Privatizacija srpskog vazduha

Објављено 25.8.2016.

Нова влада Србије је формирана и већ је кренула да најављује нове радне победе: колико хиљада људи је вишак у образовању, у здравству, у јавним предузећима, те све то треба отпустити; има још компанија у државном власништву које треба приватизовати; бање су у јако лошем стању те их треба приватизовати.

Ја бих се задржао код ове последње акције, тачније, уместо тачке, додао бих зарез, а када се бање и лечилишта приватизују требало би приватизовати и српски ваздух. Познато је да је ваздух изнад Србије прљав, загушљив и пропао (баш као и српске бање), те је неопходно да се прода некој страној компанији која би се бринула о његовој чистоти. Да би јој та активност била профитабилна неопходно је да влада донесе одлуку о наплати таксе на дисање српског ваздуха у износу од 1000РСД (по угледу на таксу за јавни сервис). Наплата ове таксе била би осигурана здравственом књижицом, саобраћајном дозволом и пасошем: ко је уредно не измирује остаје без ових докумената.

Компанија би платила држави две милијарде евра, што би учинило да Србија има највећи прилив страних директних инвестиција у региону, а и шире, а наплата таксе би у наредним годинама гарантовала приход тој компанији од око 700 милиона евра (7 милиона потрошача по хиљаду динара месечно у 12 месеци даје 84 милијарди динара).

Сад, настао би тихи отпор становништва: типа, не удишу једнако српски ваздух дојенче, деца у пубертету, зреле особе и старци и старице. А и то зависи и од телесне масе, запремине плућа, физичке активности… Наступио би отпор опозиције у парламенту: левица би инсистирала да се такса прилагоди капацитету плућа потрошача, а десница би инсистирала да порез буде патриотски прогресиван: „јес да мало удишем, али плаћам дуплу таксу јер волим Србију!“

Страна компанија, власник српског ваздуха би у затамњеном анексу уговора са владом инсистирала на клаузули да, уколико није могуће да се наплати такса, упркос колатералима (пасош, здравствена, возачка) задржава право да неплатишама убризга угљенмоноксид.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *