Home » 0 Miroslav Zdravković » Brinućemo se sami o sebi: Između MMF-a i Ruske Federacije

Brinućemo se sami o sebi: Između MMF-a i Ruske Federacije

Teške, depresivne misli su mi prolazile kroz glavu. Sa jedne strane Tomislav Nikolić, predsednik Srbije ide u posetu u Rusiju, dok sa druge strane u Beograd je došla misija MMF-a. Toma će se svašta dogovoriti sa Putinom, ali se ništa, ili gotovo ništa, neće i realizovati od dogovorenog u mandatu ove vlade, jer postoje ograničenja koja postavlja MMF u pogledu veličine javnog duga, potrošnje… I kao i Tadić i Toma neće biti nikom dobar, ni Zapadu ni Istoku (što je manje bitno, bitnije je da bude dobar svom narodu). A tek Savet za privredni preporod? Uvozno-bankarski lobi koji će od ministra finansija očekivati da bude Superhik, da preliva iz praznog u prepuno. Mnogo mračnih misli.

Uđem u Maksi u komšiluku i čujem Bruce Springsteen-a „We take care of our own“, i prođe me jeza, što zbog sećanja na pripreme i odlaska na njegov koncert, to i zbog jasne poruke pesme. Samo mi se kazalo. Brus je u najnovijem albumu pružio kritiku bankarima i finansijskoj krizi koje su milione Amerikanaca ostavile bez posla, ali i nadu da je izlazak iz krize moguć, ukoliko se brinemo sami o sebi, ali i o drugima, sa sve američkom zastavom (ironija na Born in the USA).

http://www.balkanrock.com/index.php/vesti/recenzije/6572-bruce-springsteen-wrecking-ball-sony-music-2012

Milan Knežević je ponosan budućim zakonom o javnim nabavkama. Očekuje se da će doneti javnim finansijama velike uštede. I dok se grade takva očekivanja stotine i hiljade „javnih snabdevača“ traže rupe u novom zakonu. I problem sa javnim nabavkama i sve druge naše probleme (sivu i crnu ekonomiju…) može da reši samo ukrštanje imovine svakog od nas pojedinačno i prijavljenih prihoda i plaćenih poreza i doprinosa. Generalno rešenje za problem droge, prostitucije, šverca, korupcije…

I makroekonomske probleme možemo rešiti sami, i bez MMF-a i sa njim. Budžet za iduću godinu se pripremi da bude u ravnoteži, bez deficita. Nema ni dužničkog ropstva ni makroekonomske nestabilnosti. Ali, gubi se i mogućnost da se manipuliše sa koalicionim partnerima, i da se presipa, uliva i odliva. Dijaloge na temu javnih finansija i javnog duga iz Razgovora Monteskjea i Makijavelija u paklu zakačili smo u temi književnost.

Krugman je poručio Hrvatima da troše kako bi izašli iz krize. Doktorirao sam na njegovim teorijama i idejama. Mediji su preneli banalizovano poruke, a valja videti njegov manifest za rešavanje krize koji smo stavili na sajt u originalnoj verziji i preveden sa srpski. Ovde sam pisao (na ekonomiji, tačnije) 2009. i 2010. godine da se udele čekovi siromašnima i nezaposlenima, da se izvode javni radovi sa nezaposlenima, što je republička vlada jednom učinila (a i nova će), a i grad Beograd plati svake zime po dve hiljade ljudi da čiste sneg u glavnim ulicama. Malo para u potrošnju najsiromašnijih najbrže se direktno odrazi na promet u prodavnicama i na nove narudžbine domaćim proizvođačima.

Sad smo suočeni i sa nesagledivim posledicama suše na koje je potrebno stimulativno delovati, ali svima i neregistrovanim poljoprivrednim domaćinstvima, a ne samo registrovanim i još pri tome pravnim licima u poljoprivredi koja ostvaruju milijarde dinara profita i u stanju su da izazovu nestašice na domaćem tržištu, da manipulišu i sa cenama i sa količinama.

Problemi srpske ekonomije su dugotrajni i mnogo će trebati vremena kako bi se jedan po jedan rešavali. Alternativa je bankrot: države, zaduženih pojedinaca, preduzeća već idu u stečaj i likvidaciju.

Izbegavanje bankrota zahteva odgovoran pristup: prema MMF-u, Rusiji i drugim velikim državama i prema preporodiocima. Hoće li ga biti?

Ako ne, ostaje nam da pevamo pesmu iz linka, i da se, kao do sada, pomažemo među sobom, dok ima ko kome da pomogne.

39 Komentara na Brinućemo se sami o sebi: Između MMF-a i Ruske Federacije

  1. Sto vise slusam premijera,predsednika, kalifa umesto kalifa ( Vucic) a posebno nakon “brilijantnog” obracanja novog guvernera sve sam ubedjeniji da ova vlada nece doseci prolece sledece godine. Ovo je potpuno promasena kombinacija slaganja koalicione slagalice.
    Sumnjam da ce joj dohakati Dinkic i ne znam odakle mi ta ideja ??!

    Uglavnom problemi su preveliki i za one koji znaju sta rade a kamo li za ovu skupinu ambicioznih politicara bez uporista u bilo kakvom stvarnom znanju.

    Da nevolja bude veca prave se nekakvi saveti za privredu ,poljoprivredu i sl…sto direktno ukazuje na intelektualnu nemoc vlade i stranaka koje ih cine.

    Sudar Srbije sa betonskim zidom bice zestok ….

  2. Gospodine Zdravkovicu, ja vas izuzetno postujem i cenim, ne sumnjam da ste istinski strucnjak ali molim vas, okanite se Krugmanovih ideja. Izvoditi javne radove sa nezaposlenima, kakva je to logika? Prvo, da bi radovi bili izvedeni valjano i konkurentno, neophodno je da ih izvede profesionalac. Kakva je vajda od farbanja bandera? Ciscenje snega je jedna od korisnijih stvari ali se mnogo lakse i produktivnije obavlja uz odgovarajucu opremu. Naposletku, niko da kaze odakle se uzima novac za te potrebe? Kome je taj novac uzet, a kome eventualno uskracen? Ima li to uporiste u ekonomskoj logici? Mozda bi jednostavnije bilo da drzava direktno od domaceg proizvodjaca kupi domace proizvode i podeli ih socijalno ugrozenima, tako smo potpuno sigurni da je novac otisao u pokretanje domace proizvodnje jer nakon lopatanja snega, “decko” moze da resi da popije viski a ne sljivovicu. Sta porucujemo a sta preporucujemo ovakvim “radovima”. Verujem da je resenje problema u povratku na zdrave temelje, minimalnom uplitanju drzave u privredne tokove, te postavljanju zdravih motivatora. Nije normalno da svi budu jednaki. To ne znaci da one koji imaju vise ne treba oporezivati vise, ali porezi i dazbine takodje moraju biti i transparentni i predvidivi. Nemojte dozvoliti da vecito razmisljate sa “pozicija” administracije. Pokusajte da pogledate stvari i sa stanovista onih koji bi trebalo da daju razmerno veci doprinos opstem napretku.

    • Da samo dodam jedan primer tipicnog razmisljanja sa pozicija administracije:
      “Sad smo suočeni i sa nesagledivim posledicama suše na koje je potrebno stimulativno delovati”, ovo ste dobro konstatovali ali pogledajmo sta cini administracija. Administracija zabranjuje izvoz soje i zitarica, cime ce direktno uticati na pad cena primarnih proizvoda, a sa druge strane obecava nekakve subvencije iz budzeta. Neto ucinak je situacija da je gazda domacinstva drzava a ne proizvodjac. Sa takvom praksom (ogranicenja i subvencija privilegovanima po bilo kom kljucu i osnovu) mora se hitno prestati inace nema te sile da nas pomeri iz gliba. Trenutno najvitalniji i najkonkutrentniji deo Srpske privrede je vezan za internet poslovanje (softver, usluge, dizajn) i to samo zahvaljujuci tome sto drzava fakticki tu nema nikakvu kontrolu i nikakav upliv (osim u slucaju kad Dulic naucuje sajtove po 100 puta vecoj ceni). Izvucite po neki zakljucak i iz toga.

      • Gosn Boki
        I ja veoma poštujem vaše komentare.
        Previše ljudi oko mene je gladno i bez posla. Ovde konstatujemo koliko je ugašeno preduzetničkih radnji, proizvodnih radnih mesta. Za nezaposlene sam odavno izgubio i volju i bilten NSZ ne izlazi.

        Sa gladnima, “sitnima” prirodno je da budem levičar po orijentaciji.

        Mada se u Srbiji sve, svaka ideja, zloupotrebljava na najgori mogući način.

        Previše priča o gorčini, razočaranju jer se sve svelo na posao u javnom sektoru i zaposlenje preko partija.

        Što se tiče citata, u nastavku je kritika da se ne prelivaju pare u pravna lica koja imaju milijarde profita. O tome je pisao prof. Ševarlić za Danas, a što sam preneo ovde.

        • Slazem se, ali zeleo sam da vam ukazem samo na drugu stranu novcica. Dakle, ukoliko grad odvoji novac za ciscenje snega, onda to treba da iznese na tender, a nezaposleni ce napraviti kompaniju koja ce taj posao dobiti, plus verovatno ce raditi ciscenje necijeg dvorista,… Na taj nacin jedino mozete biti levicar. Sta porucujete javnim radovima. Mi smo zemlja amatera i tako to treba i da ostane, jer drzava ce po svom nahodjenju davati posao amaterima, koji ce onda ponovo od drzave ocekivati da im obezbedi egzistenciju, javna dobra davacete u vlasnistvo (parking servis, niske rudne rente,…) ljudima koji to ne umeju da cene ni prepoznaju i na kraju potpuno cete ubiti potrebu za preduzetnistvom a kamoli motivaciju. Biti levicar, po meni znaci biti socijalno odgovoran. To dalje znaci da treba da postoje progresivne poreske stope kao i minimum zdravstvene zastite i obrazovanja za sve, a zatim i pomoc u proizvodima ili subvencijama za struju i komunalije najugrozenijima. Prema mogucnostima moze to biti i neki veci iznos socijalne pomoci, ali ljudima mora biti jasno da karijeru, standard i bogatiji zivot mogu da ocekuju samo zahvaljujuci sopstvenom zalaganjeu a nikako u okviru bilo kog aranzmana sa drzavom.

  3. Slazem se sa Krugmanom, svet, a i mi mozemo izaci iz krize samo povecanjem potrosnje.
    Problem nastaje kako finansirati povecanje potrosnje? Krediti i drzavno zaduzivanje to ne mogu, jednostavno svi su previse duzni da bi mogli da se jos vise zaduzimo.
    Stampanje para nas vodi odmah u inflaciju, jedino ostaje preraspodela profita, sto manje kapitalisti , sto vise narodu.
    Imate primer Rusije, gde postoje izvozne carine na prirodna bogatstva i proizvode koje donose extra profit. Za naftu oko 50% berzantske cene ide odmah u budzet preko carina, ako uzmemo i ostale poreze i preko 70% cene nafte ide u budzet.

    Zasto kod nas ne uvesti carinu na izvoz secera u EU? Berzanska cena oko 300 evra, subvencionisana oko 520 evra.
    Uvedi izvoznu carinu na secer od npr. 150eura i imas u budzetu 25 mil eura. Jasno da ce Kole da dreci, ali nije on dobio preferencijale za secer, nego Srbija, pa bi i drzava nakon 10 godina mogla da ima neku korist od toga. To mozes primeniti i na ulje, poljoprivredu, metale…

    • Gospodine Miso, mesate babe i zabe. Rusija je potpuno u pravu kad naplacuje visoke rudne rente i “oporezuje” izvoz prirodnih bogatstava. To je zbog toga sto ista pripadaju Ruskom narodu a ne kompanijama. Kada je Nemacka pozelela ruske resurse citav narod je morao da ih brani. Amerika bi i te kako zaposela, samo kad bi mogla. Normalno je da takve stvari pripadaju narodu. Aristotel je davno ispravno definisao posed kao sustinsko imanje koristi od neke imovine, a ne isticanja titulara. Tako imate paradoks, da u Srbiji gradska parking sluzba je necija “dedovina”. Naime stotinak zaposlenih u tom preduzecu je jedini sustinski vlasnik gradskih javnih povrsina, a sa rudnom rentom od tri dinara za tonu uglja zapitajte se ko je sustinski vlasnik tih rudnih bogatstava. Zaposleni u EPS eto ko. Doduse kod EPS-a imamo olaksavajucu okolnost u vidu prosecne ili cak podprosecne cene struje u regionu. Ali Holcim, prodaje ciji cement? Sa druge strane vi bi oporezovali Koleta? Kakva je to ludost molim vas. Kole mora da kupi secernu repu, proizvede secer i proda ga. Zasto bi to oporezovali dodatno. On ne koristi nista od zajednicke imovine u sopstvenu korist. Vi bi privatnu imovinu da podrzavite a onda drzavnu da privatizujete na perfidan ali ipak partizanski nacin. Potpuno pogresno. Naravno, ostaje i mogucnost da se vi istinski zalazete za komunizaciju svega, ali to nije u skladu sa nasim trenutnim uredjenjem pa ga u tom svetlu ne bih ni uzimao u razmatranje.

      • Holcim koristi nase sirovine i treba da placa rudnu rentu.
        Isto vazi i za secer, da ga Kole prodaje po berzanskoj ceni i slozio bi se sa vama, ali on koristi preferencijale koje je dobila drzava, znaci svi njeni gradjani, i zato profit treba da deli sa gradjanima, a ne da sve ide u njegov dzep.
        Ista je stvar i sa uljem, brasnommm, ako koriste carine (preko30%) da bi Srbija imala duplo skuplji secer i ulje nego u Rusiji, onda treba nesto i da plate drzavi.

        Struja u Srbiji je najjeftinija u Evropi 5,5 centi, sledeca je Bugarska sa 8,5centi. Mi smo zimus uvozili struju po 8centi, a prodavali za 5,5 i jos smo u februaru mnoge oslobodili placanja racuna.

  4. G. Kneževiću, sa javnim radovima ste potpuno u pravu iz dva razloga građani Srbije treba konačno da nauče da rade i pruhvate odgovornost za stanje u svojoj državi.

    Na drugoj stani apsolutno je sumanuto da stranci rade a građani Srbije sede po kućama ili kafanama.

    Sedenjem i nesuvislim zaduživanjem se apsolutno ništa ne postiže, osim još većeg žaduživanja, kod onih koji sami štapaju bezvredan novac.

    Izbiti iz glave priču o neoliberalnom napretku bez rada, kako je to propagirano raznim ideologijama, jer na duge staze pogubno za narod, a sada konačno i vidljivo na korak od bankrota.

    Bogatsvo i bolji standard se kreiraju radom a ne finansijskom alhemijom, valjanjem i muljanjem, što je modus operandi u Srbiji.

    Upropastili smo industriju i poljoprivredu zahvaljujući mentalitetu koji narod deskriptuje sa:”hleba bez motike,” zaboravili da se proizvodnjom stvaraju nove vrednosti, a svi u Srbiji godinama sede i čekaju da ih drugi izdržava.

    U državi koja sve više liči na surealističku verziju neke prošlosti, putevi puni rupa, sela zapuštena i napuštena a građani sede pred svojim TV aparatima, građani koji se ponašaju kao da je Srbija najuređenija država na svetu pa pošto su završili sve poslove su seli na dugogodišnji odmor.

    Od sedamdesetih godina se ponavlja floskula “hrana je naša nafta” a pri tome poljoprivreda nije u stanju ni vlastito stanovništvo da nahrani.

    Iz meseca u mesec slušamo kako imamo najveće šanse, sa škriljcima(pogubna ideja) sa ukidanjem crnog tržišta, opet naveća šansa, sa ovim ili oni opet najveća šansa koja uz kazan sa rakijom padne na pamet zaludnom politikantu i tako od najveće do najveće šanse propadamo.

    Poznato je da u toku rata ili elementarnih katastrofa, u vodu padaju sve priče o tzv. “slobodnom” tržištu a narod i država pralaze na ciljani operativni modus u kome je sve podloženo jednom cilju-pobedi. Od Tadića i njegovih smo se naslušali priča, čitaj obmana, o našoj liderskoj poziciji u okruženju, a u čemu smo lideri je već nekoliko puta objavljeno na ovom sajtu.

    cerski

    Praćenjem sumanutih ideologija a na svoju štetu smo zaboravili šta je rad, a koristeći bezvredan novac i to tuđi očekujem kapitalističkog Mesiju za koga znamo da neće doći.

    Ako hoćemo da iz ove nakarade izađemo moramo uslojiti ponovo sloga rad je stvorio čoveka a nerad…..

    cerski

    Japanska privreda je posle drugog svetskog rata podignuta na zavidan nivo bez dernjanja o tzv slobodnom tržištu već skoro militarističkim ponašanje države(posebno ministarstva privrede) koje je poput vojnog Generalštaba upravljalo i podiglo privredu države.

    cerski

    • Pošto sam se upravo vratio sa dugog puta od 1.000km, za volanom, sa severa Nemačke, koncentracija mi i nije baš najbolja, pa sam zato i napravio nekoliko grešaka u gornjem postu., ali nadam se da to ne smeta.

      Da se vratim na temu u ekselentoj knjizi “The art of Japanese management,” su svojevremeno prof. Richar Tanner Pscacal i njegov kolega Anthony G. Athos(1), u predgovoru naveli, “američki i japanski menadžment su oko 95% potpuno isti a 5% ključne razlike čini filozofija po raznim tačkama.”

      Jedna od osnovnih razlika, ova dva menadžment pristupa je odnos prema radu i enormno zajedništvo, koju Japanci u međusobnim kontaktima pokazuju.

      Druga osnovna razlika je u poslovnim odnosimai mentalitetu Japanaca, gde je istaknut doživljaj nacije kao celine i stavljanje interesa nacije na prvo mesto, ispred pojedinca. Znači interes svih je uvek ispred interesa pojedinca, ovo važi od radnika do Top Level Managementa.

      Treća osnovna razlika je u poslovnoj etici.

      Japanski poslovni prilaz na prvo mesto stavlja:

      - strategy
      - structure
      - systems

      dok se o:

      - skills
      - style
      - staff
      - super ordinate goals

      je u potpunosti oslonjen na njihovu kultura i tradiciju.

      O ovome ću još pisati kao što sam i obećao kada budem odmoran.

      cerski

      (1)
      Richard Tanner Pascale
      Stanford University Graduate School of Business

      Anthony C. Athos
      Harvard Business School(Business Administration

      Još jednom moje izvinjenje.

      cerski

      • G Dragane,zar vi stvarno verujete da su za ovaj kolaps u Srbiji krivi radnici i seljaci?Da su srbi sve sami lezilebovici i neradnici,koji traza leba bez motike?
        Pa da nije tih i takvih “zabludelih “koje veliki i uspesni biznismeni zemlje Srbije placaju manje nego sto njihove zene trose na kucne ljubimce,ova zemlja jos uvek postoji i hrani i bogati armije velikih domacih i poludomacih “strucnjaka”.
        Mislim da bi bilo vreme ,da ako ovo nije greska od umora,izadjete malo medju obican radni svet koji zivi od svog rada,da vidite kako se zaradjuje 150-200e za 200-220 radnih sati mesecno,pa mozete njima da objasnite kako su neradnici i lenstine,koji traze leba bez motike.

        • Uh, još se nisam čestito odmorio, posle napornog dana.

          Ali ipak g. milojeviću, ne, ne mislim, da su zastanje u Srbiji krivi oni koje spominjete već da je to stanje posledica niza faktora koji su svakom ko se zadubi u Istoriju događaja, savim jasni.

          Radnici su žrtva, tačnije celo srpsko društvo je žrtva u lancu propasti koje se u Srbiji dešava/lo.

          Neuspešnošću novog sistema upravljanja Srbijom, je pokazana i na delu dokazana potpuna nesposobnost Elite Srbije da organizuje ekonomiju Srbije u novim uslovima koje je sama nasilno nametnula ostatku građana Srbije.

          Prvo je posnula Avangarda, koja je sebe proglasila Elitom i koja je sa malim iznimcima upravlja Srbijom oko dvadeset godina i koja je u stvari odgovorna za ovu propast.

          Kapitalistički sistem koji je predstavljen kao mega efikasan, je potpuno kolapsirao i postao disfunkcionalan, upravo zahvaljujući potpunoj nesposobnosti novih organizatora ekonomije, bar kad je Srbija u pitanju.

          Izmena odnosa u društvu i proizvodnji, koja je radnike ostavila bez posla, i pokazala potpunu nesposobnosti novokomponovane Elite, da kao prvo, na efikasan način oraganizuje i rukovodi privredom i državom, i drugo sklonost te Elite ka enormnoj korupciji, krađi, kriminali
          i svako odsustvo odgovornosti za svakog drugog osim sebe.

          Efikasni pređašnji mehanizmi odbrane društva, a samim tim i privrede su uništeni, a novi nisu stvoreni.

          Elita je proklamovala Tranzicije Društvenu i Ekonomsku, a nije u delo sprovela ni jednu jedinu, ni društvenu a ni ekonomsku, Tranziciju.

          Umesto trnzicije imali smo divljanje nad društvenom imovinom koja je od strane elite prvo proglašena državnom pa potom privatnom svojinom putem kriminalne privatizacije.

          Drštvena Tranzicija koje je trebala da bude zasnovana na evaluaciji društva na optimalni nivo prilagođenosti novim odnosima u privredi i društvu, nikada nije ni pokušana.

          Ukratko radnik a i celo srpsko društvo, koji su do juče bili samoupravljači, oraganizatori i vlasnici, nasilino su razvlašćeni je preko noći i postali sluge, polurobovi novih gospodara.

          Da u takvoj situaciji, celo srpsko društvo niti je bilo niti je sada u stanju, da se snađe u svojoj novokomponovanoj ulozi je potpuno jasno.

          Propale su čitave generacije a za to niko ne odgovara, uz saopštenje da je potpuno “normalno” da postoje dobitnici i gubitnici Tranzicije, da ova podela uopšte nije normalno stanje pokazuju druge privatizacije po svetu, naročito one u kapitalističkim državama.

          Privatizacija (smatralo se tokom 70ih), trebala je da obezbedi efikasnije funkcionisanje svih aktera u ekonomiji, i društvu, ali čak ni u najkapitalističkijim državama ona nije rezultirala pozitivno.

          Ono što se u stvarnosti desilo je, da je raniju državnu birokratiju, zamenila korporativna birokratija, dok je lažna efikasnost društva, forsirana asocijalnim korporativnim mehanizmima, i tako je prikazan lažan pomak, naravno, kao što rekoh u najbolje organizovanim privatizacijama, upravo efikasnih kapitalističkih država.

          U Srbiji čak ni taj i takav lažni efikasniji nivo nije postignut već je nakaradna privatizacija rezultirala samoubilačkim zaduživanjem koje još traje, recesijom ekonomije koja je na granici potpunog kolapsa, i kontinuiranim obmanjivanjem društva. Tadić & Co: “Srbija je lider!”

          Ja ne smatram građane Srbije lenštinama (poput M. Kostiča ili bivšeg ministra Vuksanovića, koji su to javno na sva usta izjavljivali) već skupom ljudi koji je naprosto silom nateran da zaboravi da je rad uslov blagostanja, naučen zavisnosti od novaca poput narkomana. i trenutno nesposobnim da sam sebe izleči.

          Hoćemo li kreirati novo zdravo društvo, ili otići u zlatnu narkomansku smrt je izazov i pitanje, koji se sada sami nameću.

          cerski

  5. Boki grijesite. Krugman je otpocetka bio u pravu. Nakon par godina vrcenja u krug sad se nadolazi da Austerity nije rjesenje. Ovo ne znaci da situaciaj sa dugom nije ozbiljan I da temu treba zaboraviti, ali je spoznato da se time stvari rjesavaju. Dio konacnog rjesenaj ce svakako biti Krugmanove ideje ali dug niposto nece biti zanemaren. Zadnje dvije godien su djelimicno I rezultat industrije negativnosti koaj je postal ozbiljan business. Roubini je od univerzitetskog profesora u zadnjih par godian sigurno postao visestruki milioner. Roubini nije prvi koji je ukazivao na stanje stvari – bilo je masu ekonomista koji su slicne stvari govorile godinama unazad ali je njegov tajming bio taj koji nosi zlatnu koku sa sobom.
    A mi? Hm pa sto se tice nas, drzave I privrede nasi problem zaista zahtjevaju delikatan I sofisticiran pristup. Misa Zdravkovic je apsolutno u pravu kada kaze da je potrebno stimulisati domacu potrosnju ali je istovremena kontra cinjenica da mi moramo rezati neproduktivni javni sektor I rasterecivati drzavni budzet. Dakle treba sprovesti ekonomsku politiku koja ima polarne efekte sto nije lako osmisliti a kamo li sprovesti.
    Znam da Mirosalv metaforicki koristi ciscenje snijega pa cu i ja isto tako koristiti istu teminologiju da bi oznacio jednokratne stimulativne informacije, ali od ciscenja sniejga nema prevelike fajde. Nama treba stimulativna mjera koja ce trajnije kreirati potraznju za proizvodima domace privrede.
    Gledajuci svu seriiju elementarnih nepogoda koja su ans zadesila par zadnjih godina, snijezne oluje, pozari, polave… kad se zdubim I razmislim ne mogu a da se ne upitam, da li smo napravili glupost sto smo se onako olako rijesili vojne obaveze?
    Ocito je da drzavi Srbiji treba neka vrsta interventne sluzbe za dilovanje sa elementarnim nepogodama a za profesionalnu sluzbu koja bi pokrila potrebe I teritorij Srbije para nema. A vojska bi mogal da krci gdje je vegetacija zarasla jer su neki predjeli napusteni, da cisti snijeg da kopa kanale, da gasi pozare… i pri svemu tome da kreira potraznju za proizvode domace industrije. Ili alternativno da ponovo uvedemo kulturo omladinskih radnih akcija ali na mega nivou.

    • Saša

      Čišćenje snega je mogućnost da ljudi izađu i donesu kući pare. Kao vid nade nezaposlenima, ne mora samo sneg, svašta može.
      Gosn. Boki
      Kakav tender za firme? Ponuditi ljudima nadu sa 2.000RSD. Sigurno tim parama neće kupovati viski.

      • Slazem se ja Misa. Nego ja cisto onako malo pomjeram temu ka pitanju kako kreirati trajniju i stabilniju potrosnju i potraznju za proizvodima domave privrede. Mozda bas neka vrsta radnih akcija (ciscenje snijega itd) .

      • A ko ce to da plati? Budzet?

        • Pa tu i jeste taj fini balans. Sadasnji budzetni nameti moraju biti eliminisani da bi se ovo sprovelo. A ovo sve u stvari moze da zavrsi sa pozitivnim efektom po budzet. Zavisno od multiiplikativnih faktora (elasticiteta) i zavisno koliko ovaj stimulans kreira novog wealth-a u realnoj ekonomiji. Kako god finansirao trosak bi bio manji neko nominalni inicijalni budzetni trosak jer bi se dio para slilo u budzet kroz pdv itd. Nije sporno da bi ovako nesto teoretski moglo biti korisno, nO smo skloni zloupotrebama.

      • Kako ono bese;” Ako zelis da prosjaka nahranis jedan dan daj mu ribu, a ako zelis da on stalno bude sit nauci ga da peca”. Ja samo pokusavam da kazem da privredni ambijent od davanja ribe treba pomeriti ka ucenju pecanja. To je sve, ni vise ni manje, a da li amater radi za 2000 ili 22000 potpuno je nebitno ako ste zbog toga izgubili sustinu . Zasto je po vama “crna ekonomija” koju kreira drzava dobra i dozvoljiva a ista takva koju kreira gradjanstvo kriminal. Pa neko ko na crno na tezgi zaradi svojih 500 din dnevno sigurno nije neko ko ce se obogatiti “kriminalom”. Zamislimo da ja zelim da otvorim parking servis, ili firmu za ciscenje snega, kako bih ja dosao do posla kad drzava nerealno placa nekoga da lopatom cisti sneg, i daje mu apsolutni monopol. Nemojte socijalnu funkciju drzave iskazivati na pogresan nacin. Evo primer anglosaksonske privrede kaze, ako nekom treba dati 2000 din, nemojte mu davati lazni posao, nego mu jednostavno “poklonite” taj novac. Za uzvrat bice u obavezi da na birou pokaze da ima uredan i lepo osmisljen CV, da je u godini dana uradio barem neko usavrsavanje i zavrsio neki kurs, da je aplicirao na nekoliko poslovnih oglasa… Kakva vajde od javnih radova bilo koje vrste? Sta se od problema time resva. Po mom misljenju nista nego se samo narusava poslovni ambijent, produzava agonija i drustva i pojedinca. Dakle zna se cime nezaposleni treba da se “bave”, sigurno ne ciscenjem snega. Izvinjavam se, ne zelim ni na koji nacin da sugerisem da je vas stav pogresan, naprotiv, ali zelim da iskazem svoje misljenje koje je po ovom pitanju znacajno razlicito.

        • Boki, naprotiv. U situaciji smo da ako se ne slazete da bas konkretno kazete: “Mislim da grijesite zbog…”, obzirom da mi govorimo konkretno o makroekonomskoj politici I njenim efektima. Identifikacija gresaka je pozeljan i dobrodosla. Takodjer se slazemo da je cilj nauciti gladnog da peca ali gdje otpoceti u nasim uslovima. Anglosakonci su apsolutno u pravu ali iz njihovih vlastitih pozicija razvijene ekonomije, drustva, zakona… mi tu nismo nego tek nastojimo u nekoj buducnosti stici tu, sto ce biti starsni napor I zahtjeva puno discipline.
          Elem, nase vlastite greske i nase shvacanje liberalne ekonomije je stvorilo haos u drzavi. Ne samo u ekonomiji neko u drustvu I stvorilo veliki dio stanovnistav koji su fakat socijalni slucajevi, na svim marginama drustva. Imate I na zapadu ovaj sloj drustav ali to je mali procenat ljuti koji su jednostavno sto kazu unemployable, jer ne posjeduju nikakvu vjestinu potrebnu tim ekonomijama. U nas ovo nije slucaj. Mnogo je ljudi na margini koji su obrazovani i tehnoloski adekvatni ali koji su svedeni na svoj status zbog pogresne politike. Znate liberalizacija trzistsa je sveti cilj ali u nasim uslovima implementacija na nacin na koji je izvedena je dovela do toga da su strane trziste male komperativnu prednost na nasem domacem trzistu samim stvaranjem istih uslova polovanja. Kako? Pa jednostavno samim tim sto dolaze iz efikasnih ekonomija gdje je sam sistem u njihovim maticnim zemljama znaci komperativnu prednost u odnosu na nasu ekonomiju. I kad smo u ovoj situaciji tesko je prepoznati sta predstavlja “ucenja gladnog da peca”. Ja bas smatram d aj eovo o cemu pricam korak ka tom ucenju pecanja.

          • “Takodjer se slazemo da je cilj nauciti gladnog da peca ali gdje otpoceti u nasim uslovima”
            Pa evo predloga. Neka ove zime sneg ostane neociscen a za uzvrat novac predvidjen za to, kroz postojece institucije sistema (biro rada,…) dajte ljudima koji su pokazali i dokazali da zaista pokusavaju da pronadju posao i to tako sto menjaju sebe a ne okolnosti. Sto bi rekli, Muhamed mora bregu a ne breg Muhamedu. Moje je misljenje da su javni radovi najgori oblik sive ekonomnije. To je stvar sa kojom se konkretno ne slazem. Recicu i zasto. Ako ja zelim da registrujem kompaniju za ciscenje snega, imam sijaset stvari da pripremim i uradim sto drzava kroz javne radove ne cini. Dakle stvarate nepotreban presedan, pocev od pitanja zastite na radu, nacina obavljanja delatnosti, ugovora o radu, poreskih davanja, nacina na koji dolazite do kontrakta… Zasto se to razlikuje od nekog prodavca na ulicnioj tezgi, koji ste i vi i drugi komentatori u prethodnom tekstu gospodina Knezevica tako zestoko napali. Drzava prva mora da postuje zakone i moral, pa tek onda to moze traziti od mene. Slicna je prica i sa likvidnoscu, poreskim davanjima, socijalnom i doprinosima. Jednostavno ne smete pravirti izuzetke ni po koju cenu, jer onda nemate legitimitet da od drugih zahtevate adekvatno ponasanje. Socijalna funkcija drzave mora se kanalisati na drugaciji nacin, a dao sam i konkretan predlog kako. Na kraju , javnim radovima oduzimate svaku mogucnost firmama iz te grupe delatnosti da u ravnopravnoj konkurenciji dodju do posla. Malo li je?

      • Upravo tako, g. Miroslave, za ozdravljenje nisu potrebni nikakvi tenderi, niti novi krediti, već rad koji rad se menja preko novca za potrebnu robu, a onda u novi ciklus.

        cerski

    • Gospodine Sasa, verujem da ste u pravu, medjutim, meni je jako dobro poznato da u zatvornom sistemu perpetumobil nije moguc. Vidite, solarna celija je “dzabe energija” ako posmatrate planetu zemlju, medjutim, sasavim vam je jasno odakle ona dolazi. Ekonomija u svojoj sustini nije razlicita. Gospodin Krugman pokusava da nam kaze da je potrebno izvrsiti novi nacin privredjivanja i raspodele, ali to cini na “kriminalan” nacin, smatrajuci da smo svi budale. Problem sa tom pricom je da kod prelivanja dobara uvek postoji neki centar moci koji nekako “navije vodu na svoju vodenicu”. Male zemlje pogotovu ne bio smele da nasedaju na te glupe trikove, velike takodje. Dakle citava Krugmanova ekonomska filozofija za cilj ima dobrobit SAD i nista drugo. Apsolutno je pogresna i neodrziva, ili, on na suptilan nacin pokusava da vrsi krupne drustvenoekonomske i politicke promene simultano u citavom svetu, sto uzev u obzir njegovu nemoc nikako ne moze izaci na dobro.

      • KIrugman je shvatio ono sto i Ruzvelt 33ce, nema proizvodnje ako nema trzista. Prvo ide trziste pa tek proizvodnja.
        Ruzvelt je uveo gomilu socialnih programa da bi narodu dao pare i tako pokrenuo traznju za robama.

        Danas je isti slucaj samo za razliku od Ruzvelta to se ne moze uraditi zaduzivanjem drzave (vec su prezaduzena), mora se naci realan izvor novca za socijalne programe, problem je sto je ekonomija globalna, a sve vlade lokalne, kapital za cas pobegne u drugu drzavu.
        Imas primer iz Francuske kad su najavili povecanje poreza za najbogatije, najbogatiji francuz resio da postane Belgijanac.

        Ja Krugmana i cenim zato sto mislim da se on bas za to zalaze, krupne drustveno politicke promene u celom svetu.

        • Upravo o tome vam govorim. Krugman ne sagledava “krupnu sliku” nego parcijalne interese SAD u njihovoj trenutnoj svetskoj poziciji. Zatvoren sistem pak, lako pokaze da perpetumobil ne postoji, te da su resursi konacni i da realekonomija ne moze beskonacno da raste. Preraspodela ima smisla samo ako je transparentna i unapred sistemski uredjena u suprotnom to je “lopovski aparat” i precica u rat ili velike socijalne nerede. Nazalost, Krugman ni jednom recju ne spominje potrebu transparentnog preuredjivanja drustvenoekonomskih odnosa.

      • G. Boki,
        citat:
        “solarna ćelija je “džaba energija” ako posmatrate planetu zemlju, međutim sasvim vam je jasno odakle ona dolazi….”

        Ako budete posmatrali planetu Zemlju, neće vam biti nikada jasno odakle sunčeva energija dolazi, ali ako pogledate u Sunce namah će va biti jasno odakle zbilja solarna energija dolazi.

        Uzgred iz spomenute Fizike zanmo da se naš svet sastoji od materije i energije, zadnja istraživanja pokazuju da je materija vid energije.

        U svetu u kome postoji samo energija suludo je proizvoditi energiju. Pošto se vas celi svet sastoji od energije, njena proizvodnja je suludo nepotrebno trošenje vremena?!

        Zašto upropaštavamo planetu, naš dom, ovom suludom praksom, koristeći petro hemijsku energiju je interesantno pitanje.
        I kome odgovara ovaj način “proizvodnje” energije?

        Uzgred ima jedna kineska poslovica koja je izuzetno pametna:

        “U bogatom društvu siromaštvo je sramota, u siromašnom društvu je bogatstvo sramota.”

        Druga verzija:

        “U državi kojom se dobro upravlja siromaštvo je sramota, u državi kojom se nakaradno i loše upravlja bogatstvo je ponos.”

        cerski

        • Pretpostavljam da je u poslednjoj recenici lapsus, inace primer sa solarnom celijom je upravo ilustracija Krugmanovog pogleda na ekonomiju sa pozicija mocnika SAD. Naravno da on ne vidi Sunce, o kome govorite, a ja sam upravo to zeleo da istaknem, pa se stice utisak da je moguc ekonomski (a u slucaju sa solarnom celijom fizicki) perpetumobil.

  6. eh laspus u jednom od prvih pasusa. Time se (sa Austerity) se stvari NE rjesavaju. Zaboravio sam staviti NE u recenici

  7. Javni radovi su ako nista drugo ono dobri za izlazak stanovnistva iz letargije..Rad leci depresiju..

    Ali da bi dosli na to pre svega treba organizovati rad pa stoga koristim priliku da opet skrenem paznju na pogibeljno radno vreme u Srbiji. Dok se ta neradnicka anomalija ne ispravi Srbija ce se igrati tutumisa.
    Promenom radnog vremena promenice se ritam zivota i ljudi ce se baviti dodatnim poslom.Stanovnistvo ce ranije odlaziti na pocinak,smanjice se nocni provod i opste drzavni mamurluk.. Ovo ludilo sa ustajanem u 9 i celodnevnim odsustvom od porodice je kao brod ludaka..

    Ko rano rani dve srece grabi …nisam ja to izmislio ali naravno linjaci na to dodaju i da se posle ceo dan zeva..

  8. Negde danas procitah da javni sektor, drzava i njena preduzeca duguju 110 milijardi dinara i da se negde cak kasni i do 300 dana sa otplatom. Kako da se ocekuje da ostali subjekti koji ucestvuju u privrednom zivotu ispunjavaju svoje obaveze kada onaj ko to to treba da radi najdgovorinije radi na ovaj nacin. Svako koje je sledeci u lancu se poziva na onog iznad. Kako ja tebi da platim kada nisu ni meni? Zacarani krug. Jaci jede slabije, totalna anarhija. Prvo su su radnici ” stradali” kod sitnih privrednika i njihov udar u pod je bio najslabiji jer nisi ni bili daleko. Sada se krenulu malo po malo ka vrhu. Bar je tako moje misljenje. Dok i najveci ne dodirnu pod i dodjemo do apsolutne nule nema uspona ka boljem.

  9. Nije Kina, nije Koreja, nije Malezija, nijedna od tih drzava nije napravila ovo sto je napravila povecanjem potrosnje, nego povecanjem proizvodnje. U Srbiji je apsolutno nemoguce primeniti Krugamnovu ideju o povecanju potrosnje, jer je kod nas pretezno drzavno vlasnistvo i najveci broj ljudi je zaposlen u drzavi i povecana potrosnja jedino i iskljucivo znaci – povecanje inflacije i povecanje deficita. Sta ce to, da neko Srbima pokloni pare, oni moci da kupe u hipermarketima?
    Znas i sam, Zdravkovicu, da Krugman ne misli da je povecanje traznje cilj sam po sebi, vec ce povecana postrosnja da utice na rast proizvodnje u zemlji. U onoj zemlji u kojoj postoji proizvodnja. A svi znamo kako stoje stvari sa proizvodnjom u Srbiji. Zamislimo da neko dodje i podeli svakome ko zivi u Srbiji po 1.000 evra, sto je cirka nekih 7 milijardi evra, sta bi ljudi kupili? Kupili bi mobilne telefone, polovna kola, benzin i nesto malo da se pojede. Procerdalo bi se to sve za mesec dana, a osim neznatno privrede, nista drugo ne bi krenulo sa mrtve tacke. Ne moze u drzavi u kojoj je vecina stanovnika, a vlast stoprocentno, protiv privatne svojine nista da krene. Apsolutno nista. U drzavi u kojoj je sigurno mesto u drzavnoj sluzbi nista ne moze da krene. U drzavi u kojoj je sluzbenik na salteru Poste bog, ne moze nista da krene. Krugmana bi nasi salterski radnici za pet minuta naucili pameti.

    • Ni Koreja, ni Kina za Maleziju ne znam, ali pretpostavljam da je slicno nisu drzave sa kojima mozemo da se poredimo na bilo koji nacin niti mozemo da izvlacimo bilo koji zakljucak iz njhovog nacina razvoja jer god njih je zajednica ispred pojedinca sto nije slucaj kod nas. Koliko se ja secam Koreja je izasla 97 iz krize tako sto su se za pocetak mnogi odrekli licnog bogatsva.

      • Procitaj malo o Koreji. Njihov primer je izrazito edukativan.

        • Citao, doziveo uzivo njihov pogled na svet, rad, zajednistvo, hijerajhiju. Jednom pitao sta ako ako neko postavi pitanje zasto ja to radim tj da li neko moze da dovede neku naredbu nadredjenog u pitanje samo su me zbunjeno pogledali. Nije im b as bilo jasno pitanje kako je to uopste moguce. Izvinjavam se ako malo direktnije pisem.

  10. Bilo kakva analiza mora da krene od prostog pitanja – gde je mesto Srbije u medjunarodnoj podeli rada? Odgovor sve obajsnjava. Potom dolazi drugo pitanje – kako je Srbija tu dospela, ko je i kakvim potezima tu doveo i sta treba uciniti da se stvari promene. Jadna je privreda jedne zemlje gde je glavno pitanje godinama regularnost tendera koje drzava raspisuje. Jadna.
    Nasuprot tome, ceo svet iscekuje da se sutra pojavi Iphone 5, za koji kazu da je vec proizvedeno nekoliko miliona primeraka. E, toj proizvodnji treba kupovna moc. Zamislite da menadzment Applea i Microsofta vode raspravu da li je u Americi zakon o tenderima valjan ili ne… Sta ce povecanje kupovne moci zemlji koja ni cackalice ne proizvodi? Da omogucimo drzavnim sluzbenicima da, umesto dva, idu na tri putovanja u inostranstvo godisnje?

    • G. Mile, pa što ne formulisaste i odgovor na pitanje o poziciji Srbije u tzv. “međunarodnoj podeli rada,” kad već navodite ofu floskulu?

      “Međunarodna podela rada,” je politizovani intelektualni konstrukt, bivšeg blokovskog koncepta sveta, i kao takav ovaj konstrukt je neodrživ u Globalizaciji i sadašnjim kretanjima na svetskoj ekonomskoj sceni. U jednom od sledećih postova ću pokušati da objasnim zašto je to tako.

      cerski

      • Nije, Dragane7557, nije. Nema taj termin nikakve veze sa blokovskim konceptom sveta, vec upravo sa ovim sto se desava poslednjih decenija, sa multinacionalnim kompanijama koje su davno srusile sve granice i postale vece od vecine drzava. Termin medjunarodna podela rada upravo govori cime i koliko jedna drzava moze da doprinese svetskoj ekonomiji. Srbije tu nema ni u promilima.

        • Pa gosn. Mile mene ovaj termin potseće na ono što o tom terminu navodi Velika Enciklopedija SSSR, sa sve citatom Marksa i Engelsa.

          Da budem precizan termin koji uporetbljavate, je potpuno zastarela verzija Istorijskog Materijalizma, o čemu recimo ekonomsita koga cenim(mada nisam liberal) Ludwig von Mises u “Money, Method and the Market Process” piše:

          Chapter 9.

          “The Desintegration of the International Division of Labor.”

          Termin “multinacionalna kompanija” je takođe vrlo korumpiran termin, sa aspekta podele rada, pošto, one ne kreiraju rad a još manje bilo kakvu internacionalnu podelu rada.

          Termin kompanija takođe je zamenjen novim, pa sada govorimo o ‘Korporacijama transnacionalnog karaktera,’ u kojim glavna uloga nije dodeljena naciji već korporativnom kapitalu, koji ne razlikuje nacionalno poreklo kapitala, kao ni same nacije a još manje interese nacionalne države.

          Govoriti o Srbiji u tom kontekstu kako vi činite, a ne osvrnuti se u tvrdnji, na koju podelu rada mislite, ima ih tri:

          Vertikalna podela rada
          Horizontalna podela rada
          Mešovita forma prve dve

          nije baš naročito poželjno.

          Uz sve ove primedbe, može se staviti i završna, ne poznavanje nove terminologije i njenog sadržaja.

          U ekspertskim krugovima je ustaljen termin:

          “New International Division of Labor,”

          o kojoj novoj podeli rada vi ništa ne spominjete?!

          U korporativnom svetu, se ne govori kao što vi tvrdite:

          “koliko jedna država može da doprinese svetskoj ekonomiji,”

          već, koliko jedna država može da doprinese uvećanju korporativnog profita, a posle toga se analizira visina ostvarivog profita, posle čega sledi donošenje Top Level Decision(odluke), o ulasku korporacije u nacionalnu državu X. Da ceo ovaj proces nema nikakve veze sa podelom rada je jasno iz iznešenog.

          Kako to izgleda u Evropi iznešeno je u:

          GESY

          Discusion Paper No. 80

          A New International Division of Labor in Europe:
          Outsourcing and Ofschoring to Eastern Europe(1)

          koji je vašoj pažnji izmakao?

          Naravno imalo bi još što šta da se kaže o topic-u, ali za sada je i ovo dovoljno.

          I da zaključim, transnacionalne korporacije, nemaju nikakve druge interese, u nacionalnoj državi, osim ostvarivog profita, tumačiti njihov interes preko nacionalnog prestiža(osvrt Ludwig von Mises) ne spada u zdrav odnos prema ostvarivanju nacionalnih ciljeva, već upravo suprotno.

          Da je gore navedeno tačno potvrdio je i outsourcing skoro kompletnog nacionalnog bankarskog sektora Srbije, pa i skoro ovde na sajtu iznešen slučaj FIAT, kao i mnogo drugog.

          Moj vam je savet: update informacija o ovom topic-u.

          Uzgred iz svojih vlastitih intersa a zbog mogućih mućki Transnacionalne Korporacije NIKADA NE RUŠE granice nacionalne države, kao što vi tvrdite.

          cerski

          (1) GESY Governance and Efficiency of Economic Systems

          P.S moje izvinjenje za upotrbu velikih slova.

  11. Osnovno je pitanje je sta mi to mozemo da napravimo bolje, jeftinije od ostalih u svetskoj ekonomiji?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>