ULJE – DRŽAVNI PROBLEM BR.1

Ovih dana sva sredstva informisanja i veliki deo vlade se bave nestašicom  jestivog ulja i enormnim rastom cena istog u trgovinama na preko 180 dinara. Takodje kako srpski običaj nalaže traži se krivac,  trgovine koje ne iznose  ulje u rafove čekajući veću cenu, proizvodjači koji takodje svoje zalihe neće da prodaju trgovinama po aktuelnoj ceni, držav panično reaguje iznoseći iz robnih rezervi 8,000 tona ulja po ceni od 142 dinara ili oko 30-50 dinara niže nego aktuelna tržišna cena.  Kako utvrditi pravi razlog ove tržišne igre nekoliko učesnika primenjujući u statistici aktuelnu teoriju igara dva ili više učesnika. Nije ovde namera da se bavimo statističko ekonometrijskim gimnastikama već da pokušam (u nedostatku kvalitetnih inormacija  iz kompanija koje se bave proizvodnjom ulja ) donekle rastvetliti aktuelno stanje.

O čemu se radi. Prvo treba poći od nekoliko ključnih podataka.  

Zasejane provršine, prinos i ukupna prozvodnja suncokreta u 2011 i 2012 godini

                                           2011                                                                         2012

                               Površina      prinos t/ha  ukup.prinos               Površina    prinos t/ha    Uk.prinos

Suncokret            158.792           2,52          400.088                        150.714          1,96             295.283

Prema predhodnim rezultatima RZS, od 20.avgusta 2012.godine, očekuje se prosečan prinos u Vojvodini od  1,96 t/ha, koji bi bio za oko 28,5% manji nego predhodne godine. Sa očekivanom proizvodnjom od oko  295.000 tona zrna suncokreta, može se proizvesti oko 118.000 tona suncokretovog ulja.

Krajem avgusta „Viktoria logistic“ je izašla sa konačnom cenom od 55 din/kg (sa PDV) za suncokret rod 2012.godine, koliko je bio i na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

Otkupna cena zrna suncokreta u Hrvatskoj u avgustu 2012.godine iznosi 3,30 kn/kh (51,90  din/kg). Cena suncokreta na berzi u Budimpešti,  početkom avgusta,  a za isporuku u oktobru iznosi 504,19 €/t ( 59,67 din/kg), za kasnije termine isporuke cena je nešto viša 507,31 €/t (60,04 din/kg).

Imajući  u vidu normativ proizvodnje jestivog ulja od 100 kg suncokreta dobija se 37 litara ulja i da je prosečna potrošnja u Srbiji oko 100 tona da je u 2011 godini ukupno proizvedeno približno  148,000 tona ili oko 159 miliona boca. To je praktično pokrivena potrošnja tržišta Srbije u 2011 godini imajući u vidu i činjenicu da sirovo ulje ide i u proizvodnju margarina i majoneza.

Medjutim u prošloj godini je Srbija bila neto izvoznik suncokretovog ulja. U Srbiji ima tri velike uljare i jedna manjeg kapacieta u Novoj Crnji. Nije toško zaključiti da postoji duopolska struktura tržišta gde glavna uljara Dijamant ima praktično preko polovine tržišta. Sve uljare su u vlasništvu privatnog kapitala i nije moguće im ograničiti poslovanje državnim dekretoma kao u slučaju da imamo kompaniju u državnom vlasništvu. Najveći izvonik je uljara Dijamant  vlasništvo hrvatske kompanije Agrocor.

Izvoz ulja iz Srbije u 2011 u 000 dolara

Izvor:trademap.org

Srbija je u okolne zemlje izvezla u 2011 godini  27,228 tona suncokretovog ulja po prosečnoj ceni od 1094 dolara/toni. Neophodno je izvršiti preračunavanje težinskih u zapreminske pokazatelje jer je ulje u tečnom stanju. Specifična gustina ulja pri temeraturi u proseku od 25 stepeni je 0,918 ili oko 1,08 puta treba pomnožiti  da se dobije litar. Ukupan izvoz je bio oko 29,406,000 boca. Interesanto je sledeće polazište. Najviše ulja je izvezeno u Hrvatsku 11,575 tone  ili oko 40% izvoza što korsepondira sa činjenicom da je glavni izvoznik Agrocor koji u Srbiji proizvodi u Hrvatskoj prodaje je je cena izvoza samo 925 dolara po toni ili 103 dinara po boci.  Drugi izvoznik je Slovenija, zatim Bosna i Hercegovina i Italija, nešto malo Holandija, Slovačka i Makedonija.

Medjutim u cilju verodostojnijeg prikaza ovih tendencija neophodno je uvesti ”mirror analizu”

EUROSTAT je definisao formulu koja se primenjuje prilikom korišćenja mirror analize za indetifikovanje eventualnih odstupanja i asimetrija između podataka dvije zemlje, a to su:

Asimetrija = Mirror vrednost (P) – Vrednost (R)

Odstupanje=   ABS ( Mirror vrednost (P) – Vrednost (R) )

                                   Mirror vrijednost (P) – Vrijednost (R) /2

gde je:

  • ABS predstavlja apsolutnu vrednost;
  • R (report country) predstavlja zemlju koja vrši poređenje, zemlja koja inicira mirorr analizu;
  • P (partner country) označava zemlju partnera (grupu zemalja), zemlja sa kojom se vrši poređenje;
  • Asimetrija predstavlja razliku između mirror vrednosti, odnosno razliku između vrednosti zemlje koja inicira mirror analizu i vrijednosti zemlje partnera sa kojom se vrši poređenje.
  • Odstupanje predstavlja razliku iskazanu u procentima, između vrednosti zemlje koja inicira mirror analizu i vrednosti zemlje partnera sa kojom se vrši poređenje.

 

Mirror podaci o  izvozu ulja:

Izvor: Isto,

 

Analiza pokazuje sledeće:

Iako je u originalnoj seriji  Hrvatska najveći uvoznik, u mirror seriji je tek na četvrtom mestu sa ulaznom cenom od 1418 dolara po toni (u originalnoj seriji je 925), i  to  može biti razlog nekoliko faktora: prevoza, carina i sl. U ovom slučaju su carine nula jer se radi o zemljama CEFTA sporazuma.  Interesantna je Crna Gora koja prikazuje uvoz iz Srbije a Srbija ne prikazuje uvoz u Crnu Goru, radi se o reeksportu preko drugih zemalja (ne preko Hrvatske što je očekivano).

U ovoj godiji je takodje nastavljen isti intezitet izvoza ulja:

Uzimajući u obzir ovogodišnju proizvodnju od samo 120 hiljada tona, već sada je izvesno da ako se nastavi ovaj tempo uvoza domaće uljare će zbog rapdno smanjenog prinsa suncokreta za preko 1/3 imati enorman pad proizvodnje i da domaće tržište neće imati dovoljno ove životne namirnice.

Kako se čuje prethodnih dana država planira interventni uvoz sa nultom carinom. Kakva je situacija u svetu u pogledu jestivog ulja.

Zemlje izvoznice ulja:

Srbija  zauzima 17. mesto u svetu po vrednosti izvezenog ulja. Srbija ima 20% nižu izvoznu cenu od aktuelne prosečne svetske cene izvoza od 1253 dolara po toni. Kada se preračuna na  bocu to je oko 123 dinara bez manipulativnih troškova , zatim PDV, trgovinskih marži i sl. Teško da je moguće više obezbediti ulje ispod 160-170 dinara u uvozu jer situaciji kada je cena suncokreta enormno porasla i kad u boci ulja ona učestvuje sa 148 dinara kod domaćeg proizvodjača (plus boca, ostale sirovine, zarada i sl).

Ovo je činjenica zasnovana na običnoj kalkulaciji kako  inputa tako i cena na svetskom tržištu. U situaciji kada je prinos suncokreta medju najnižim u regionu jeftino ulje će biti samo pusti sanak.

6 Komentara na ULJE – DRŽAVNI PROBLEM BR.1

  1. Potpuno je nejasno koga u stvari država štiti zabranom uvoza ulja i zabranom izvoza uljarica.Jasno je da to nisu proizvođači uljarica,jer bi oni postigli bolju cenu suncokreta u izvozu. To nisu ni građani, konzumenti ulja jer bi oni plaćali nižu cenu ulja iz uvoza.Jedino logično objašnjenje je da se štite interesui Viktorije i Agrokora,i Inveja
    Takođe, jasno se vidi i da Agrokor izvozi ulje po dampinškim cenama,svesno praveći gubitke,a stvarno ostvarujući zaradu prodajom u Hrvatskoj, pa ispada da Srbija pomaže i Hrvatsku ekonomiju.
    E sad se logično postavlja pitanje da li su ovi potez vlade posledica neznanja,ili je u pitanju neki drugi razlog, koji mi obični smrtnici nismo u mogućnost da uvidimo?

  2. Danas kazu da je nestasica i mleka… Smesna drzava. Onog dana kada je suspendovano trziste u ovoj oblasti, znalo se sta ce se desiti. Jadno zvuci kada na tv-u pobedonosno kazu da je DRZAVA odredila marzu. Prvo, marzu nije odredila drzava, nego vlada, a drugo, takve mere nikome i nikada srecu nisu donele. Nasa oligarhija gusla staru pricu, tako da je rezultat lako predvidljiv.

  3. Srbija zauzima 17. mesto u svetu po vrednosti izvezenog ulja. Srbija ima 20% nižu izvoznu cenu od aktuelne prosečne svetske cene izvoza od 1253 dolara po toni. Kada se preračuna na bocu to je oko 123 dinara bez manipulativnih troškova , zatim PDV, trgovinskih marži i sl. Teško da je moguće više obezbediti ulje ispod 160-170 dinara u uvozu jer situaciji kada je cena suncokreta enormno porasla i kad u boci ulja ona učestvuje sa 148 dinara kod domaćeg proizvodjača (plus boca, ostale sirovine, zarada i sl).

    Ovo pametnom coveku sve govori. Samo, nasa vlast se najezi na pominjanje reci trziste.

  4. Sandra Kuzmanovic

    U Srbiji ima tri velike uljare i jedna manjeg kapacieta u Novoj Crnji. Nije toško zaključiti da postoji duopolska struktura tržišta gde glavna uljara Dijamant ima praktično preko polovine tržišta. Sve uljare su u vlasništvu privatnog kapitala i nije moguće im ograničiti poslovanje državnim dekretoma kao u slučaju da imamo kompaniju u državnom vlasništvu.
    REPLIKA: ZABORAVLJATE NA FABRIKU ULJA KRUSEVAC KOJA JE U
    RZAVNOM VLASNISTVU…

  5. Analiza proizvodne cene je promašena.
    Normativ za količinu dobijenog ulja je mnogo veći od 37%, negde je 41-42%.
    Drugo, mnogo važnije, suncokretova sačma koja je nusproizvod i koje ima oko 42% je važan prihodni deo svake uljare.
    Treće, suncokretova ljuska se koristi kao energent i značajno smanjuje troškove prerade.
    Uostalom pogledajte na sajtu Beogradske berze bilans Dijamant-a za 2012. – na poslovnim prihodima od 16,4mlrd rsd poslovna dobit je 2,5mlrd (!) iako se rasipa, prodavalo se ulje i kao sirovo (bez finalizacije), za Hrvatsku ide i biljna mast, margarini, majonezi po niskim cenama…
    Poznavanje inputa, zdrava logika i relevantni podaci vazda bili bolji od mirror analza i EUROSTAT formula.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>