Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Bruto domaći proizvod, Evropska unija » Ekonomski razvoj u Evropi 2000-2018, šest priča sa grafikona

Ekonomski razvoj u Evropi 2000-2018, šest priča sa grafikona

На почетку 21. века процес интеграције дела чланица ЕУ у монетарну унију се приводио крају, а светска криза из 2008. је деловала као земљотрес на процес европске интеграције и конвергенције у степену развијености сиромашнијих чланица и земаља на путу да у ову интеграцију уђу. Овде смо издвојили 6 прича о процесима конвергенције и дивергенције у нивоу развијености одабраних земаља.

Први графикон приказује кретање релативне развијености Србије и Албаније у односу на просек у ЕУ. Брзи процес конвергенције обе земље до 2008. је очигледан, да би наредних пар година био знатно успорен. Србија је у 2008 била на 38,7% од просека, у 2013 је достигла максималних 40,6% да би у 2018. била на 40% (ово је груба процена Евростата, нису додате децимале).

Албанија је у 2008. била на 25,2%, конвергенција је настављена до 30,2% у 2011. и у 2018. је благо повећан индекс на 31%.

Србија је у 2000. била за 48% развијенија од Албаније, у 2006. је била за 55,1% да би од тада Албанија бржим растом смањила разлику на 29% у 2018.

Други графикон приказује геополитичку опасност по балканске земље услед слома Грчке и успона Турске. Додавање података о броју становника Турске и Грчке, заједно са Бугарском и Србијом, лако би илустровало шта би се догодило, не дај Боже, да се балкански ратови понове. Наравно тако нешто се никада неће догодити, али економски успон Турске је неспоран и јасно видљив.

У 2000. Грчка (88,2%) је више него двоструко била развијенија од Турске (42,6%), чак је до 2003. ту разлику увећавала (96,4% према 38,4%). Конвергенција ка просеку ЕУ је у Грчкој 2005. завршена, а у Турској је 2004 започела. Турска је само у 2009. имала благи пад у односу на просек ЕУ а у 2015. је достигла максималних 67,3% од европског просека. Грчка је доживела економски слом, те је са 95,2% у 2009 пала на 72,5% у 2012. а у 2018 је додатно пала на 68% од европског просека. Од Турске је развијенија само 4,6% и не треба сумњати да ће након депрецијације лире Турска опет покренути снажан раст са којим ће Грчку оставити далеко иза себе. Да ли је, из ове перспективе Турској потребно да постане чланица ЕУ, и да ли Грчка има користи од тог чланства?

Трећи графикон приказује дивергенцију Италије и благу конвергенцију Словеније ка просеку ЕУ. Да бисте ушли у Италију потребно вам је два сата вожње кроз Словенију и морате да платите вињету од 15 евра која траје 7 календарских дана. Уколико се у Италији задржавате дуже морате да купите нову вињету за та нова два сата иначе ћете платити казну од 150 евра у најбољем случају. Словенија ужива у географском положају транзитне земље путницима из западне и северне Европе ка летовалиштима у Италији и Хрватској, и ово уживање обилато користи.

И Словенија је, попут Србије и Хрватске имала дивергенцију у развоју након избијања економске кризе у 2008, али је у претходне две године започела нову конвергенцију. Прво је повећала ниво БДП-а по становнику са 81,5% у 2000. на 90,9% у 2008, смањила на 82,8% у 2015. и повећала на 87% у 2018.

Италија је, са изузетком 2016, у свим годинама падала у односу на просек ЕУ. Давне 2000. била је само 1,9% мање развијена од Немачке, а у 2018. је Немачка била за великих 28,2% изнад ње. У односу на свог минијатурног суседа (Словенију) Италија је у 2000. била за 49,8% развијенија да би у 2018. тај позитиван проценат пао само на 9,2%. Ко, на основу ових података, има веће користи од чланства у зони евра: Италија или Словенија?

Четврти графикон приказује релативна кретања Немачке и Француске, кичме, срца и плућа ЕУ. Немачка је падала ка просеку ЕУ до 2009, јер су друге земље имале бржи раст од ње, те је са 124,4% од просека у 2000 пала на 118,1%. Криза у другим чланицама, при Немачкој оријентацији на трећа тржишта (САД и Кину) утицала је да се опет подигне на 27,3% од просека и сада је опет кренула наниже на 23% плуса.

Француска је, попут Италије и УК, у процесу дивергенције од просека ЕУ те је смањила позитивну разлику са 17,9% у 2000. на само 4% у 2018. Разлози за незадовољство у Француској, Италији, УК, Шпанији, Грчкој последица су како њиховог неуспеха тако и све јаче доминације Немачке у ЕУ.

Пети графикон приказује Ирску и УК. До средине 80-тих година прошлог века Ирска је, као и вековима уназад, била изразито сиромашнија од моћног краљевства Енглеза, Шкота и Велшана. Од тада је почео њен успон и она је већ и у 2000. била 36,3% изнад европског просека, да би у 2018. достигла 87% веће развијености од просечне. Луксембург је једино изнад са 254% од европског просека и као центар за прање пара светских банака и великих транснационалних корпорација тешко да ће ову лидерску позицију препустити Ирској. Из ове перспективе само луд човек у Ирској може бити против чланства у ЕУ.

УК је пала са 118,6% од просека ЕУ на само 104% и Брегзит је из ове позиције тихог потонућа некада највеће колонијалне империје сасвим разумљив.

Последњи графикон приказује нама четири суседне земље чланица ЕУ. Хрватска, као и Србија, не конвергира ка просечној развијености у ЕУ након 2008, те је Мађарска повећала релативну разлику, Румунија је постала развијенија од ње, а Бугарска је на путу да то такође постане.

Не бејах лењ, те додадох табелу о промени у релативној развијености свих земаља са подацима и графикон о промени код четири највеће европске економије.

Од 35 земаља Србија се налази на 7. месту према конвергенцији ка просечној развијености ЕУ. Прва је Румунија која је била једнако развијена као и Србија у 2000, а сада је од ње развијенија за тачно 60%. Следе три балтичке минијатуре, па Албанија и Бугарска а Турска је одмах испод Србије.

Графикон нам показује неуспех пројекта заједничке валуте (и тржишта, у случају УК) због релативне пропасти Француске, УК и Италије. Разлика у развијености у 2000. између Немачке и Француске износила је само 5,5%. Италија и УК биле су између ове две земље. У 2018. Немачка је за 29,5% развијенија од Италије и за 18,3% од Француске и УК. Ова развојна дивергенција не доприноси узајамном разумевању и заједничким ставовима у погледу будућности Европе.

Конвергенција Србије просечној развијености у ЕУ највећим делом се догодила до 2008. Након те године Србија се налази у “златној средини” заједно са Немачком, са незнатном променом на боље, у односу на просечну развијеност у ЕУ.

Релативна промена нивоа развијености, у % просека ЕУ
2008 2018 Индекс
European Union 100,0 100 100,0
Ireland 135,6 187 137,9
Turkey 48,8 65 133,2
Lithuania 63,6 81 127,4
Poland 56,2 71 126,3
Romania 51,5 64 124,3
Albania 25,2 31 123,0
Malta 80,3 98 122,0
North Macedonia 32,3 38 117,6
Latvia 59,6 70 117,4
Estonia 69,4 81 116,7
Bulgaria 43,2 50 115,7
Montenegro 42,4 47 110,8
Hungary 63,4 70 110,4
Slovakia 72,3 78 107,9
Czechia 85,0 90 105,9
Germany 118,6 123 103,7
Serbia 38,7 40 103,4
Iceland 132,0 133 100,8
Austria 126,7 127 100,2
Denmark 126,6 126 99,5
Croatia 63,9 63 98,6
Belgium 117,0 115 98,3
Switzerland 160,6 157 97,8
France 107,7 104 96,6
Slovenia 90,9 87 95,7
Luxembourg 265,6 254 95,6
Sweden 128,5 121 94,2
United Kingdom 111,7 104 93,1
Portugal 81,7 76 93,0
Netherlands 142,4 129 90,6
Finland 122,6 110 89,7
Spain 102,6 91 88,7
Italy 107,8 95 88,1
Cyprus 106,8 87 81,5
Norway 189,4 150 79,2
Greece 94,6 68 71,9

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>