TANJUG: KAKO JE ISLAND POBEDIO KRIZU

ORGANIZACIJA za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje kako će islandska ekonomija ove godine prerasti područje eurozone, a mere koje je Island proveo kako bi se oporavio od duboke financijske krize u kojoj se našao 2008. godine pokazale su se uspešnim, stoji u tekstu koji je objavio Bloomberg. Rejtinška agencija Fitch Islandu je podigla rejting pa je nakon statusa “smeća” i spoljneg duga od 50 milijardi eura sada ima stabilnu prognozu. 2011. Island je ostvario rast BDP-a od 2.9 posto, iako bi ove godine mogao pasti na i dalje zadovoljavajućih 2.4 posto. Sam deficit budžeta je sa 6.5 posto iz 2009. prošle godine smanjen na samo 0.5 posto, a ove se godine očekuje suficit, piše Bloomberg. Kako je Island prevazišao najveću finansijsku i privrednu krizu u svojoj istoriji i šta joj je prethodilo.  Devedestih godina prošlog veka  i prvih godina ovog veka Island je bio bogata i stabilna zemlja, u samom vrhu evropskih zemalja po visokim stopama rasta (4% godišnje) i maloj nezaposlenosti (1%) a po indeksu humanog razvoja UN je delio čelnu poziciju zajedno sa Norveškom.  Medjutim u 2003 godini u skladu sa neoliberalnom doktrinom su privatizovane  Islandske banke i izvršena je liberalizacija u ovoj oblasti što je omogućilo neograničenu i nesmetanu pohlepu privatnih bankara, što će, uz ostalo dovesti do sloma bankarskog sistema. Islandske banke su masovno počele da povlače depozite iz inostranstva preko svojih filijala nudeći relativno visoke kamatne stope (6% godišnje). Tako je Landsbanki imala u V.Britaniji više od 300,000 klijenata, sa depozitima u vrednosti od 5 milijardi eura, a u Holandiji 125,000 klijenata sa depozitima od 1,7 milijardi eura. Ubrzo po izbijanju svetske krize, banke su doživele kolaps ( u drugoj polovini 2008 godine), pa je tržišna kapitalizacija islandske berze (na kojoj su akcije banaka činile 60% active) pala za više od 90%, a vrednost islandske krune je pala za 85% svoje vrednosti u odnosu na euro. Sosijal-demokratska vladajuća koalicija počela je pregovore o vešemilijardskom zaduženju u inostranstvu u eurima kako bi spasla privatne islandske banke. Ekonomska situacija se pogoršala, ljudi su demonstrirali protiv halapljivih bankara koji su zemlju doveli u takvo stanje ali i protiv neodgovornih političara koji su im to dozvolili. Na kraju je vlada bila prisljena da podnese ostavku (januara 2009 godine). Medjutim i pored osude prethodne politike nova levo orijentisana koaliciona vlada je podlegla pristisku inostranih kreditora da pregovara o uzimanju novih kredita kako bi pokrila gubitke privatnih banaka, što je ponovo izazvalo veliko nezadovoljstvo gradjana. Kulminacija nezadovoljstva je ibla kada je parlament (januar 2010) usvojio zakon prema kome država preuzima obavezu da namiri obaveze propalih islandskih  banaka prema klijentima iz V.Britanije i Holandije, što je u suštini značilo da svaki Islandjanin na sebe preuzima obavezu da plati 18.000 evra zbog pohlepe i neodgovornosti privatnih islandskih banaka i njihovih inostranih kreditora.

Pod jakim pristiskom gradjana, predsednik Islanda je iskoristio svoje ustavno pravo i nije potpisao taj zakon, te je prepustio gradjanima da se na referendumu da li hoće na sebe da preuzmu obaveze privatnih banaka. Usledio je ogroman pritisak iz inostranstva. MMF je zapretio da će zemlju lišiti bilo kakve svoje pomoći. Britanski ministar lord Majners je upozorio da će odbacivanje zakona usvojenog u parlamentu imati dugoročne posledice dodavši da će u tom slučaju Island javno pokazati da ne želi da bude deo medjunarodnog finansijskog sistema , da ima pristup medjunarodnim i nacionalnim fondovima drugih zemalja, te da nije siguran biznis partner. Te i druge pretnje koje su upućivane Islandu na kraju je komentarisao i njen predsednik: ‘’Nama govore da ukoliko ne prihvatimo  uslove medjunarodne zajednice  da ćemo postati Kuba. Ukoliko se mi na to saglasimo postaćemo Haiti.’’ Posle toga velika većina gradjana se na referendumu izjasnila protiv pomenutog zakona koji je usvojen u parlamentu (preko 90%).  Island je u praksi uspešno demostrirao da ne postoji samo  ‘’jedno moguće rešenje’’ prema kome se mora bespogovorno povinovati diktaturi moćnih i bogatih, te da uvek mora da postoji alternative. Uradio je ono što je u suprotnosti sa vladajućim neoliberalnim dogmama. Kada su druge države spašavala privatne banke prebacujući na gradjane (poreske obveznike) terete njihovih ogromnih gubitaka nastalih zbog pogrešene poslovne politike, pohlepe i neodgovornosti, Island je izvršio nacionalizaicju i iz  zdravog dela njenih aktiva formirao nove banke, a ostatak aktiva ostavio starim bankama i pustio ih da bankrotiraju. Kada su druge zemlje, zbog krize, skraćivale  javne izdatke  za  socijalnu sferu Island je raširio merežu socijalne zaštite kako bi u teško vreme ublažio probleme  najugroženijih slojeva stanovništva. U uslovima krize Island je uveo privrmenu restrikciju u kretanja kapitala sa inostranstvom, dok su druge zemlje nudile ogromne olakšice  kako bi privukle inostrane investiture.  Pored toga Island je pokrenuo sudske postupke (a za odbeglima pokrenuo medjunarodne poternice) ne samo protiv ključnih ličnosti iz privatnog sektora koji su odgovorni za krah banaka, nego i protiv političara (uključujući i bivšeg premijera) koji su dozvolili neodgovorno ponašanja bankara.  I možda najvažnija lekcija koju pruža primer Islanda jeste da je moguće da i male države odbace neoliberalne okove ili kako mnogi vole da kažu ‘’neoliberalnu ludačku košulju’’ uz pomoć koje se obezbedjuje da lokalni političari služe interesima svetske oligarhije i krupnog kapitala, a ne interesima sopstvenog naroda. Island je na taj način izbegao katastrofu koju su mu svi predvidjali i nije se pomirio sa dogmom da ‘’drugog izbora nema’’ osim da se udovolji zahtevima svetske oligarhije i da država socijalizuje gubitke privatnih bankara i njihove dugove prema medjunarodnim kreditorima (investitorima kako se to u neoliberalnom jeziku kaže) prebaci na pleća stanovništva (poreskih obveznika) Za razliku od Grčke (i drugih evropskih zemalja zahvećenih krizom-Irske, Italije, Španije i Portugala) gde postoji privredna stagnacija ili pad Island je zabeležio relativno visoke stope rasta, dok je zaposlenost pala na ispod 5%. Takodje je u 2012 predvidjen suficit državnog budžeta uz konstantno poboljšanje  sistema socijalne zaštite. Pored navedenog, ono što ima Island je praktično vrlo konkurenta privreda. U narednim tabelama je dat izvoz Islanda po sektorima u period 2001-2011. Godina (izvor  www.trademap.org)

 

Island kao mala otvorena ekonomija ima izvoz od gotovo 6 milijardi dolara u 2011 i koji ima konstantno rastući trende. Izuzetak je 2009 godina velike privredne krize kada je izvoz pao za gotovo 25% u odnosu na 2008 godinu.  Druge zemlje (više u sledećem tekstu) nemaju konkurente  privrede gledano kroz  spoljnotrgovinsku razmenu.

Najveću konkurentsku  prednost u izvozu Island ima kod sledećih proizvoda:

  • Aluminijum i proizvodi od aluminijuma;
  • Riba i proizvodi od ribe;
  • Gvoždje i čelik;
  • Životinjski ostaci i hrana za životinje
  • Meso i proizvodi mora nigde pomenuti

Negativan spoljnotrgovinski bilans Island ima kod sledećih proivoda:

  • Električna i elektronska oprema;
  • Mineralna goriva;
  • Mašine
  • Vozila
  • Plastika i proizvodi  od plastike
  • Papir, karton i proizvodi od papira i kartona

Još jedna značajan segment ekonomske politike Islanda  za izlazak iz krize je bio i odluka  Vrhovnog suda u junu 2010. Godine kada je doneo presudu prema kojoj su zajmovi vezani uz strane valute nezakoniti. Island je postavio potrebe svojih državljana ispred zahteva tržišta, što je bio ključ uspeha. Državne banke preuzele su odgovornost za svoje građane, čime su strani kreditori odmah ‘izbačeni iz igre’. Andrea J. Olafsdottir, predsednica Islandske kućne koalicije, kaže kako ‘neke domaće financijske institucije nisu izgubile ni novčića provodeći ove mere’. Time odredbama olakšano je vraćanje dugova gotovo četvrtini populacije ove  zemlje. “Možete sa sigurnošću reći kako Island drži svetski rekord u opraštanju dugova domaćinstvima. Island je time postavio školski primjer onog što je potrebno učiniti za vreme krize. Bilo koji ekonomista će se s time složiti”, rekao je Lars Christensen, ekonomist u Danskoj Bank A/S u Kopenhagenu. Profesor ekonomije na Islandskom sveučilištu, Thorolfur Matthiasson, ističe kako bi druge zemlje ‘mogle učiti na primeru Islanda i obratiti pažnju na uspešnost provedenog Ugovora 110 posto’. “To je najvelikodušniji ugovor koji je potpisan”, dodao je.

Iz Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj kažu kako su se poduzete ekonomske mjere na Islandu pokazale ispravnim

 

 

 

38 Komentara na TANJUG: KAKO JE ISLAND POBEDIO KRIZU

  1. “Medjutim u 2003 godini u skladu sa neoliberalnom doktrinom su privatizovane Islandske banke i izvršena je liberalizacija u ovoj oblasti što je omogućilo neograničenu i nesmetanu pohlepu privatnih bankara, što će, uz ostalo dovesti do sloma bankarskog sistema.”
    Majku mu, opet za sve kriv taj liberalni kapitalizam i pohlepni bankari… Kakvo pojednostavljivanje stvari i kakve iskrivljene informacije.

  2. “Kulminacija nezadovoljstva je ibla kada je parlament (januar 2010) usvojio zakon prema kome država preuzima obavezu da namiri obaveze propalih islandskih banaka prema klijentima iz V.Britanije i Holandije, što je u suštini značilo da svaki Islandjanin na sebe preuzima obavezu da plati 18.000 evra zbog pohlepe i neodgovornosti privatnih islandskih banaka i njihovih inostranih kreditora.”
    Isto kao i u Srbiji. Vlast pozajmljuje novac i deli plate i povisice drzavnim sluzbenicima, a te dugove sutra ce morati da vracaju poreski obveznici, koji ni luk jeli, ni luk mirisali.
    A i ovih dana se iz budzeta isplacuje nova transa stare devizne stednje, dakle, preko ponovo preko grbace poreskih obveznika.

    • Vidite ovako Mile,

      Ja ne znam da li ste vi neobavešteni ili ste odlično obavešteni pa šaljete dezinformacije.

      Upravo su političari najveći zastupnici neoliberalizma jer “raspolažu” novcem koji mi danas vraćamo iz budžeta.

      Do 200te to su bili Milošević & co, a monetarnim i bankarskim udarom, sa početka 200tih, kojim su upravljali G17, Miroljub Labus i Mlađan Dinkić je preuzet bankarski sistem i sistematski opljačkana preostala društvena imovina.

      http://www.99posto.org/srpski/najprljavije-tajne-ratne-jugoslavije

    • Kojom se sada “privatizuju” javna imovina i preduzeća pod izgovorom FINANSIJSKE KRIZE! Ako je “finasijska kriza” kriva, otkud onda sav taj novac za privatizaciju?

      • Petre,
        vi se bavite ideologijom, a ne ekonomijom. Potpuna je besmislica to sto st napisali da su politicari najveci zastupnici neoliberalizma jer raspolazu novcem iz budzeta. To jasno govori da pojma nemate sta je liberalizam. Liberalizam, Petre, naime, zagovara potpuno suprotnu stvar, sto manje mesanje drzave u privredne poslove. Prodjite malo po internetu, procitajte o liberalizmu, o razvoju liberalne ideje kroz istoriju, nema potrebe da slusate pogresna tumacenja iz trece ruke.

        • Pa drzava se najmanje mesa u privatne poslove politicara.

          • Miso, nista te ne razumem, kako moze da se drzava mesa u poslove politicara, kada su oni drzava? Ne mislis valjda da smo ti i ja drzava? Mi smo narod. Oni su drzava.

            • Po definiciji drzava je zajednica svih gradjana, i zakon bi trebao da bude jednak za sve, ali kod nas su politicari supergradjani i na njih se to ne odnosi, posebno na poslovne poduhvate njih i blize familije.

  3. Za razliku od Srbije – “Pored navedenog, ono što ima Island je praktično vrlo konkurenta privreda.”

    • Za razliku od Islanda, Srbija ima mnogo više resursa dovoljnih za pokretanje privrede. Problem je u tome što nas pohlepna i korumpirana neoliberalna politička elita ucenjuje pukim preživljvanjem i tom strategijom je potpuno uspela dezorijentisati skoro sve građane Srbiji.

      Island se 100% pokreće na obnovljive izvore!

      • Tako nekako… S tim sto nasa politicka ‘elita’ nije niti neoliberalna niti bilo sta drugo osim pohlepna i beskrupulozna. Oni samo slusaju neoliberalne naredbe od mocnijih stranih establismenata prema kojima smo u vazalskom odnosu…

    • I Srbija može da se pokreće na obnovljivu energiju… i hoće!

  4. pričajte vi šta hoćete ali KOMUNIZAM je lek za celi sve. i samo čvrsta komunistička ruka može da izleči svet koji je zaražen američkom propagandom i trulim kapitalizmom. da se razumemo ja nisam komunista ali sam realan i priznajem neke stvari a to je da je komunizam idealno rešenje i nebi bilo bankrota ili nametnutih kriza od strane MMF-a i svetske banke

    • Jovice, isto kao Petru, ovo nije sajt za izvikivanje politickih parola, vec za iznosenje konkretnih argumenata o konkretnom svetu oko nas. Ako ste vec uvrteli sebi u glavu da je komunizam lek, trebalo je da izneste neku kokretnu teoriju cime bi potkrepili vasu tezu. Koliko sam primetio, ovaj sajt posvecuju debelo punoletni ljudi, koji su se lozili na parole negde sredinom druge polovine dvadesetog veka…

  5. samo hoću da kažem da jedna država izađe iz krize ili uspe da izbegne bankrot samo ako to odluči onaj i ko ju je doveo na ivicu bankrota pitanje je samo kada će da odluči da je gurne sa te ivice i u kom pravcu. a tu mislim na one koje sam već spomenuo MMF i svetska banka zajedno sa amerikom izvinjavam se ako sam na momenat skrenuo sa teme

    • Jovice, Jovice. Da bi neka drzava izasla iz krize, bas kao i bilo koja firma, mora prvo realno ustanoviti sta ju je dovelo do krize, pa onda te uzroke i otkloniti. Ako se pogresno detektuju razlozi ulaska u krizu, onda se iz krize nikada nece ni izaci. Ukoliko se na krizu gledao kao da je to deo necije igre ili kao meteorsku kisu, pa nekoga hoce pogoditi, a nekoga ne, onda od celog tog posla nema nista. Da iz razmatranja izuzmemo Srbiju, pa postavimo pitanje zasto je Grcka pred slomom, zasto su Italija i Spanija u ozbiljnim problemima, zasto je Francuska na pragu krize, a zasto su Nemacka i Poljska prilicno dobrostojece zemlje, dakle, sve su to evropske i to kapitalisticke zemlje, a imaju potpuno suprotne rezultate, doci cemo do jednostavnog zakljucka da su to drustva koja su na razlicite nacine odgovarala izazovima u danasnjem svetu. Nekada su to u pitanju nijanse, ali je ocigledno da one na duze staze donose bitno razlicite rezultate. Dakle, ne treba se baviti “velikim” teorijama, vec videti zasto Poljska ima pozitivnu stopu rasta, a Italija negativnu i onda ta iskustva primeniti.

      • Mile, Mile, a da vi kao zagovornik terije “mazanja oci” ovde po forumu lopatu u sake pa nesto i privredite, a?

        • Draga Vesna, pa ja lopatu iz saka ne ispustam. Jedva stignem da odvojim dnevno 10 minuta za posetu mom omiljenom sajtu. I jos nesto, draga Vesna, ja imam vec prilicno godina i ceo svoj radni vek dajem porez drzavi, a nista od nje ne uzimam i sve to sa svojih deset prstiju, i lopatom, naravno. Cisto da se zna.

  6. Pa i nije mesto za parole, tako da dosta o liberalizmu ili neoliberalizmu, to su prazni pojmovi.

    Činjenica je da je Island primenio jedinstven sistem, odnosno da je narod “kaznio” političare, ne samo pukim glasanjem nego konstantnim pritiskom, dok je bio prisutan i pritisak spolja.
    Sve više naših sunarodnika je protiv ulaska u EU, jer smo pod konstantnim pritiskom. Nažalost, posle silnih demonstracija i kvazi revolucija našli smo se na ivici bezosećajnosti i učmalosti. Ovde možeš svaki dan protestvovati protiv nečeg lošeg u zemlji (GMO, ljudska prava-u prvom redu Srba na Kosovu, kancerogenog mleka, trgovisnkih lanaca, mobilnih operatera i Banaka!!!, ratni veterani bez dnevnice…) A ustvari nema opštenarodnog protesta ili bilo čega što može da utiče da se situacija promeni u korist običnih ljudi.

  7. Najzanimljivije je kad sve ovo kažeš našem narodu, a oni će ti na to: “E pa ne možemo mi baš tako, nemamo mi to tako da izvozimo…” STRAŠNO! Naš narod je pun pesimizma, ali ih i nekako po malo shvatam, dosta im je bilo mučenja predthodnih 2 decenije.

    Kad bi se neko pojavio, mlad i energičan, samo da drmne ovaj narod, da ga probudi, pa da ga posle pusti da sam radi. Imamo mi lepu zemljicu i sposoban narod, samo smo pustili da sve to korov uhvati.

    • *prethodnih

      I još jedna stvar..MI MOŽEMO MI HOĆEMO ! ! !

      Možemo da stvaramo i da jedemo leba i bez EU, to govorim za one kojima je glavna karta, strana, nazovimo to “pomoć”.
      Nisam naravno za samoizolaciju, ali vreme je da se stavi prst na čelo; i da se okrenemo nacionalizaciji privrede.

  8. Ivane, sta znaci taj izraz “nacionalizacija privrede”?

  9. Miso, to sto ti pises je stari pojam nacionalizacije.
    Ako na to mislite, da se nacionalizuje privreda, ja cu da vas pitam, koja privreda? U Srbiji jedva ima desetak vecih preduzeca koja nesto ozbiljno proizvode, a nisu u drzavnoj svojini. Svi vi koji mislite da je drzavna svojina resenje, eno vam ga Sartid, pa se zabavljajte sa njim. Imate gomilu velikih firmi koje su u drzavnoj svojini i niko vam ne brani da vladi Srbije ponudite resenje. Logicno bi bilo da na postojecim drzavnim firmama, kojih je u izobilju, dokazete ideju superiornosti drzavne svojine, pa tek onda da nacionalizujete ovo malo privatnog u Srbiji. Lako je nacionalizovati, treba proizvoditi.

  10. Postovani Jovice, Djolezloba, Vesna , Ivane i gospodine Miso. Nemam potrebu da branim ideje koje zastupa gospodin Mile, ali moram da primetim da ste svi “nastimovani” na “velike ideje”. Ja mogu da promisljam da je kriv “komunizam” ili “socijalizam” ili “demokratija” ili mozda “liberalizam” ali iza zavese svih tih “izama” ostaje pitanje zasto stvari rade kako rade. Ja sam na ovom sajtu ostavio hiljadu komentara pokusavajuci da “vodu skrenem na vodenicni tocak”,) bezeci i od ideologije i od “ekonomske ekspertize”, pokusavajuci da dam “pragmaticno” resenje) ali nazalost cak ni stalno prisutni komentatori iz ovih ili onih razloga nisu se uvek slagali samnom. Zato, bicu bezobrazan da ponovo zloupotrebim velikodusnost nasih domacina sa ovog sajta i iznesem par licnih zapazanja. Necu govoriti kao preduzetnik, politicar, ekonomisata, … vec kao covek koji smatra da ima dovoljno iskustva da sa “palube” gradjanina koji je ziveo u nekoliko zemalja (duze ili krace vreme) i kao radnika i kao privatnika koji je radio u Srbiji i u SFRJ i u inostranstviu, upotrebljavajuci jednostavnu logiku i komparaciju ukazem na bitne detalje. Prvo, pitanje novca, “plate ili profita” je pitanje “referentne tacke”. Ako neko zivi i radi u Engleskoj 2000 EUR nece mu izgledati kao fer plata, dok ce za istu platu u Srbiji ocekivati da dobije listu sa imenima za “odstrel”. Gde je razlika? Standard, neeee, mozda kupovna moc,neeee, glavna razlika je u tome sto i Jovica i Stiven i Ismail za slican posao u Engleskoj dobijaju te novce. Ok, dakle uspostavili smo referentnu tacku. Kako stimulisati radnike da budu bolji od konkurencije. Tako sto im date bolju platu ali ne u odnosu na Srbiju ili Kinu (nikako ovi “kineskogovornici” koji nikada nisu ni bili u kini da ukapiraju gde je kljuc njihovog uspeha pa se vecno zanose glupostima o “drzavnim – radnickim” fabrikama i “komunizmu”), dakle bolju platu nego Piteru i Semu koji rade u cinovnistvu i neproizvodnim delatnostima, pri cemu Stiven koji radi u Javnom Preduzecu mora da zaradjuje znacajno manje od Ismaila koji radi u privatnom. Stivenov moto u karijeri mora da bude da dostigne nivo kvaliteta da ga neko angazuje privatno, dok cinovnik Piter mora da gaji ambiciju za prekvalifikaciju ili da se pomiri sa BEDNOM ali sigurnom platom. Tako poredjeni motivatori u jednom drustvu nedvosmisleno forsiraju Kvalitet, proizvodnju i konkurentnost i kada bi svi vi ostrasceni komentatori zeleli da vidite sta je to zajednicko Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Kini, Turskoj, Nemackoj,… videli bi da to nisu “izmi” vec dobri motivatori. Posto vec govorite o Islandu kako to da vam je svima promakla vrlo interesantna konstatacija, parafraziram: ” i u izlasku iz krize puno nam je pomoglo i to sto se ogroman broj strucnjaka koje je “usisao” finansijski sektor sa neopravdano visokim platama i bonusima a sto je za kratko vreme eskaliralo ovom krizom, vratio na poslove rentabilne i “razmenjive” proizvodnje, cime je proizvodni sektor dobio neuporedivo veci stimulans nego bilo kakve finansijske pogodnosti u smislu “nepresusnih kredita” i niskih kamata”. Dakle, kratka klinicka slika Srpije i njene bolesti je ocigledna kada iznesemo nekoliko cinjenica (dakle cinjenica a ne “istina”):
    Svi zele posao u drzavnoj sluzbi jer tamo imaju previsoke i nezaradjene plate, i samo prava dok su odgovornosti, obaveze i rezultati stvari za koje niko ne pita.
    Sva drzavna i Javna preduzeca su gubitasi sto rezultira sve vecim “proceduralnim glibom” koji dodatno destimulise bilo kakav produktivni rad, a uzev u obzir cinjenicu prvu, to i nije vazno.
    Citava ekonomija je podredjena politikantstvu i politickim partijama. Javna je tajna u mom gradu da je jedna od vaznijih stranaka (nije SNS) dala ponudu svojim clanovima da ko god dovede i uclani 20 novih clanova dobija drzavni posao. Dakle braca pretvorise drzavu u multilevel sprdnju.
    Privreda ili onaj njen nazovi “zdrav” deo nije u stanju da porezima i ostalim davanjima podmiri potrebe finansiranja drzave. Najstrasnija je cinjenica da i pored totalne pljacke “zdrave ekonomske celine” drzava i dalje kroz bespotrebna i poptuno suluda zaduzivanja za birokratsku potrosnju, jednostavno istoj toj privredi (koju bi trebalo da cuva) pravi nepotrebnu i nelojalnu konkurenciju i kod banaka i na trzistu radne snage, pri cemu zarad “socijalnog mira” potpomaze i rasplamsava nelojalnu konkurenciju na svim poljima. Inspekcijske sluzbe su nadlezne da kaznjavaju one koji su u sistemu a niko nije nadlezan za ljude van sistema. Duznici za struju, porez,… i to oni zdravi i koliko toliko likvidni se kaznjavaju nenormalno visokim kaznama, a onima koji ne isplacuju ni plate ni najosnovnije dazbine oprastaju se i postojeca dugovanja.
    Pravni sistem Srbije je neslana sala koja sluzi politickim mocnicima da dobiju napismeno potvrdu svoje moci.
    Skolstvo u Srbiji je dovedeno do besmisla ali ne zbog pojave Megatrenda kako to ovde mnogi vole da podvuku, vec zbog cinjenice da za dobar posao u drzavnoj sluzbi nije potrebna nikakva sposobnost i znanje vec gola formalnost olicena u nekakvoj diplomi, dok se za posao u realekonomiji koja trazi sposobnost i dela a ne formalnu diplomu, ne vredi zalagati uzev u obzir prvu mogucnost i stanje na trzistu rada te atraktivnost ponude radnih mesta. Podseticu komentatore na aferu Indeks sa Kragujevackog, pa i Beogradskog univerziteta i konstatovacu da je Megatrend cak cistiji u tom pogledu. Dakle, ko trazi znanje i sposobnost?
    Srbija je zemlja 45-ogodisnjaka. Resurs znanja i radne snage ne stanuje vise ovde i to je jednostavna cinjenica na koju bi trebalko vise obratiti paznju.
    Mogao bih da navedem jos nekoliko znacajnih stavki ali ionako sam se previse raspisao.
    Resenje: Smanjiti akcize i poreze na sve energente, povecati rudne rente, smanjiti drasticno socijalno doprinose i poreze na rad, otpustiti polovinu zaposlenih iz administracije i javnih preduzeca, preostaloj polovini obecati maksimaln platu od 300Eur za narednih 10 godina, a kredite koristiti za investicionu potrosnju i apsorbovanje pocetnog socijalnog soka. Rezultat bi po mom misljenu doneo drasticnu eskalaciju privrede (i stranih ulaganja) koja daje “razmenjive” proizvode, te potpuno ekonomsko razvlascivanje politicke oligarhije (jer drzavni posao preko koga vladaju nije vise tako atraktivan) i uz pozitivno ucesce sudstva i policije ubrzanu izgradnju institucija sistema. Time bi se stvorili uslovi i za makroekonomsko “balansiranje” sistema, stabilnu valutu, nisku inflaciju,… Nemojte zaboraviti da istinsku vrednost novcu ne daje ni zlato ni “devizno pokrice” nego roba, a finansijsko trgovacka gimnastika je dobrodosla samo dok donosi korist. Nazalost mi smo malena i nevazna zemlja i “biznis stampanja novcai proizvodnje dugova” iako vrlo privlacan nije opcija koja nam stoji na raspolaganju. To bi prvo trebalo nauciti Dinkica, Labusa i ostale “Ekonomske gromade” sa ovih prostora.
    Ukratko, postovani moji komentatori, Kina i Nemacka, Nemacka i Turska,… su danas mnogo slicnije nego Nemacka i Francuska, i to je gola cinjenica bez obzira kakav “izam” vi zakacite posle toga.

    • Ako narod nema para on ne moze da kupi robu koju proizvodi i kome ces je onda prodati?
      Ako otpustis tolike ljude i smanjis plate, imaces samo ogroman pad BDPa jer ce se uskoro i proizvodnja smanjiti i sta ces onda?

      Pogledaj Grcku, ona upravo primenjuje tvoj recept, i posle 6 godina stednje i otpisa dugova, nivo duga u odnosu na BDP se povecao, zato sto BDP brze pada nego sto se dug smanjuje.

      Treba povecati potrosnju i to iz realnih izvora, nacionalizacijom imovine kapitalista, koji su je i onako stekli eksplatisuci radnike, i tako povecati traznju i proizvodnju.

      Moras i da razumes da ljudi nisu brojevi koje ces otpustiti i ostaviti da umru od gladi, jer kad ljudima ostavis samo altyernativu umiranja od gladi i puske u ruke nije tesko zakljuciti sta ce uraditi. U istoriji jos nije zabelezen slucaj da su resili da umru.

      Kapitalizam je gotov i dzaba je traziti nacin da ga spases.

      • Nemam ni nacin ni potrebu da nekoga spasavam izuzev mog mikrodoprinosa za spas ove zemlje u kojoj bih voleo da moja deca nastave da zive. Obicna roditeljska ljubav i postovanje predaka nagoni me da se borim za opstanak ove zemlje koja cini mi se nema nikakvu buducnost ako nastavi ovim putem. Koji ce “izam” biti zakacen za to manje je vazno ako se stvari postave na zdrave temelje, a valjana motivacija je osnov svakog drustva pa i komunistickog.

      • “Ako narod nema para on ne moze da kupi robu koju proizvodi i kome ces je onda prodati?”
        Ako narod nesto proizvede naci ce se para i nacina da se ti proizvodi distribuiraju i na domacem trzistu a ono sto nama zaista treba je da se ti proizvodi izvezu.
        “Ako otpustis tolike ljude i smanjis plate, imaces samo ogroman pad BDPa jer ce se uskoro i proizvodnja smanjiti i sta ces onda?
        Mozda ce doci do pada BDP ali ce se njegov kvalitet drasticno popraviti. Znaci uz smanjenje svih davanja + niske cene energenata postajes konkurentan proizvodjac, a koriscenjem kredita za investicionu potrosnju direktno “podizes” kapacitet za buduci BDP i zaposljavas deo otpustenih. Drugim recima, uvoznici bi imali veliki pad poslovanja a cinovnici veliki pad standarda ali je to mala cena za veliki boljitak koji bi relativno brzo vratio i standard cinovnicima i posao uvoznicima ali i izbalansirao platni bilans zemlje sa inostranstvom.
        “Moras i da razumes da ljudi nisu brojevi koje ces otpustiti i ostaviti da umru od gladi,”
        Razumem, zato i dajem predlog jer te ljude to ceka i ovako i onako ako nastavimo ovim putem, s tim da ce kasnije biti mnogo teze uciniti pozitivne pomake, za sta Grcka jeste solidan ali ne bas adekvatan primer.

    • Gosn. Boki
      Hvala puno na opširnom komentaru.
      Već sam najavio da ću da brišem ideološka trolovanja (što ću nastaviti, ali i pustiti makar jedan slučajnih prolaznika je bolji od potpune diktature).
      Elem, SVETSKA EKONOMSKA KRIZA JE PROŠLA. Ostala je još EVROPSKA EKONOMSKA KRIZA, koja će izgledati poput Japana kao višedecenijska stagnacija, što zbog socijalne države što zbog kontaminiranih finansija kao u Japanu.
      Kao i sve prethodne krize i ova je dodatno pooštrila socijalne razlike, a da li će da dovede do komunizma, ostavimo našim čukunučićima da dožive, ni mi ni naša deca, ni unuci… neće videti taj film.

      • Postovani, u potpunosti se slazem sa ovime sto ste izneli. Nazalost Srbija je u mnogo dubljoj krizi nego ostatak Evrope, i hteli mi to ili ne, postace ocigledno i neodrzivo ovakvo stanje stvari, i to cini mi se u relativno kratkom roku, a nejveci ceh platice upravo nasa deca i unuci.

      • Ako je kriza prosla kako onda SAD zabelezise pad BDPa u 4tom kvartalu 0d 0,1%, a Nemacka od 0,6%?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>