljoprivrede (www.pssss.r) o varijabilnim troškovima tova kao i svi neophodni utrošci komponenti tova. Data su dva scenario kalkulacije i to tov u tzv, koncentrovanom režimu tova i druga u tzv. Tovu silažom gde se koristi kombinacija silirane grane i koncetrovane hrane.

Proračun je radjen po uslovnm grlu sa cenama teladi za tov i junadi iz baze podataka o cenama ministarstva poljoprivrede (stips.minpolj.gov.rs)

Kalkuacija je data bez državne subvencije od 10.000 dinara po grlu. Bruto marža po grlu u ciklusu tova koji traje 275 dana.

U drugom scenariju data je kalkulacija tova silažom

Ovde je bruto marža značajno veća ali je vreme tova 367 dana.

Šta se može zaključiti? Tov silažom podrazumeva značajne preduslove. Velike površine pod silažnim biljem (kukuruzom) troškovi pripreme, mehanizacija, živi rad.  Za izbacivanje jednog turnusa od 50 grla potrebno je 5 h površine pod silažom.

Ovakva kalkulacija daje bruto maržu (bez stimulacija) od samo 5 hiljada eura za 247 dana tova za 50 grla uz angažovanje odredjenog broja radnika. Na žalost,  ukrupnjavanje  proizvodnje, rast efektivnosti tova u razvijenim zemljama i kretanje cena junećeg mesa na svetskom tržištu do od 3,5-4 dolara  po kilogramu potpuno gase nadu manjeg proizvodjača da bi mogao da obezbedi zaposlenje i egzistenicju u tom poslu. Definitvno svaki uzgoj manji od 150 grla u turnusu ne može obezbediti pokriće svih troškova, uključujući i trošak rada i ostale neevidentirane troškove na početku planskog perioda.

Umesto zaključka:

 

Srbija zauzima efemerno mesto u svetu  u izvozu junećeg mesa. Poznato je da se kroz stočarstvo dodata vrednost ratarstva višestruko uvećava. Naročito je važno sagledati poziciju stočarstva u tovu krupne stoke pre svega junadi. Ukupna proizvodnja junećeg i govedjeg mesa u Srbiji se ceni na oko 75000 tona što je u odnosu na druge zemlje slični teritorijalnih i pedoloških karakteristika na niskom nivou. Na žalost  Srbija veliki deo proizvodnje kukuruza izvozi u sirovom stanju (oko 2,2 miliona tona) ali zbog pada berzanskih cena gubitak u izvozu kukuruza u 2015 u onosu na 2012 je 200 miliona evra.

Kakvi su uslovi za inteziviranje proizvodnje junećeg mesa. U ovom trenutku položaj ove grane stočarstva je veoma nezavidna. Pad stočnog fonda u poslednjih desetak godina je uslovila da je potencijal klanja junadi u Srbiji jedva oko 150-160 hiljada godišnje  (jedini relevantan  pokazatelj izvozne ponude jer podrazumeva da to meso bude izvoznog kvaliteta a to podrazumeva june do 1 godine, sa prosečnom težinom od 450-480kg i odgovrajući sortni sastav. Kalkulacija cena tova govori da intezivnim tovom (minimum 150 grla u turnusu) mogu podneti krupna domaćinstva sa odgovrajućom infrasturkturom (objekti, oprema, mehanizacija is l). Na žalost više nije moguće da to bude porodični biznis onih domaćinstava koje nemaju već spremne objekte, obrtna sredstva i bar 30-50h zemlje. Naročito ako se u tovu prmenjuje kombinovani metod sa silažnom ishranom kao dodatkom. Za uslovnih 150 grla u turnusu je potrebno minimum 20 h sopstvene silaže.

Ova delatnost je zbog aktuelnih kretanja u svetskoj ekonomiji uglavnom rezervisana za velike sisteme (velike klanice, poljoprivredna dobra is l.)

Takodje je veoma bitno istaći i da je bitno promeniti filosofiju organizacije poljoprivredne proizvodnje jer više kao nekada nije bitna toliko reonizacija koliko pretumbacija setvene strukture podešene veličini poseda. Glavna briga države je kako da opstane domaćinstvo sa 4-5 h jer njihova proizvodnja tradicionalnih ratastkih kultura više nije ekonomski održiva. Bruto dodata vrednost proizvodnje pšenice je oko 200e po hektaru u poluintezivnom gajenju (4,5-5tona prinos i 500kg potrošnje KAN i 100 kg uree). Više nije bitno da usev prilagodiš reonu jer je novi semenski sortni sastav prilagodjen tipu zemljišta. U  Vojvodini se uveliko vrlo uspešno gaje maline odredjenih sorti prilagodjenih ravničarskim terenima. Slično je i sa ostalim jagodičastim voćem.

Državni podsticaj za uzgoj stoke je jedina na žalost sigurna komponenta bruto marže.

Šta raditi: Prekomponovanje strukture gajenja na povrtarstvo, voćarstvo i ratarstvo. Jedini isplativi posao na malom posedu je povrtarstvo. To je dokazano i u studiji o nacionalnim veletržnicama istog autora. U ovom vremenu održivi biznis koji bi porodici obezbedio egzistenciju  je:

  • 1 h povrća
  • 10 h voća i
  • 100 hektara ratarskih kultura

Mogućnosti državne pomoći i podsticaja

  • Država u  ovoj grani stočarstva je već u aktivnoj poziciji kroz subvencije od 10.000 po uslovnom grlu.
  • E sada, pitanje je apsolutne svrsisihodnosti ovih podsticaja jer njih ravnomerno dobijaju i klaničari koji imaju sopstveni tov i koji imaju ekstraprofit kroz prodaju sirovog ili preradjenog mesa i obični primarni proizvodjači koji nemaju mogućnost finalizacije.
  • Drugo veoma bitno na kratki rok, zbog dugog životnog ciklusa u proizvodni (od bremenitosti do završetka tova prodje  20 meseci)  strateške mere ne mogu odmah dati rezultate. Srbija je izložena konkurenciji i liberalnom ekonomskom modelu tako da i nema velike mogućnosti osim subvencija da učini nešto kapitalnije. Daleko teža situacija je u proizvodnji mleka sa ukidanjem zaštite domaće proizvodnje krajem ove godine.
  • Glavno pitanje je kako edukovati proizvodjače da im bruto marža bude veća. Na autput više nije moguće uticiti jer ne možemo uvesti protekcionizam za inoponudjače a tražiti povlastice za domaće.  Kako do jeftine hrane i poboljšanje sortnog sastava je već nešto što država može pomoći. Domaća poljoprivreda mora doživeti potpunu prekompoziciju poslovne filosofije i načina razmišljanja. Tu država jedino može pomoći u cilju kvalitativnog  doprinosa. Te mere moraju biti podržane od stručne javnosti koja se bavi problemima poljoprivrednika.
  • I na kraju nije bez značaja i jedna veoma važna konstatacija: Zašto je Holandija lider u poljoprivrendom proizvodnji. Svi će odgovoriti stereotipno ali retko ko će reći pravu suštinu: 80% holandskih farmera ima visoko obrazovanje. To je pored ostalog i jedan od osnovnih razloga.

 

 

Jedan komentar na SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA

  1. Mnogo grešaka,netačna kalkulacija. Prvo-najveći input nije kukuruz niti je kada bio,već tele.Muško tele,simentalske rase,koje ima solidne tovne karakteristike,težine oko 150-160 kg košta oko 3-3,2 e odnosno oko 450-550 e .
    Drugo-tov bikova u kategoriju baby-beefa,tj 450-480 kg žive vage se ne praktikuje u Srbiji već duži niz godina. Težine bikova za klanje su oko 600-700 kg,i gotovo je nemoguće naći lakšu robu.Cena bikova je od 1,9 do 2,1 e,zavisno od vrste tova-vezan ili slobodan tov,i ponude i tražnje.
    ono što je po mom skromnom mišljenju potrebno uraditi nije povećanje subvencija za tov bikova,već subvencije -premije za mleko ,kao i zabrana uvoza mleka. Na taj način će se povećati broj krava u tovu,čime se povećava i broj teladi za tov. tada se dešava i jedna interesantna pojava-proizvođači mleka gledaju da se što pre oslobode teleta, jel im se ne isplati da im tele pije mleko koje prodaju pa prodaju veoma malu telad. ovakva telad su interesantna tovljačima jer su jeftina,oko 100-150e a već imaju iskustvo u prihranjivanju teladi sa veštačkim mlekom.Dugoročno, ovo bi dovelo do pojave značajnog viška bikova u ponudi i eventualnog izvoza.
    NAŽALOST,NA OVAJ NAČIN UVOZNIČKI LOBI NE DOBIJA MOGUĆNOST ZARADE pa bi verovatno vršio veliki i neizdrživi pritisak na vlasti koje bi brzo odustale od toga,kao što su već više puta radili.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>