Home » 0 Miroslav Zdravković » Када је погрешна дијагноза, сваки лек убија

Када је погрешна дијагноза, сваки лек убија

Пред спавање, скоро сваке ноћи уживам гледајући серију о докtору Хаусу на ТВ Авали. Иза једне потпуно непријатне спољне појаве крије се човек који се бави дијагностицирањем болести, и спреман је свашта да учини, само да би дошао до праве дијагнозе. Јер, добро дијагностицирање болести је већи део посла око излечења.

 

Нико не воли доносиоце или објављиваче лоших вести. Али свако од нас реагује и понаша се у складу са својим карактером. Наравно, уколико га има.

 

Више пута сам јавно иступио објављујући непријатне истине, наравно, уз адекватну цену коју сам морао да платим за њихово изношење.

 

У односу на новинарске текстове и ТВ вести програм уживо даје могућност да се образложи мисао, идеја… Емисија ОКО РТС-а пружа ту могућност и све досадашње емисије су доступне на сајту РТС-а.

 

Први пут сам, 15.10.2008. године прозвао господина Божидара Ђелића да као наш, у иностранству најкометентнији, економиста крене да тражи новац како би се амортизовао ударац кризе која је долазила. Он је то учинио, као што је и председник Тадић био у Кини. Од кредита из Руске Федерације и Кине није баш било некакве користи, али је наш државни врх макар покушао да реагује, а председници влада суседних држава су на исте путеве кренули након наших званичника.

 

Пад БДП-а од 6% сам најавио 26.6.2009. године у истој емисији, „уколико кукуруз буде добро родио“, пошто је у првој половини године пад био много дубљи. Баш као што и у овој години, уколико се задрже повољни метеоролошки услови, можемо очекивати раст БДП-а од 2 до 3 посто. На основу наплате ПДВ-а у првом тромесечју ове године имали смо смањење БДП-а од 1 до 2 процента.

 

Истина је добра у математици или у физици, али за живот је једино важна нада, јер се због истине о себи човек може само убити, али ипак, због наде, ма како била ирационална, наставља да живи. Тако некако је написао Ернесто Сабато.

 

Ширење оптимизма је корисно, али ширење нереалног оптимизма је веома опасно, јер изазива још дубљи песимизам. Политичари свуда у свету, па и код нас, су, наравно оптимисти. Јер, како би се бавили тако значајним пословима у име државе да су песимисти, да сумњају и не верују. Милан Кнежевић је написао текст о „КВ Отварачима“, новој професији за коју би требало припремати нашу школску младеж. Заврши школу, учлани се у партију и правац у отварачке активности. Е сад, када дођу дугови на наплату треба ће нам много КВ Затварача.

 

И овде је сав смисао статистике и наше стварности. У складу са ранијом методологијом, а она се базира на релативним ценама из 2002. године, пад БДП-а у 2009. години био је око 3% и ту се не може ништа РЗС-у замерити, нити је то потребно. Али, сваки економиста или политекономиста је морао бити свестан да постоји битна разлика у резултатима, у зависно од коришћене методологије. И прелазак РЗС-а на обрачун БДП-а у складу са релативним ценама из претходне године треба поздравити и похвалити.

 

Светска криза је показала како је кроз интернационализацију финансија међународна економија систем спојених судова (са изузецима у Африци или Полинезији), и да се готово у истом тренутку догађају и позитивне и негативне ствари свуда у свету. У том систему спојених судова и Србија је негде упоредива са Хрватском, Мађарском, Бугарском, Румунијом, па и када је у питању динамика БДП-а.

 

Негативне последице тумачења статистичких података у оптимистичком светлу представљају (1) горчина и неповерење код наших грађана у власти какве имају, а без поверења и најдобронамерније мере нису спроводиве, и (2) повећана јавна потрошња која се финансира из задуживања. Када би се јасно стављало до знања пензионерима, и запосленима у јавном сектору колико су велики проблеми у приватном сектору и да ће раст њихових примања изнад могућности приватног сектора да их финансира неизбежно завршити са великим реалним падом њихових пензија и плата, мањи би био притисак за њихово повећавање.

 

Када банке не буду спремне да финансирају даљи раст дуга државе, и буду тражиле своје паре назад, доћи ће до банкрота државе који ће се спровести кроз велико смањење плата и пензија, за 10% до 25%. Имамо примере из Грчке, Румуније, Мађарске и још пуно земаља. Тада ће бити потребно много КВ Затварача: стечајних управника који ће саопштавати непријатне истине и пленити имовину на основу дуга…

 

Да би се избегао овај сценарио, потребно је што реалније и тачније дијагностицирати ситуацију. Јер, уколико се то не чини, ни једна примењена терапија неће излечити српску економију.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>